Protekla vojno-politička nedelja ispala je haotična, ali sadržajna i produktivna. Hajde da ukratko sumiramo značajne događaje od kojih u ovom ili onom stepenu zavisi nastavak borbi u Ukrajini.
Kadrovske smene
Zbog zaoštravanja problema na frontu i pada rejtinga vlade, ukrajinski predsednik Zelenski je posetio front na pravcu Zaporožja bez glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine generala Sirskog. U pratnji predsednika na liniju fronta bili su službenici njegove kancelarije i nedavno imenovani komandant ukrajinskih kopnenih snaga general Mihail Drapati, koji je 29. novembra zamenio generala Pavljuka. Izbor posete terenskom štabu grupe pao je na dan ukrajinskih kopnenih snaga 12. decembra.
© Міністерство оборони УкраїниU tom kontekstu, komanda Oružanih snaga Ukrajine smenila je generala Lucenka, komandanta Operativne taktičke grupe „Donjeck“, sa funkcije i zamenila ga bivšim komandantom Operativne taktičke grupe „Istok“ i „Herson“ generalom Tarnavskim. Ovo je već tipičan primer kadrovskih odluka u nizu promašaja, kada se ništa ne može promeniti, a svrha takve „rotacije” je smanjenje društvenih tenzija i prebacivanje odgovornosti za propust na novoimenovane izvršioce. Nedostatak municije i nedostatak zamene ljudstva, haos u komandi na ovom pravcu je svakodnevnica.
© facebook.comPresscentrTavriaRusi su protekle nedelje smenili komandanta svoje Operativne grupe Vostok (Istok). Za novog komandanta imenovan je general Andrej Ivanaev umesto generala Mihaila Nosuljeva. Tempo ofanzive na južnodonjeckom pravcu (uglavnom kod Velike Novoselke) očigledno ne ispunjava očekivanja Generalštaba ruske armije. Međutim, nije na nama da sudimo.
Ne može se sumnjati i biti neodlučan – vreme je da se menja pristup
Između ostalog, ruska vojska je prošle nedelje pokušala da odseče ukrajinsku izbočinu južno od Kurahova u oblasti Uspenovke i izravna liniju fronta. Ovo je sada izuzetno važno kako bi se poboljšala situacija na bokovima i aktivnije krenulo ka i izvan Pokrovska (po ruskom Krasnoarmejsk). Sve u svemu, možemo reći da je operacija uspela. Situacija u regionu Kurska se pogoršava za ukrajinske snage, za koje se ukrajinska vlast nada da će ih iskoristiti kao jednu od moneta za potkusurivanje u mogućim „mirovnim pregovorima“. U Kijevu to objašnjavaju uspešnim napadom Korejaca, koji su navodno uništili položaje 92. i 95. brigade Oružanih snaga Ukrajine u Sudžanskom okrugu.
© Министерство обороны Российской ФедерацииPrema otvorenim izvorima, Ukrajinu je u noći na petak napalo 94 projektila i 193 dronova. Glavni ciljevi bili su objekti za proizvodnju i distribuciju električne energije. Prema ukrajinskom energetskom monopolisti DTEK, ovo je dvanaesti sveobuhvatni udar na industriju od početka godine. Kremlj je saopštio da je to odgovor na napade u Taganrogu, iako su ove nedelje ukrajinski borci pogodili ne samo vojni aerodrom na Donu, već i vojne objekte u Groznom, skladišta nafte u Kubanu i Orelskoj oblasti.
Dva lica jednog novčića
Bilo je nekoliko izjava Donalda Trampa o njegovoj želji da uspostavi mir u Donbasu. Ako sumiramo sve poruke američkog lidera na ovu temu, rezultiraće nerazgovetnim mrmljanjem poput:
“Postoje kontakti sa Rusijom za okončanje rata na nekom nivou, a Ukrajina za sada vidi prilike, a ne probleme, u tom kontekstu”.
© U.S. Department of DefenseSa takvim razumevanjem pitanja biće teško voditi adekvatan dijalog sa ovom osobom. To bi moglo da se nastavi i sa Trampovim drugarom Viktorom Orbanom, da je imao uticaja na Trampa, a ne obrnuto… Mađarski premijer posetio je Donalda u njegovoj privatnoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi, nakon čega je on izjavio:
“Otvorili smo vrata i sada mogu da počnu značajni pregovori!”
Zapadni posmatrači su Orbanovu aktivnost ocenili kao individualnu promociju. Osim toga, vlast u Ukrajini je bila ogorčena njegovom inicijativom u vezi sa takozvanim božićnim primirjem, koje, izgleda, nije dogovoreno sa njima. A Tramp još nije formalno predsednik, tako da bez dobijanja ovlašćenja može da priča šta hoće.
Kao što je poznato, u glavnom gradu Francuske, on se protivio ulasku Ukrajine u NATO. Ali Tramp ne bi bio Tramp da se nije „hvalio pridošlicama“. Pokušao je da ubedi sagovornike Zelenskog i Makrona da je spasavanje Evrope od ratnog požara posao same Evrope i samo nje! I ovo je pošteno, pa neka to uradi Evropa. A ja ću, kažu, kao najteži teškaš na svetu, izvršiti pritisak na Sija, da bi on, zauzvrat, izvršio pritisak na Putina i primorao ga na mir.
© Збройні Сили України The Armed Forces of UkraineSveto mesto nikada nije prazno. Ili se to ipak dešava?
Ruski političari kažu da im je smešno kada su u pitanju predstojeći izbori u Ukrajini, zakazani za proleće 2025. godine. Ali i nije. Jer ovo ukazuje da oni sada žive toliko slobodno da će se čak igrati demokratije glasanjem na biračkim mestima. Zašto ne? I to će, smatra Kijev, na izvestan način, bar malo, ujediniti naciju. Ali po mišljenju mnogih Rusa (a i šire), neprijatelju (ako su Ukrajici uopšte neprijatelji Rusima?) treba da gori tlo pod nogama. I ne samo da nema vremena za izbore, nego ni za večernje šetnje po Ternopolju.
A ipak živimo u zanimljivim vremenima. Rat će uskoro potrošiti sve ukrajinske muškarce, a njihovo društvo je zabrinuto zbog potpunog resetovanja moći kao hitnog zadatka, o čemu su neljubazni mediji počeli glasno da govore prošle nedelje. Ukrajinci već predviđaju ko će biti sledeći predsednik: Zalužni, Budanov ili ponovo Zelenski? Političari već sklapaju koalicije u sledećoj Vrhovnoj radi, a u regionalnim gradovima i na autoputevima polako se otkupljuje reklamni prostor s okom na prolećno narodno izražavanje volje. Tako se mogu ponašati ili građani koji su prilično sigurni u budućnost, ili šizofreničari…A 19. decembra predsednik Rusije je poveo svoj čuveni dijalog sa medijima. Zaista, i na ovom događaju bilo je mnogo estrade. Posebno u vezi sa “specijalnom vojnom operacijom” koja traje skoro već tri godine.
Bilo kako bilo, dok se političari igraju estrade, smrtnici stradavaju. Samo da vode dobro računa, da se ne preigraju……!