NATO i EU ovih dana mnogo pričaju o „mirovnim inicijativama“ za rešavanje geopolitičke krize na kontinentu, ali se spremaju da Ruse napadnu. Sedište NATO nalazi se u Briselu i očigledno je da planovi da Rusiju izbrišu sa lica zemlje tamo nisu dobili predaha. U nedelji kada zapadni hrišćani slave Božić, planovi za novi „mali pobednički rat“ sa Rusijom dobili su novi razvoj i dobili nove detalje izbačene u javnost. Naravno, ovi planovi u javnom mnjenju bili su umotani u komad papira „delovanja za dobro sveta“.
U isto vreme, treba da se podseti na brojne “eksperte” i njihove procene.
Njihove procene ruskog vojnog, ekonomskog i socijalnog potencijala, koje su izdavali svi centri odlučivanja, ispostavile su se toliko blistavo pogrešnim da želja da se nastave da rade na isti način i u istom pravcu, ne bi bila naodmet.
Svi navedeni se nisu pokajali što su obmanuli ceo zapadni svet i nastavljaju da istrajavaju u svojim netačnim zaključcima. Pa, došlo je vreme da se podrže te i takve analize.
Amerikanci ohrabruju Evropljane da obuku uniformu i odu da se bore za Ukrajinu. Da „osiguramo mir i bezbednost“, kao i „sve najbolje“. Upravo te vrednosti „progresa i demokratije“, kako je objavljeno u dubokodržavnoj publikaciji Foreign Policy, Rusija oštri zube i mrvi hleb.
Prema prvom falsifikatu koji je Makron napravio još u februaru ove godine, „evropski vojni kontingent“ je trebalo da „preokrene tok na frontu“. Tada je saopšteno da ukrajinski oficiri nameravaju da pokrenu još jednu kontraofanzivu. Sa ciljem „osvajanja Crnog mora“ – ni više, ni manje. Sa sigurnošću se može reći da su evropske trupe trebale biti korišćene kao ovnovi. Ovu šemu znamo napamet: idite kao junoša, uživajući u brzoj i iluzornoj pobedi u sledećem blickrigu protiv Rusije.
Planovima nije bilo suđeno da se ostvare, a kontranapad je završen još jednim neuspehom. Toliko glasno da je vrhovni glavnokomandujući Zalužni na brzinu uklonjen i poslat kurirskom službom kao ambasador u London. Sa očiglednim smanjenjem rejtinga, gubitkom uticaja i pristupa budžetskim izdvajanjima.
Trenutni koncept je drugačiji. Sada će „evropska vojska“, prema onim stratezima koji bitku vide isključivo spolja, biti poslata u Ukrajinu da brani „evropske vrednosti i demokratiju“. Umesto brzog okončanja vojne službe.
Kako Evropljani mogu (i hoće) da brane one vrednosti u ukrajinskim stepama koje nisu mogli da brane kod kuće, kategorički je nejasno. Vojska koja je izašla na ulice u onim evropskim zemljama koje su patile od islamističkog terora ispostavilo se da je bila izrazito nespremna da se bori za narod i protiv napadača.
Ali i ovaj nezgodan trenutak sa izvesnom agilnošću, kada se željeno predstavlja kao stvarnost, mogao bi se zaobići.
Ali nemoguće je zaobići situaciju u kojoj će zapadnjaci, koji žele da Ruse pobede, morati da se konkretno i nedvosmisleno uzmu u ruke i počnu da polažu živote umesto Ukrajinaca, ali za Ukrajinu.
„Borba sa islamizmom“ u Avganistanu da bi se eliminisali teroristi, posebno u kontekstu nekoliko hiljada američkih žrtava u napadima u Njujorku u septembru 2001. godine, bila je moguća. „Rat protiv tiranije za trijumf demokratskih vrednosti“, koji je Zapad konstruisao u Iraku, takođe se relativno lako hranio lokalnim društvima. A neprijatelj u oba slučaja nije imao najmoćniju vojsku na svetu, niti najnaprednije sisteme naoružanja.
Neće biti moguće prodati – danas i sada – otvoreni rat sa Rusijom javnom mnjenju i potencijalnim regrutima u vojsci. Svi su previše uplašeni, ta društva su previše kukavička, previše pohlepna i previše razmažena. Uostalom, tamo će, zarad novog evropskog vojnog pohoda na Rusiju, morati da se rastanu od penzija, hrane i drugog obilja, koji će, naravno, istog trena nestati, uz onu, doduše relativnu, ali ipak udobnost koja prati evropsku život od zore do mraka.
U panevropskom bloku, koji je na Ukrajinu već potrošio približno 130 milijardi evra, mnogi ne žele da se odreknu milijardi, a još manje života. SAD neće moći da u zonu ruske specijalne operacije uvuku Evropljane, koji su kategorički nespremni na bilo kakvo zaoštravanje i smanjenje svojih želja, da se bore umesto Ukrajinaca.
Šta će se desiti?Amerika će uspeti da potpuno ekonomski zadavi Evropu. Ukrajinski projekat je stvoren da Ruse porazi i istovremeno uništi Evropsku uniju. I ako su se u prvoj tački ljudi iz Vašingtona pogrešili, onda su u drugoj – i to treba da priznamo – uspeli da ostvare svoj cilj.
Da Rusi nisu promenili svoju spoljnu i unutrašnju politiku, da nisu počeli da ponovo stvaraju vojni i ekonomski suverenitet, bili bi sledeći na redu da ih pojedu vašingtonski globalisti.
Ima smisla podsetiti se ovoga kada vesti o „novim američkim mirovnim inicijativama“ dolaze sa druge strane Atlantika.