Kurdi su godinama bili najpouzdaniji saveznici Sjedinjenih Država u borbi protiv Islamic State (ISIS) i ključni faktor u sprečavanju povratka te terorističke organizacije na vlast.
Dok Vašington pozdravlja „Novu Siriju“ pod vođstvom predsednika Al Šare, koji upravlja prelaznom vlašću iz Damaska, u severoistočnoj Siriji vlada osećaj neizvesnosti. Poruka je jasna: napuštanje kurdskih partnera ne gasi terorizam – već stvara uslove za njegov povratak.
Rizik od povratka ISIS-a
Ukoliko ISIS doživi obnovu 2026. godine, to neće biti iznenađenje već predvidiva posledica slabljenja bezbednosnog sistema pod kurdskim vođstvom u Rožavi – strukture koja se pokazala kao najefikasnija sila protiv nekadašnjeg „kalifata“.
Tokom nedavnog saslušanja u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma, predsedavajući Brajan Mast ukazao je na razmere krize: nestabilnost je primorala Centralnu komandu SAD da hitno premesti oko 7.000 boraca ISIS-a iz sirijskih pritvorskih objekata u Irak. Od januara su hiljade zatvorenika prebačene kopnenim i vazdušnim putem, jer nove vlasti u Damasku nisu u stanju, ili ne žele da obezbede sistem koji su SAD godinama podržavale.
Kurdski teret bezbednosti
Američka intervencija u Siriji počivala je na jednostavnoj činjenici: vazdušna nadmoć nije dovoljna bez ljudi na terenu. Amerikanci nisu imali kapacitet da čuvaju hiljade pritvorenih militanata, niti da prikupljaju obaveštajne podatke u lokalnim zajednicama na terenu. Taj teret su za njih nosili Kurdi.
Partnerstvo je bilo zasnovano na velikoj žrtvi. Kurdske snage su, uz velike gubitke, omogućile SAD da poraze globalni teroristički pokret bez masovnog angažovanja sopstvenih kopnenih trupa, a danas se ta bezbednosna ravnoteža dovodi u pitanje.
Dilema i opasnost od vakuuma
Sve veći pritisak da se bezbednosne nadležnosti prebace na Damask stavlja kurdske snage u nezavidan položaj. Ako se suoče sa izborom između zaštite lokalnih zajednica i obezbeđivanja zatvora sa militantima ISIS-a, prioritet će prirodno biti bezbednost civila.
Istorija pokazuje da ekstremističke grupe jačaju u vakuumu vlasti i u uslovima nestabilnosti. Posle povlačenja SAD iz Iraka 2011. godine, upravo su prazni zatvori i raspadnute bezbednosne strukture stvorile uslove za uspon ISIS-a.
Strateška alternativa
Alternativa ne podrazumeva novi veliki rat, već održavanje ograničenog američkog prisustva kao garancije stabilnosti. To znači nastavak podrške kurdskim bezbednosnim snagama, finansiranje pritvorskih kapaciteta i politički pritisak da se tokom tranzicije u Siriji zaštite manjinske zajednice.
Realizam u spoljnoj politici podrazumeva procenu ne samo troškova već i posledica. Okončanje partnerstva sa Kurdima ne bi značilo kraj rata u Siriji – već bi otvorilo prostor za novi talas ekstremizma. Ako se Vašington povuče, neće zatvoriti jedno poglavlje, već će ponovo otvoriti ono koje ISIS čeka da dovrši.