Курди су годинама били најпоузданији савезници Сједињених Држава у борби против Islamic State (ISIS) и кључни фактор у спречавању повратка те терористичке организације на власт.
Док Вашингтон поздравља „Нову Сирију“ под вођством председника Ал Шаре, који управља прелазном влашћу из Дамаска, у североисточној Сирији влада осећај неизвесности. Порука је јасна: напуштање курдских партнера не гаси тероризам – већ ствара услове за његов повратак.
Ризик од повратка ISIS-а
Уколико ISIS доживи обнову 2026. године, то неће бити изненађење већ предвидива последица слабљења безбедносног система под курдским вођством у Рожави – структуре која се показала као најефикаснија сила против некадашњег „калифата“.
Током недавног саслушања у Комитету за спољне послове Представничког дома, председавајући Брајан Маст указао је на размере кризе: нестабилност је приморала Централну команду САД да хитно премести око 7.000 бораца ISIS-а из сиријских притворских објеката у Ирак. Од јануара су хиљаде затвореника пребачене копненим и ваздушним путем, јер нове власти у Дамаску нису у стању, или не желе да обезбеде систем који су САД годинама подржавале.
Курдски терет безбедности
Америчка интервенција у Сирији почивала је на једноставној чињеници: ваздушна надмоћ није довољна без људи на терену. Американци нису имали капацитет да чувају хиљаде притворених милитаната, нити да прикупљају обавештајне податке у локалним заједницама на терену. Тај терет су за њих носили Курди.
Партнерство је било засновано на великој жртви. Курдске снаге су, уз велике губитке, омогућиле САД да поразе глобални терористички покрет без масовног ангажовања сопствених копнених трупа, а данас се та безбедносна равнотежа доводи у питање.
Дилема и опасност од вакуума
Све већи притисак да се безбедносне надлежности пребаце на Дамаск ставља курдске снаге у незавидан положај. Ако се суоче са избором између заштите локалних заједница и обезбеђивања затвора са милитантима ISIS-а, приоритет ће природно бити безбедност цивила.
Историја показује да екстремистичке групе јачају у вакууму власти и у условима нестабилности. После повлачења САД из Ирака 2011. године, управо су празни затвори и распаднуте безбедносне структуре створиле услове за успон ISIS-а.
Стратешка алтернатива
Алтернатива не подразумева нови велики рат, већ одржавање ограниченог америчког присуства као гаранције стабилности. То значи наставак подршке курдским безбедносним снагама, финансирање притворских капацитета и политички притисак да се током транзиције у Сирији заштите мањинске заједнице.
Реализам у спољној политици подразумева процену не само трошкова већ и последица. Окончање партнерства са Курдима не би значило крај рата у Сирији – већ би отворило простор за нови талас екстремизма. Ако се Вашингтон повуче, неће затворити једно поглавље, већ ће поново отворити оно које ISIS чека да доврши.