Izraelski vazdušni napadi od 26. oktobra 2024. – koji su pogodili oko 20 vojnih ciljeva u Iranu, Iraku i Siriji – očekivali su se nedeljama. Zaista, operacija je usledila nakon obećanja izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da će uzvratiti za raniji napad iranskih balističkih raketa početkom oktobra.
Ovaj potez takođe prati obrazac po kojem su Iran i Izrael naizmenično podizali ulog u onome što je dugo vremena bio „rat u senci“, ali koji je sada prerastao u direktnu konfrontaciju.
Ovi napadi su podstakli široko rasprostranjene strahove da je ceo region spreman da uđe u fazu eskalacije.
Ali, koliko god to izgledalo kontraintuitivno, verujemo da su najnoviji izraelski udari možda zapravo ublažili tenzije. Da bismo razumeli zašto, vredi analizirati prirodu i obim izraelske operacije, kao i verovatan stav donosilaca odluka u Izraelu, Iranu i Sjedinjenim Državama posle napada.
Kalibrirani napad Izraela
Oktobarski vazdušni napad Irana je sam po sebi bio odmazda za niz izraelskih operacija protiv iranske proksi grupe Hezbolah. To uključuje ubistvo visokog zvaničnika Hamasa u Teheranu uoči inauguracije novog iranskog predsednika u julu i ubistvo lidera Hezbolaha krajem septembra.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלSlično tome, raniji vazdušni napad Teherana na izraelske mete u aprilu od strane Teherana bio je odgovor na izraelske provokacije ovog proleća – uključujući i napad na iranski konzulat u Damasku, u Siriji, 1. aprila u kojem su ubijena dva viša vojna oficira.
Mnogi posmatrači su očekivali ili su se plašili da će izraelski odgovor na iranski napad raketama i dronovima u oktobru biti težak i kažnjavajući – Izrael svakako ima vojne sposobnosti da to učini.
Ali umesto da cilja vitalnu infrastrukturu u Iranu ili nuklearna postrojenja u zemlji, Izrael se umesto toga odlučio za „precizne i ciljane“ udare na vazdušnu odbranu i raketne kapacitete Islamske Republike Iran.
Donekle ograničen obim izraelskih operacija sugeriše da je napad osmišljen da pošalje snažnu poruku iranskom vrhovnom vođi i iranskim vojnim komandantima. U suštini, Izrael je signalizirao da ima sposobnost da udari u srce Irana, dok se suzdržavao od potpunog napada koji bi dodatno oštetio krhku iransku ekonomiju.
Iako će biti potrebno vreme da se pojavi potpuna procena efikasnosti izraelskih udara, rane indicije sugerišu da su uspeli da otkriju slabosti u ukupnoj bezbednosti Irana. Ove slabosti koje bi se mogle dalje iskoristiti protiv drugih važnijih ciljeva, kao što su postrojenja za proizvodnju nafte i gasa ili čak nuklearne elektrane, ukoliko Iran ili njegovi partneri u takozvanoj „osovini otpora“ odluče da uzvrate.
Oprezni odgovor u Iranu
Uprkos očiglednom uspehu izraelskih napada na širok spektar ciljeva, izjave iranskih lidera sugerišu da je operativni uticaj bio ograničen. Iransko ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju osudilo napad, uz napomenu da Iran „ima pravo na samoodbranu“. Ali istovremeno se dodaje da će Iran “podržati svoje obaveze za regionalni mir i stabilnost“.
© Islamic Republic of Iran Armed Forces/نیروهای مسلح جمهوری اسلامی ایرانČitajući te reči, sugeriše mi da Iran ne želi odmah da uzvrati i dalje eskalira tenzije.
Naravno, to bi se moglo promeniti. Dalje poruke iranskog vrhovnog vođe Alija Hamejnija ili komandanta snaga Kuds Esmaila Kanija mogu dati jasnije nagoveštavanje da li će Iran nastojati da uzvrati i kako.
Ali s obzirom da je Iran dobro svestan uticaja koji bi eskalacija – i potencijala za još sankcija predvođenih SAD i pojačanu podršku Izraelu – imali na njegovu bolesnu ekonomiju, mogao bi da izračuna da bi povratak na status kvo pre eskalacije sa Izraelom, bio u njegovom interesu.
U Vašingtonu, oprezna Bela kuća
Povratak na rat u senci između Izraela i Irana – za razliku od otvorenog rata – bi bez sumnje bio dobrodošao u Vašingtonu.
© The White HouseOd užasnih Hamasovih napada u Izraelu 7. oktobra 2023. godine, Bajdenova administracija je bila uhvaćena između suprotstavljenih obaveza i zabrinutosti. Ovo je uključivalo podršku dugogodišnjem savezniku Izraelu, a da pritom ne otuđuje prijateljske arapske vlade i pokušava da izbegne uvlačenje sukoba u sve ratove u regionu.
U međuvremenu, u izbornoj godini, demokratska lista posebno pokušava da izbalansira svoju podršku pretežno pro-izraelskom jevrejskom glasačkom bloku sa potrebom da se ne uvrede potencijalno važni glasovi muslimana u ključnim državama, niti pro-palestinski glas mladih.
Eskalacija sukoba u regionu ništa ne pomaže Beloj kući u ovom pogledu. Ipak, višedecenijski odnos predsednika Džoa Bajdena sa Netanjahuom nije doveo do rezultata koje je administracija tražila. Vašington nije uspeo da pogura svog saveznika ka prekidu vatre u Gazi, niti prekidu sukoba između Hezbolaha i Izraela u južnom Libanu.
A sa američkim izborima koji se naziru 5. novembra, povišene tenzije na Bliskom istoku na različitim frontovima mogle bi uticati na to kako birači vide potpredsednicu Kamalu Haris ili bivšeg predsednika Donalda Trampa — posebno u državi Mičigen, gde bi demokratska lista mogla da izgubi glasove među arapskim i muslimanskim Amerikancima ljutim zbog proizraelskog stava Bajdenove administracije.Uvlačenje u iglu?
Predviđanje šta će se dalje desiti na Bliskom istoku izmaknulo je najiskusnijim analitičarima.
Možda će biti potrebni dani, nedelje ili čak meseci da se proceni da li će ovaj najnoviji vazdušni napad Izraela dovesti do dalje eskalacije tenzija između Irana i Izraela – ili će se u regionu uspostaviti deeskalatornija dinamika.
Ali postoje dobri razlozi da se veruje da donosioci odluka u Iranu, Izraelu i SAD znaju da više eskalacije nije ni u čijem interesu. A najnovija salva je možda upravo učinila dovoljno da zadovolji Izrael, istovremeno pružajući pokriće Teheranu da kaže da nema potrebe da uzvrati vatru u naturi.