Израелски ваздушни напади од 26. октобра 2024. – који су погодили око 20 војних циљева у Ирану, Ираку и Сирији – очекивали су се недељама. Заиста, операција је уследила након обећања израелског премијера Бењамина Нетањахуа да ће узвратити за ранији напад иранских балистичких ракета почетком октобра.
Овај потез такође прати образац по којем су Иран и Израел наизменично подизали улог у ономе што је дуго времена био „рат у сенци“, али који је сада прерастао у директну конфронтацију.
Ови напади су подстакли широко распрострањене страхове да је цео регион спреман да уђе у фазу ескалације.
Али, колико год то изгледало контраинтуитивно, верујемо да су најновији израелски удари можда заправо ублажили тензије. Да бисмо разумели зашто, вреди анализирати природу и обим израелске операције, као и вероватан став доносилаца одлука у Израелу, Ирану и Сједињеним Државама после напада.
Калибрирани напад Израела
Октобарски ваздушни напад Ирана је сам по себи био одмазда за низ израелских операција против иранске прокси групе Хезболах. То укључује убиство високог званичника Хамаса у Техерану уочи инаугурације новог иранског председника у јулу и убиство лидера Хезболаха крајем септембра.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלСлично томе, ранији ваздушни напад Техерана на израелске мете у априлу од стране Техерана био је одговор на израелске провокације овог пролећа – укључујући и напад на ирански конзулат у Дамаску, у Сирији, 1. априла у којем су убијена два виша војна официра.
Многи посматрачи су очекивали или су се плашили да ће израелски одговор на ирански напад ракетама и дроновима у октобру бити тежак и кажњавајући – Израел свакако има војне способности да то учини.
Али уместо да циља виталну инфраструктуру у Ирану или нуклеарна постројења у земљи, Израел се уместо тога одлучио за „прецизне и циљане“ ударе на ваздушну одбрану и ракетне капацитете Исламске Републике Иран.
Донекле ограничен обим израелских операција сугерише да је напад осмишљен да пошаље снажну поруку иранском врховном вођи и иранским војним командантима. У суштини, Израел је сигнализирао да има способност да удари у срце Ирана, док се суздржавао од потпуног напада који би додатно оштетио крхку иранску економију.
Иако ће бити потребно време да се појави потпуна процена ефикасности израелских удара, ране индиције сугеришу да су успели да открију слабости у укупној безбедности Ирана. Ове слабости које би се могле даље искористити против других важнијих циљева, као што су постројења за производњу нафте и гаса или чак нуклеарне електране, уколико Иран или његови партнери у такозваној „осовини отпора“ одлуче да узврате.
Опрезни одговор у Ирану
Упркос очигледном успеху израелских напада на широк спектар циљева, изјаве иранских лидера сугеришу да је оперативни утицај био ограничен. Иранско министарство спољних послова је у саопштењу осудило напад, уз напомену да Иран „има право на самоодбрану“. Али истовремено се додаје да ће Иран “подржати своје обавезе за регионални мир и стабилност“.
© Islamic Republic of Iran Armed Forces/نیروهای مسلح جمهوری اسلامی ایرانНаравно, то би се могло променити. Даље поруке иранског врховног вође Алија Хамејнија или команданта снага Кудс Есмаила Канија могу дати јасније наговештавање да ли ће Иран настојати да узврати и како.
Али с обзиром да је Иран добро свестан утицаја који би ескалација – и потенцијала за још санкција предвођених САД и појачану подршку Израелу – имали на његову болесну економију, могао би да израчуна да би повратак на статус кво пре ескалације са Израелом, био у његовом интересу.
У Вашингтону, опрезна Бела кућа
Повратак на рат у сенци између Израела и Ирана – за разлику од отвореног рата – би без сумње био добродошао у Вашингтону.
© The White HouseОд ужасних Хамасових напада у Израелу 7. октобра 2023. године, Бајденова администрација је била ухваћена између супротстављених обавеза и забринутости. Ово је укључивало подршку дугогодишњем савезнику Израелу, а да притом не отуђује пријатељске арапске владе и покушава да избегне увлачење сукоба у све ратове у региону.
У међувремену, у изборној години, демократска листа посебно покушава да избалансира своју подршку претежно про-израелском јеврејском гласачком блоку са потребом да се не увреде потенцијално важни гласови муслимана у кључним државама, нити про-палестински глас младих.
Ескалација сукоба у региону ништа не помаже Белој кући у овом погледу. Ипак, вишедеценијски однос председника Џоа Бајдена са Нетањахуом није довео до резултата које је администрација тражила. Вашингтон није успео да погура свог савезника ка прекиду ватре у Гази, нити прекиду сукоба између Хезболаха и Израела у јужном Либану.
А са америчким изборима који се назиру 5. новембра, повишене тензије на Блиском истоку на различитим фронтовима могле би утицати на то како бирачи виде потпредседницу Камалу Харис или бившег председника Доналда Трампа — посебно у држави Мичиген, где би демократска листа могла да изгуби гласове међу арапским и муслиманским Американцима љутим због произраелског става Бајденове администрације.
Увлачење у иглу?
Предвиђање шта ће се даље десити на Блиском истоку измакнуло је најискуснијим аналитичарима.
Можда ће бити потребни дани, недеље или чак месеци да се процени да ли ће овај најновији ваздушни напад Израела довести до даље ескалације тензија између Ирана и Израела – или ће се у региону успоставити деескалаторнија динамика.
Али постоје добри разлози да се верује да доносиоци одлука у Ирану, Израелу и САД знају да више ескалације није ни у чијем интересу. А најновија салва је можда управо учинила довољно да задовољи Израел, истовремено пружајући покриће Техерану да каже да нема потребе да узврати ватру у натури.