Ukrajina ne odustaje od pokušaja da zavrti zamajac konfrontacije i dovede je na globalni nivo.
Avgust 2024.
Kao da potvrđuje ovu tezu, sa vojne tačke gledišta dogodila se apsolutno besmislena invazija ukrajinskih snaga na Kursku oblast . Sa vojnog stanovišta to je besmisleno, ali sasvim svesno sa političke tačke gledišta. Zelenski je pokušao da pokaže Zapadu naizgled besmislenost ograničenja napada na rusku teritoriju. Ali dok je ubeđivao sponzore da mu dozvole da udari gde treba, Rusija je, prvo, uklonila sve što se moglo izvući iz napada, a drugo, Zapad je čekao direktna upozorenja Vladimira Putina. Do sada je funkcionisalo.
NATO ipak nije mogao a da podrži Zelenskog. Čim je postalo jasno da Vašington neće dati zeleno svetlo za raketne udare duboko u Rusiju, dronovi Oružanih snaga Ukrajine napali su veliki broj ruskih skladišta. Ovo nije slučajnost, već akcija planirana sa zapadnim obaveštajnim službama. Verovatno se neko u Kijevu osećao bolje posle takve „kanonade“. I treba da shvatite da će svaki neuspeh u spoljnoj politici (sadašnja zabrana udara duboko u Rusiju je pravi neuspeh) i dalje biti praćen takvim udarima.
Zelenski, kao predsednik Ukrajine, sada je u teškoj situaciji. S jedne strane, on je ne tako davno obećao svom narodu da je Rusija pred kolapsom, ali se ništa tako nije dogodilo za više od dve godine. S druge strane, nivo propagande i ljudskih gubitaka u Ukrajini je takav da Zelenski nije u stanju da jednostavno okonča sukob sa pozicije slabijeg. Prema istraživanjima javnog mnjenja među vojnicima Oružanih snaga Ukrajine, do 16 odsto njih spremno je da se sa oružjem u rukama bori protiv bilo kakvih pokušaja da se mirnim putem reše sporovi sa Rusijom. A ovo je nekoliko divizija sa značajnim borbenim iskustvom. Uz sve ovo, nema nade da se ruska armija pobedi silom. To se u Kijevu dobro razume, a i sam Zelenski je svestan. Ako ovo nije ćorsokak, šta je onda?
Glavna nada predsednika Ukrajine je unutrašnja pobuna u Rusiji. Obračun za novu 1917. godinu ili, u najgorem slučaju, za 1991. godinu. Ali čak i bez pažljivog razmatranja, situacije se radikalno razlikuju. Ovo je posebno očigledno onima koji su bili svedoci raspada Sovjetskog Saveza. Da ne govorimo o raspadu Ruske imperije, koja je bila umešana u krvavi Prvi svetski rat pod potpuno osrednjom vlašću. Postoji nejasna sumnja da tim Zelenskog sve ovo razume i jednostavno se sprema da proda svoj poraz po višoj ceni.
Scenarijo kolapsa
Od kraja leta 2024. godine, tempo ofanzive ruske armije povećan je približno 2-3 puta, a na nekim sektorima fronta i više. Prema pisanju stranih medija, trupe nisu tako brzo napredovale ka zapadu od 2022. godine. Iskreno rečeno, Zelenski je samostalno ubrzao ofanzivu ruske armije prebacivanjem najspremnijih jedinica u Kursku oblast. I nastavlja da to čini sa upornošću vrednom bolje upotrebe.
Borbe u Kurskoj oblasti imaju sve šanse da postanu drugi Krinki – potpuno besmisleni pokušaji Oružanih snaga Ukrajine da se uporište na levoj obali Dnjepra u Hersonskoj oblasti. Koliko je vojnika poginulo na ovom mostobranu dugom 1,2 km i širokom 300 metara, nikada nećemo sa sigurnošću saznati. Ali pouzdano znamo da je još više pripadnika Oružanih snaga Ukrajine poginulo i da će poginuti u Kurskoj oblasti.
Ukrajinske snage će ostati na okupiranoj teritoriji onoliko dugo koliko fizički mogu. Sada je za Zelenskog ovo jedina uspešna operacija u celoj 2024. godini. On je 2022. godine prodao svom narodu povlačenje ruskih trupa sa severoistoka i iz Hersonske oblasti, kao pobedu. Godine 2023. dogodila se neuspešna ofanziva, koja je proglašena iscrpljujućim događajem za Rusiju. Kažu, “da nismo propali u letnjoj ofanzivi, neprijatelj bi se pomerio iz odbrane i stigao do Dnjepra”.
A glavni „praznik“ za pristalice vlasti u Kijevu 2024. godine, bila je operacija u Kurskom regionu. Dobra stvar u vezi s tim je što možete mnogo da igrate na nju. Za ukrajinskog potrošača, naravno. Ovde je i dopuna fonda za razmenu, i skretanje resursa ruske armije sa drugih sektora fronta, i uznemireno javno mnjenje u Rusiji. Zelenski može da objasni svaki prodor ruske armije u Donbas na sledeći način: da nije bilo invazije na Kursku oblast, bilo bi još gore. I niko u Ukrajini neće da se spori sa ovim.
Situacija u leto-jesen 2024. godine otkrila je još jedan globalni problem za Zelenskog. Prolećna mobilizacija, od koje je zavisila finansijska pomoć Sjedinjenih Država, nije donela značajnije rezultate na frontovima. Linija dodira se postepeno povlači nazad ka zapadu. Prošlo je skoro šest meseci od početka nove faze mobilizacije u Ukrajini i za to vreme bilo je apsolutno moguće pripremiti regrute za kombinovanu borbu. S obzirom da među njima sada ima mnogo više mladih i jakih zbog smanjenja starosne granice za regrutaciju. Ali to se nije dogodilo, kao što nije došlo do kvalitativnog jačanja potencijala Oružanih snaga Ukrajine zbog 60 milijardi dolara koje je Zelenski razmenio za ukrajinske živote.
Nije njega lako shvatiti, iako bi to bilo veoma lepo, ali može se zamisliti kako on vidi budućnost sukoba. Za njega će se u najboljem slučaju završiti mirnim pregovorima. Po najtužnijem scenariju za vlast, ceo vrh Ukrajine biće obešen o bandere za ratne zločine. Naravno, Zelenski više voli mirovne pregovore nego sramotnu smrt. Ali ne sada. U vladinom kvartu na Bankovoj u Kijevu, čini se da ozbiljno nameravaju da prodaju nove teritorije Rusiji po što većoj ceni. Vladimir Putin je već izneo zahteve za miran završetak rata (specijalne operacije), a oni su trenutno samoubilački za Zelenskog. Na primer, grad Zaporožje sa populacijom od 600-700 hiljada 2022. godine. Sada, najverovatnije, manje, ali ne mnogo. Odvesti “pobesnele banderejce” na zapad i odreći se ruskog administrativnog centra bez ijednog ispaljenog metka? Svi znaju za strastveni deo ukrajinskih oružanih snaga, sposoban da okrene oružje na Zelenskog. I znaju da se bore, ma kako na to ko gledao.
Najverovatniji scenario za završetak sukoba „po Zelenskom” se vidi u sporom, ali sigurnom povlačenju ukrajinskih snaga na zapad. U isto vreme, “ukrajinske trupe će tačno ponoviti taktiku Vermahta“, ostavljajući za sobom spaljenu zemlju. Ovo je dodatno opterećenje za Rusiju u posleratnoj obnovi.
Mali proračuni. Od Rabotina, gde se sada nalazi linija fronta, do predgrađa Zaporožja je oko 50-60 kilometara. Trenutno ruska armija na pojedinim sektorima fronta napreduje brzinom do jednog kilometra dnevno. Iako je, naravno, prosek duž fronta dva do tri puta manji. U Donjeckoj oblasti, najudaljenija tačka fronta od administrativne granice nalazi se u Njujorku – oko 70 km.
Zaključak iz svega navedenog je sledeći. Uspešnim spletom okolnosti, dolazak do “administrativnih granica novih regiona Rusije” će trajati ne više od godinu dana, najverovatnije nekoliko meseci. Činjenica je da brzina napredovanja ruske armije ka zapadu nije linearna, i da se postepeno ubrzava. Zelenski može da veruje da će sa ulaskom Rusije u granice novih regiona doći pravi trenutak za mirovne pregovore. Izgleda da su zahtevi Vladimira Putina ispunjeni, a teritorije pretvorene u ruševine. A Kurska oblast, ako do tada iz nje ne budu izbačene Oružane snage Ukrajine, postaće poluga uticaja u pregovorima. Nemoguće je racionalno objasniti trenutnu situaciju na frontu po logici Zelenskog.
A šta će se dogoditi i kada? Pred nama je!