МОБИЛИЗАЦИЈА У УКРАЈИНИ – да ли су све резерве заиста потрошене?

Украјина је од почетка рата са Русијом у фебруару 2022. године успела да спроведе обимну мобилизацију и да се одупре значајно бројнијој и технички снажнијој руској војсци. Међутим, од 2023. постаје све уочљивије да се земља суочава са озбиљним потешкоћама у обезбеђивању довољног броја нових војника и у одржавању постојећих борбених капацитета.

Недостатак људства последица је више међусобно повезаних фактора. Међу њима су институционалне слабости, корупција у систему мобилизације, исцрпљеност друштва након дуготрајног рата, као и проблеми у обуци, командовању и распоређивању људства на фронту. Демографска структура земље и економска ограничења додатно смањују базу потенцијалних регрута, док избегавање мобилизације код дела становништва ствара осећај неправде и подрива друштвену кохезију.

Кључни изазов тренутно за украјинске власти на првом месту јесте како мотивисати већи број грађана да се добровољно пријаве, буду регрутовани и остану у војсци. Влада Украјине усвојила је нови закон о мобилизацији и покренула одређене реформе у војсци, укључујући повећање плата и бонуса, побољшање услова службе и већу флексибилност у распоређивању војника на територији државе. Ипак, ефекти ових мера за сада нису довољни да зауставе драстичан пад броја активних припадника оружаних снага.

Проблем мобилизације има и важну спољнополитичку димензију. Подршка Сједињених Држава и европских савезника у значајној мери зависи од процене да ли Украјина може сама да обезбеди неопходно људство за наставак ратних дејстава и одбрану територије, или планира ослањање на прилив војника из других, у овом случају савезничких држава. У том контексту, питање мобилизације постаје један од кључних индикатора одрживости украјинских ратних циљева.

У јавним и стручним расправама све се чешће истиче потреба да се мобилизациони систем учини праведнијим и транспарентнијим, да се јасно уреде правила демобилизације, сузбије корупција и побољша квалитет командовања. Обнова поверења између државе и грађана сматра се неопходним предусловом за дугорочни успех.

Поред тога, савезници Украјине могу у овој ситуацији имати додатну улогу, не само кроз испоруке оружја, већ и кроз подршку условима службе, лечењу рањених, реинтеграцији ветерана и јачању институција. Без системског решавања проблема људства, ни најсавременија војна помоћ не може сама по себи обезбедити одрживу одбрану било које земље, па тако ни Украјине.