Украјина је од почетка рата са Русијом у фебруару 2022. године успела да спроведе обимну мобилизацију и да се одупре значајно бројнијој и технички снажнијој руској војсци. Међутим, од 2023. постаје све уочљивије да се земља суочава са озбиљним потешкоћама у обезбеђивању довољног броја нових војника и у одржавању постојећих борбених капацитета.
Недостатак људства последица је више међусобно повезаних фактора. Међу њима су институционалне слабости, корупција у систему мобилизације, исцрпљеност друштва након дуготрајног рата, као и проблеми у обуци, командовању и распоређивању људства на фронту. Демографска структура земље и економска ограничења додатно смањују базу потенцијалних регрута, док избегавање мобилизације код дела становништва ствара осећај неправде и подрива друштвену кохезију.
Кључни изазов тренутно за украјинске власти на првом месту јесте како мотивисати већи број грађана да се добровољно пријаве, буду регрутовани и остану у војсци. Влада Украјине усвојила је нови закон о мобилизацији и покренула одређене реформе у војсци, укључујући повећање плата и бонуса, побољшање услова службе и већу флексибилност у распоређивању војника на територији државе. Ипак, ефекти ових мера за сада нису довољни да зауставе драстичан пад броја активних припадника оружаних снага.
Проблем мобилизације има и важну спољнополитичку димензију. Подршка Сједињених Држава и европских савезника у значајној мери зависи од процене да ли Украјина може сама да обезбеди неопходно људство за наставак ратних дејстава и одбрану територије, или планира ослањање на прилив војника из других, у овом случају савезничких држава. У том контексту, питање мобилизације постаје један од кључних индикатора одрживости украјинских ратних циљева.
У јавним и стручним расправама све се чешће истиче потреба да се мобилизациони систем учини праведнијим и транспарентнијим, да се јасно уреде правила демобилизације, сузбије корупција и побољша квалитет командовања. Обнова поверења између државе и грађана сматра се неопходним предусловом за дугорочни успех.
Поред тога, савезници Украјине могу у овој ситуацији имати додатну улогу, не само кроз испоруке оружја, већ и кроз подршку условима службе, лечењу рањених, реинтеграцији ветерана и јачању институција. Без системског решавања проблема људства, ни најсавременија војна помоћ не може сама по себи обезбедити одрживу одбрану било које земље, па тако ни Украјине.
Od kada su rusi „značajno brojniji“, kada je sam Zelensky rekao da na frontu ima preko 900k trupa na početku 2025? Kad bi mogao, zakačio bi i link iz američkim medijima.