Потпуна агресија
,,Ово није тензија, већ потпуна агресија – судска, политичка, дипломатска и војна”, изјавио је Мадуро на конференцији за новинаре у присуству високих војних званичника, позивајући се на недавни амерички напад у коме је потопљен венецуелански брод и убијено 11 људи. Мадуро је одбацио тврдње да се радило о кријумчарима дроге, наглашавајући да су жртве биле цивили.
Кључни проблем, како наводи Каракас, лежи у потпуном прекиду комуникација. ,,Комуникација са владом САД је одбачена због њихових претњи бомбама, смрћу и уценама”, рекао је Мадуро, иако је признао да постоје ограничени канали.
Регионалне импликације и упозорења
Супарништво се проширило и на друге државе Кариба. Мадуро је оштро критиковао премијерку Тринидада и Тобага Камлу Персад-Бисесар, оптуживши је да ,,полудела” након што је обећала америчким снагама приступ својој територији у случају напада на Венецуелу. Министар одбране Венецуеле, Владимир Падрино Лопез, упозорио је да ће сваки напад са територије суседних земаља добити одговор, позивајући се на право на легитимну одбрану.
Стратешки контекст
Трампова администрација наставила је да оправдава своје акције као део борбе против ,,наркотероризма”, повећавајући награду за Мадурово хапшење на 50 милиона долара. Међутим, Каракас ове потезе види као део ширег плана за промену режима, усмереног на контролу над огромним енергетским ресурсима Венецуеле.
Мадуро је одговорио распоређивањем 25.000 војника на границе и активирањем народне милиције, позивајући резервисте и младе на обуку за оружану одбрану. ,,Данас је Венецуела боље спремна да се одупре него икада”, истакао је.
Међународне реакције
Док се Вашингтон задржао на детаљима, међународна заједница прати ситуацију са забринутошћу. Изостатак директне комуникације између две земље и нарастајуће регионалне поделе представљају ризик од непроверене ескалације, која би могла захватити шири регион Латинске Америке.