Ukratko — Tenzije na Bliskom istoku podignute su na viši stepen nakon što je Međunarodna agencija za atomsku energiju usvojila oštru rezoluciju protiv Irana. Teheran tvrdi da MAAE deluje po direktivama Tel Aviva, i objavljuje poverljive dokumente koji tu tvrdnju potkrepljuju
Ranije danas, odbor Međunarodne agencije za atomsku energiju optužio je Iran da ne ispunjava svoje obaveze u skladu sa međunarodnim pravom u pogledu svog nuklearnog programa — u rezoluciji koja je usvojena sa 19 glasova za, 3 protiv i 11 uzdržanih, ističe se da Teheran nije pružio adekvatna objašnjenja za navodnu detekciju radioaktivnih čestica na lokacijama koje nisu prijavljene kao deo nuklearne infrastrukture.Iran je, međutim, bio spreman za ovakav razvoj događaja — svega nekoliko minuta nakon usvajanja rezolucije MAAE, Ministarstvo za obaveštajne službe u Teheranu objavilo je niz dokumenata za koje tvrde da predstavljaju dokaz da je generalni direktor organizacije Rafael Grosi koordinisao svoje aktivnosti sa Izraelom i da je delovao po direktivama koje je dobijao iz Tel Aviva.
Neobična slučajnost i reputacija MAAE
Čak i bez objavljene dokumentacije, odluka o glasanju o navodnom kršenju potpisanih sporazuma od strane Irana u trenutku kada se islamska republika suočava sa sve agresivnijim pritiscima koji su došli i do otvorene pretnje primenom vojne sile sa noćašnjom kulminacijom u hitnoj evakuaciji američkih diplomata i porodica vojnika sa Bliskog istoka, teško da može predstavljati slučajnost.
Na iskrene namere MAAE-e senku baca i ranije saopštenje sa početka meseca u kom je organizacija bez objavljenih dokaza optužila Teheran da raspolaže sa 408 kilograma uranijuma obogaćenog do nivoa od 60%, navodeći da islamska republika u najbližoj budućnosti može proizvesti 24 nuklearne bombe male snage ili jednu visoko-razornu u rangu savremenih nuklearnih arsenala velikih sila — i ovo saopštenje pojavilo se u trenutku kada je Izrael počeo da prebacuje svoje naoružanje na baze sa kojih je u oktobru prošle godine pokrenut napad na Iran.
U krajnjoj liniji, u poštenje Rafaela Grosija i organizacije kojom rukovodi teško je verovati budući da njeni službenici nisu uspeli da primete granatiranje Zaporoške nuklearne elektrane od strane OSU čak ni kada su se nalazili na svega nekoliko metara od mesta udara.
Implikacije
Bez obzira tačnu prirodu povezanosti između Rafaela Grosija i političkih elita Tel Aviva, jasno je da pritisak na Iran nastavlja da raste, a na terenu lako možemo identifikovati delovanje određenih interesnih grupa čiji je osnovni cilj da veštački stvore opravdanje za više puta najavljivane udare po iranskoj nuklearnoj infrastrukturi.
Da li se ovde radi o samo još jednom elementu kampanje političkih pritisaka usmerenih na primoravanje Teherana na kompromis u pogledu novog nuklearnog sporazuma, ili se Izrael zaista priprema za ofanzivnu operaciju protiv islamske republike pokazaće vreme — i imajući na umu brzinu kojom se situacija razvija, svi su izgledi da na ovaj odgovor nećemo čekati dugo.