Лични став: РАЗМИШЉАЊЕ О “ПЛАНУ ПОБЕДЕ” ДРУГА ЗЕЛЕНСКОГ ИЛИ КАКО СУ НАЈВАТРЕНИЈИ ПОБОРНИЦИ УКРАЈИНЕ, ПОЧЕЛИ ЛАГАНО ДА ОКРЕЋУ ЛЕЂА КИЈЕВУ

Не улазећи много у терминологију оног шта се од фебруара 2022. године дешава у Украјини. Да ли је то рат, агресија, војна интервенција, Специјална војна операција или шта год? Јасно је да тамо људи масовно гину.

Оно што је мене подстакло да напишем ове редове, јесте поступак људи који су до јуче били ватрене присталице власти у Кијеву, без обзира да ли су ти ставови били исправни или не. До јуче, они су без поговора “писали о победи” Украјине на фронту. О томе како Русија губи. О стотинама хиљада погинулих Руса “сваки дан” и слично.

Међутим, на страници Тома Купера, једног од тих и таквих подржаваоца Кијева, затекао сам на његово размишљање, односно информацију, која није иста попут претходних. Он је колико до јуче, приликом свог писања о сукобу у Украјини, некритички износио причу о успеху Украјине на фронту. Сећам се, о његовом хвалоспеву Украјини, на њеном успешном отпору “оркама” (како он и неки њему слични називају руске војнике). Да “оркама”, јер по ставовима неких појединаца са “запада” (који ето имају “енглеске крви” али по задатку “службе” живе у братској нам Аустрији), руски војници нису људи, напротив они су војници из таме “господара прстенова“. Кад су падала многа места у Украјини, није нашао сходно да се критички осврне, на грешке врха Украјине. Авдејевка је пала, Украјина побеђује. Више од половине Донбаса је под руском чизмом – Украјина побеђује. Украјинци упадоше у Курску област, супер идемо до Москве и слично.

И одједном, јуче читам његов пост, где се он критички осврће на поступке Зеленског и Сирског. Где он, пазите, тачно и концизно наводи бројне пропусте власти у Украјини, због којих се дешава, ово што се дешава на фронту. За мене, шок и неверица. Шта се то, изненада догодило са “дроговима порукрајинцима”, кад су почели критички да се односе према Кијеву? Шта се то догоди?

Па да видимо шта је Том написао:

„Али постепено се егзистенцијалност овог рата смањује, пошто су кијевске власти током 2,5 године стекле превише карактеристика карактеристичних за садашње владаре Русије. Интернет је под контролом, медији су готово потпуно монополизовани, “службеници закона” спроводе било какве команде “5-6 ефикасних менаџера” да одузму имовину, а не заборављајући на себе Корупција на свим нивоима и недостатак права грађана обухватили су државу у невиђеном размеру, на неки начин превазилази чак и “егзистенцијалног “.

Ви са озбиљним интересом се сада сигурно питате: како је то могло да се деси “украјинској демократији”?

У суштини, људи који су писали Устав Украјине утврдили су да се у случају рата мандат председника аутоматски продужава до ‘после рата’.

Наравно, 1996. године, нико није очекивао да ће Украјина бити укључена у било какав рат, а поготово не дугогодишњи.

... и, тренутно, нико у Украјини изгледа није спреман да оспори овај део устава. Стога не постоји законски начин за одржавање нових избора. Због чега се Зеленски и његови другари осећају сигурно и раде како хоће, што, како је закључио Арти Грин у свом чланку, резултира ‘корупцијом на свим нивоима’… превазилази чак и оно “егзистенцијалног непријатеља”.

Као аналитичар војних послова, извините, не могу да избегнем закључак: да би Украјина победила у овом рату – који би савршено могла, ако би правилно водила и управљала – ово политичко и војно руководство мора да оде (а ако не жели да иди само, онда се мора уклонити). Зато што земља и њене оружане снаге захтевају ону врсту реформи и реорганизације које су немогуће са садашњом владом и њеним корумпираним, исцрпљујућим и (све више) трулим системом који је још увек на снази.

Не би требало да значи да сам ‘хистеричан’, нити ‘краљица драме’: само да скрећем пажњу на закључке засноване на трезвеном унакрсном испитивању чињеница. На пример, остајем при ставу да Русија не може да добије овај рат, а да Украјина може да добије. Заиста, усуђујем се да идем толико далеко да кажем да ЗСУ може – лако – да превлада, а садашња војна команда једноставно не може да води и не може да командује.

Резиме: не би требало да значи да ћу напустити и престати да подржавам Украјину. Подржаћу то све док има Украјинаца који су вољни да наставе са гурањем. Баш као што сам подржавао Сиријце док није било Сиријаца вољних да наставе да гурају.
Зато што људи обе земље заслужују много боље – и зато што је њихова борба и наша борба.

И шта то би Томе?

Знајући га, његове ставове од грађанског рата у СФРЈ, где је био на супротном гледишту од мене. Где је нас Србе, сматрао слично Русима данас (не чини ли Вам се, да има призвук другова са Темзе), па става око грађанског рата у Сирији (где је подржавао оно што ће се назвати “исламском државом” а против Асада). Искључиво је на страни Палестинаца и критички настројен према Израелу (ту се разликујемо исто, али због мог животног искуства. Јер су Грчка и Израел биле једине државе у свету у време рата на овим просторима, које су подржавале Републику Српску. Отуда ја другачије гледам на Израел). А о рату у Украјини, за који ја сматрам да је грађански рат између Руса и Украјинаца, који је само био одложен. Он је отворено на страни Украјине. Иако ће резултат тог рата бити губитак за обе стране. Већ јесте.

И онда, “паф“, неверица. Да то није дошло наређење из Лондона, да се проукрајинска јавност лагано припреми за смену у Банковој улици у Кијеву. Па да, изгледа су “џентлмени” са Запада, одлучили да низ воду пусте Зеленског (Сирски је попут Залужног само војник, потрошна роба).

Ја и данас тврдим, да су САД и Русија на истом задатку и да неће директно ратовати једна против друге, у свој подели интересних сфера. Неће директно, али хоће уз помоћ посредника или како се то данас, на модерном језику каже – помоћу проксија. На Блиском Истоку руски прокси су Сиријци, у Европи амерички прокси су Украјинци. Али и једни и други, чувају своје чедо – Израел. Једни отворено и директно, други прикривено.

А што се то дешава са Украјином? Па зар власт у Кијеву не добија овај сукоб? Или је време, да се исти приведе крају, па неко ипак мора да буде пуштен низ воду?

Све ми се чини, да је другу Зеленском одзвонили, али он ипак неће тако лако продати јефтино своју кожу.

Или су и Зеленски и Сирски на истом задатку, по налогу Кремља? Уназадити и исцрпити Украјину до крајњих граница и такву, предати је свом налогодавцу у руке – другу Путину?

Све је могуће!

Само обичан смртник плаћа скупо, игре моћника.