Украјинци су остали везани за совјетски метод да командант борбене групе не буде на самом терену, он је C3I командовање вршио из позадине и тиме је лишио подчињене команданте слободне акције
У Курској операцији Украјина је у великој мери применила већином оклопне транспортере са топовима калибра 30 мм и борбена возила точкаше, док су тенкови који су требали бити носиоци продора у дубину руске територије кориштени у мањем броју и више као средство подршке као и артиљерија, док су оклопни транспортери, лаки оклопници и борбена возила точкаши постали носиоци продора по различитим правцима.
Прве једнице које су продирале биле су снаге за везивање у првој фази операције и покретне снаге које су убациване по боку. Док су руске једнице водиле борбе са једницама за везивање покретне снаге по боку су их заобилазиле и долазиле им иза леђа или настављале даље у дубину руске територије. Међутим, Украјинци су остали везани за совјетски метод да командант борбене групе не буде на самом терену, он је C3I командовање вршио из позадине и тиме је лишио подчињене команданте слободне акције.
Following the blowing of the two bridges over the Seym river at the settlements of Glushkovo and Zvannoe, it is highly likely in my opinion that Ukrainian forces will advance across the international border and attempt to capture all of the territory south of the river.… pic.twitter.com/1o0P8LxI2D
— AMK Mapping 🇺🇦🇳🇿 (@AMK_Mapping_) August 19, 2024
Украјинци су сматрали да за разлику од тешких оклопних возила посебно тенкова и борбених возила пешадије која су употребљена за везивање руских снага кориштена су борбена оклопна возила точкаши, оклопни транспортери на точковима и совјетски БМП-2 који иако на гусеницама су много бржи и окретнији него западни БВП попут Бредлија и CB-90 који имају јако наоружање топове калибра 25 и 40 мм.
Управо борбена оклопна возила точкаши омогућила су продор кроз међупростор или дуж неког споја кроз брешу у Курску област, а онда скрећу дијагонално у дубину дуж задње границе рејона или зоне одбране. У питању је тактички обилазни маневар уз заштиту бокова који врше тенкови и БВП и натерава браниоца да рацпоређује снаге по боку са чиме отвара коридор да у трећој фази наступи главнина мобилних снага која елиминише отпор.
У преводу једнице које изводе такав напад могу саме да крену право ка неком оперативном циљу, при чему се нека групација општевојних снага креће за њима као други ешалон, са задатком обезбеђивања бокова створеног коридора, а онда се кроз стврени коридор уводи главина покретних снага као трећи ешалон.
Иначе у борбама код Курска и Руси и Украјинци користе “Оперативне маневарске групе ОМГ”. Према совјетском моделу суштину Оперативне маневарске групе требали су да чине тенкови, фронтовске снаге и специјалистичке јединице. Модификоване ове једнице су на украјинској страни повећали број пешадије услед недостатка довољне количине борбене технике (тенкова). За пример говори да једна таква група по формацији требала би да има 500 тенкова, а Украјинци су за целу операцију ангажовали 500 тенкова, оклопних транспортера, борбених возила пешадије и лаких оклопних и теренских возила.С друге стране ангажовањем точкаша повећан је знатно маневар такве јединице која је требала деловати као јединствена целина. Међутим, у одређеној фази изненада, водови и чете оваквих оклопњака су деловали самостално као аутономни систем што је довело у каснијој фази до уништавња и заустављања продора.
Све Украјинске оперативне борбене групе деловале су на нивоу пешадијског батаљона који се користи као препадна снага, а онда су у једном моменту када су упали у дубину територије покретне снаге одвојене од снага за везивање и тиме су у једном моменту спречили развој полуге коју су требали да чине тенкови и БВП западне производње Бредли, Мардер и CB-90.
Оперативне маневарске групе су својим деловањем требале да подржавају тенкове у наступању повољним условима земљишта, међутим те групе су се по упаду одвојиле од полуге и наставиле самостално кретање уз препаде по руској дубини, са чиме је украјински продор био фактички заустављен.
Други ешалон украјинске војске ранга бригаде требао је бити појачан пре свега борбеним возилима пешадије који је требао да врши дсве функције: препаде и изводи борбена дејства ради одвраћања пажње од тенковских елемената који су требали да наставе продор, али таквог типа оклопних возила Украјинци једноставно нису имали довољно.
Један од великог проблема у украјинском наступању било је недостатак довљног броја артиљеријских система вучних и самоходних артиљеријског система, као и непосредне ваздухопловне подршке, што је удвостручило тешкоће за одржавање замаха напада и способности контрабатирања.