Војни распоред: Америчка демонстрација силе
Покрет америчке морнарице у регион је без преседана у последње време. Састав снага укључуje:
Три разарача класе Arleigh Burke (USS Gravely, USS Jason Dunham, USS Sampson), опремљене ракетама Tomahawk за прецизне ударе. Амфибијску јуришну ескадрилу (USS San Antonio, USS Iwo Jima, USS Fort Lauderdale) са преко 4.500 маринаца и морнара на палуби, способну за извођење десантних операција. Патролне авионе P-8 Poseidon и најмање једну нападну подморницу, чиме се заокружује способност за надзор, извиђање и дејство у свим доменима.
Званично, мисија је ,,борба против нарко-картела”, посебно против венецуеланског “Kartela de los Soles (Картел сунца), који је Вашингтон недавно прогласио глобалном терористичком организацијом. Међутим, стратешки положај ових снага – у међународним водама непосредно уз венецуеланску обалу – јасно упућује на другу, стратешку поруку: спречавање било какве венецуеланске војне акције против Гвајане и њених нафтних поља у спорном региону Есекибо.
Тринидадска калкулација: Безбедност преко суверенитета
Одлука Тринидада и Тобага да подржи Вашингтон није настала тек тако. Она је резултат дубоке унутрашње кризе и стратешке прорачуне:
- Борба против криминала: Тринидад се суочава са епидемијом насилног криминала који је везан за међународне нарко-картеле. Премијерка је навела да земља ,,једноставно нема финансијске и војне ресурсе” да се сама супротстави овим претњама, те види у САД неопходног савезника.
- Енергетска зависност: Иако географски близу Венецуели, Тринидад је енергетски и економски везан за САД. Планови за увоз венецуеланског гаса пропали су након америчких санкција, чинећи Вашингтон кључним трговинским партнером.
- Дипломатски раскол у КАРИКОМ-у: Персад-Бисесар је експлицитно одбацила потребу за консензусом унутар Карипске заједнице (КАРИКОМ), отворено залажући се за унилатерални приступ. Ово открива дубоке поделе у региону, где земље попут Доминике, Свете Луције и Свети Винсент и Гренадини и даље подржавају Венецуелу и осуђују америчко присуство.
Нова улога за Тринидад?
Понуда Тринидада да буде логистичка база за САД у потенцијалном сукобу са Венецуелом има стратешке последице: Тринидад се позиционира као кључни амерички савезник на југу Кариба, што му може донети безбедносне гаранције, али и изоловати га од суседа који остају лојални Каракасу. Овај потез директно изазива Венецуелу, која је већ најавила мобилизацију милиције. Ризик од инцидента или погрешне процене расте.
Ово је тест за ,,Трампову доктрину” у иностранству, која комбинује агресивно сузбијање наркотика са директном војном конфронтацијом са ,,непријатељским” режимима. Успех или неуспех ове мисије ће обликовати амерички приступ целој Латинској Америци.
Закључак:
Тринидад и Тобаго, вођен очајничком потребом да заустави криминал и осигура економску стабилност, одлучно се определио за амерички логор. Овај потез не само што мења геополитичку карту Кариба, већ и ставља малу острвску нацију у епицентар потенцијалног међународног сукоба. Док Порт оф Спејн нада да ће му сарадња са Вашингтоном донети безбедност, дугорочне последице по регионални мир и стабилност остају непредвидиве.