Обе стране тврде да су однеле тријумфалну победу, али мир који је сада на снази веома је крхак и мораће да преживи бурне преговоре.
Сједињене Државе и Иран договорили су двонедељни прекид ватре мање од сат времена пре истека рока који је амерички председник Доналд Трамп поставио за покретање до тада невиђеног нивоа ваздушних удара на ту земљу. Истовремено, Техеран је саопштио да ће привремено поново отворити стратешки изузетно важан Ормуски мореуз.
Обе стране сада тврде да су победиле у сукобу који је трајао више од месец дана и уздрмао глобална финансијска тржишта, уз нагли раст цена нафте.
Трамп је за AFP изјавио да је договор постигнут претходне ноћи представљао „потпуну и апсолутну победу” за Сједињене Државе.
Иран је такође представио прекид ватре као велики успех, наводећи да је пристао да у петак у Пакистану започне разговоре са Вашингтоном у оквиру напора да се сукоб оконча. Ирански Врховни савет за националну безбедност условно је прихватио двонедељни прекид ватре, под условом да се обуставе напади на Иран.
„Непријатељ је претрпео несумњив, историјски и разоран пораз у свом кукавичком, незаконитом и злочиначком рату против иранске нације”, наводи се у саопштењу Врховног савета за националну безбедност. „Иран је остварио велику победу.”
Шта саопштава Пентагон
Министар рата Пит Хегсет и председавајући Здруженог генералштаба генерал Ден Кејн одржали су данас конференцију за новинаре.
Хегсет, који је раније говорио о „крхком примирју”, сада тврди да је Иран „молио за овај прекид ватре” и да је операција „Епски бес” десетковала иранску војску.
Он каже да је ракетни програм те земље „функционално уништен” и да се иранска морнарица „налази на дну мора”. Хегсет додаје и да „ми контролишемо њихово небо”.
Америчка војска је у уторак увече извела 800 удара, каже Хегсет, уништивши иранску војно-индустријску базу. Уколико буде одлучено, америчка војска је такође спремна да настави дејства против Ирана. У објави на Truth Social, Трамп је навео да ће Сједињене Државе „само остати у близини” како би се увериле да све иде како треба, што указује на наставак појачаног војног присуства у региону.
„Да будемо јасни, прекид ватре је пауза, а здружене снаге остају спремне, ако добију наређење или буду позване”, рекао је Кејн на данашњој конференцији.
Иако је израелски Канал 12 јавио да амерички танкери KC-135 почињу да напуштају аеродром Бен Гурион у Тел Авиву, јавно доступни подаци о праћењу летова указивали су да су авиони полетели, а затим се вратили на исти аеродром.
Који су ирански захтеви
Трамп је рекао да је Иран предложио „изводљив” мировни план у 10 тачака. Према иранским државним медијима, тај предлог садржи више услова које су Сједињене Државе раније одбацивале.
Међу кључним иранским захтевима налази се контролисани пролаз кроз Ормуски мореуз, координисан са иранском војском. План такође предвиђа укидање свих примарних и секундарних санкција, исплату пуне одштете Ирану и ослобађање све замрзнуте иранске имовине. Није јасно да ли ће Сједињене Државе уопште прихватити било коју од ових последњих тачака.
Додатну конфузију изазвала је изјава једног америчког званичника који је данас рекао да план о прекиду ватре у 10 тачака који је објавио Иран није исти скуп услова који је Бела кућа прихватила за паузирање рата.
„Документ о коме извештавају медији није радни оквир”, рекао је високи званичник за AFP под условом анонимности. Од тада је и Трамп нагласио да су детаљи договора строго чувана тајна и да објављене тврдње о томе „немају апсолутно никакве везе са преговорима”.
Колико је прекид ватре заиста одржив
Након што је прекид ватре објављен, у Бахреину, Саудијској Арабији, Кувајту и Уједињеним Арапским Емиратима оглашена су упозорења на ваздушне нападе.
Израел је саопштио да и даље пресреће ракете и узвраћа ударима по циљевима у Ирану. Кувајт је посебно известио о таласу напада дроновима усмерених на нафтну инфраструктуру, постројења за десалинизацију и електране.
Ипак, постоје знаци да су неки амерички ваздушни удари можда обустављени одмах након објаве о прекиду ватре, јер се најмање један бомбардер B-52 вратио у базу RAF Ферфорд у Енглеској са још увек окаченим наоружањем испод крила.
Иако и даље није јасно у којој мери Иран озбиљно схвата прекид ватре, остаје и чињеница да су многе иранске војне јединице ратовале са децентрализованим системом командовања и контроле како би снаге биле отпорније након лекција из Дванаестодневног рата. У међувремену, способност да се задржи надзор и ауторитет над тим јединицама значајно је ослабљена америчко-израелским ваздушним ударима и другим средствима, као и прекидом интернета. Иран је јуче такође навео да ће бити потребно време да информација о прекиду ватре стигне до војних јединица.
Financial Times је данас известио да је нападнут критично важан саудијски нафтовод Исток–Запад, који транспортује сирову нафту из Залива ка Црвеном мору ради извоза. Лист је, позивајући се на два извора упозната са инцидентом, навео да је пумпна станица дуж нафтовода погођена око 13 часова по локалном времену. Овај нафтовод је постао апсолутно кључно економско средство за краљевину, али и за свет, усред поремећаја пловидбе кроз Ормуски мореуз.
Један извор је навео да је објекат погођен дроном, а званичници тренутно процењују обим штете.
Нуклеарно питање и даље без јасног одговора
У овом тренутку, ирански званичници нису у потпуности потврдили све детаље наводног споразума, па статус нуклеарног питања остаје нејасан.
Ирански државни медији наводе да план у 10 тачака такође захтева да Вашингтон прихвати ирански програм обогаћивања уранијума, што је раније била црвена линија Трампове администрације и један од главних разлога за америчку војну операцију.
На својој платформи Truth Social, Трамп је у среду поподне саопштио да је одбацио ирански захтев за правом на обогаћивање уранијума.
Он је рекао да ће Сједињене Државе „тесно сарађивати” са Ираном, али да „неће бити обогаћивања уранијума”.
Трамп је такође тврдио да ће Сједињене Државе помоћи у извлачењу обогаћеног уранијума, од којег је бар део, како се наводи, затрпан током ваздушних удара операције „Поноћни чекић” прошлог лета. На Truth Social написао је:
„Сједињене Државе ће тесно сарађивати са Ираном, за који смо утврдили да је прошао кроз оно што ће бити веома продуктивна промена режима! Неће бити обогаћивања уранијума, а Сједињене Државе ће, радећи са Ираном, ископати и уклонити сву дубоко закопану нуклеарну ‘прашину’ (B-2 Bombers). Све је сада, и било је, под веома строгим сателитским надзором (Space Force!). Ништа није померено од датума напада.”
Ормуски мореуз као главна тачка трвења
Према подацима аналитичара MarineTraffic, неки од првих бродова који су запловили кроз мореуз након објаве о прекиду ватре већ су регистровани.
У објави на X, MarineTraffic је навео:
„Појављују се први знаци активности пловила у Ормуском мореузу након објаве о прекиду ватре, која укључује привремено поновно отварање стратешког пловног пута ради омогућавања преговора. Према подацима MarineTraffic-а, стотине бродова и даље остају у региону, укључујући 426 танкера, 34 брода за течни нафтни гас и 19 LNG бродова, од којих су многи практично били насукани током поремећаја.”
У мирнодопским условима, кроз мореуз је свакодневно пролазило између 50 и 100 бродова у сваком правцу.
Ирански министар спољних послова изјавио је да ће пролаз кроз Ормуски мореуз бити дозвољен наредне две недеље под управом иранске војске.
Хамид Хосеини, портпарол Савеза извозника нафте, гаса и петрохемијских производа Ирана, изјавио је данас за Financial Times да Иран жели да наплаћује таксе сваком танкеру који пролази и да прегледа сваки брод.
„Иран мора да прати шта улази и шта излази из мореуза како би се осигурало да се ове две недеље не искористе за пребацивање оружја”, рекао је Хосеини, чије струковно удружење тесно сарађује са државом. „Све може да прође, али процедура ће за сваки брод трајати, а Ирану се не жури”, додао је.
Иран је саопштио и тарифу од једног долара по барелу нафте, која треба да се плаћа у криптовалути, уз напомену да празни танкери могу да пролазе слободно.
Трамп је данас рекао да разматра формирање „заједничког подухвата” са Ираном ради увођења путарина у мореузу. То би могло бити повезано са његовом најавом да ће Сједињене Државе „помагати око саобраћајне гужве” у мореузу, иако нису дати додатни детаљи.
Постоје и извештаји да је иранска морнарица данас поручила да ће уништити бродове који покушају да прођу без дозволе Техерана, додајући да је транзит кроз пловни пут и даље затворен.
„Свако пловило које покуша да уђе у море… биће гађано и уништено…”, наводи се у поруци.
Британски премијер Кир Стармер изјавио је у среду током посете Саудијској Арабији да је потребно још много рада како би се мореуз поново отворио. „Сада имамо прекид ватре, али има још много посла, као што можете разумети, много посла да се обезбеди да тај прекид ватре постане трајан и донесе мир који сви желимо да видимо”, рекао је Стармер. „Али има и много посла у вези са Ормуским мореузом, који има утицај на цео свет.”
У саопштењу данас, иранска новинска агенција FARS навела је да ће мореуз остати блокиран све док Израел напада Либан, што указује на још једну могућу тачку трвења у оквиру прекида ватре.
Без обзира на таксе и наставак притисака, мало је вероватно да ће се цене енергената ускоро вратити на предратни ниво. Упркос договору о приступу мореузу, власници бродова ће вероватно остати опрезни при повратку у регион, јер би сваки наставак непријатељстава могао довести до губитка бродова или посада.
Свеукупно, тржишту нафте биће потребан трајни прекид ватре како би се вратило поверење.
Шта ће бити са Либаном
Бела кућа тврди да је Израел прихватио прекид ватре, али је премијер Бењамин Нетањаху изјавио да он не обухвата Либан, где Израел наставља нападе и ваздушне ударе као одговор на ракетирање од стране проиранског Хезболаха.
Пакистански премијер Шехбаз Шариф раније је изјавио да се прекид ватре односи и на Либан, што је Трамп одбацио.
То је додатно потврђено када су Израелске одбрамбене снаге покренуле, како тврде, највећи талас удара широм Либана од почетка актуелног сукоба. IDF наводи да је у року од 10 минута гађано 100 командних центара и циљева војне инфраструктуре Хезболаха.
„Израелске одбрамбене снаге извеле су изненадни удар на стотине терориста Хезболаха у командним центрима широм Либана. Ово је највећи концентрисани ударац који је Хезболах претрпео од операције Пејџери”, рекао је израелски министар одбране Израел Кац у видео-саопштењу, мислећи на операцију из 2024. године против Хезболаха у којој су коришћени експлозивни пејџери.
Постоји и могућност да би наставак израелске кампање против Хезболаха могао поново да увуче Иран у сукоб. Ал Џазира јавља да им је високи ирански званичник рекао да ће Иран „казнити Израел због злочина који је починио у Либану”, што Техеран види као кршење услова прекида ватре.
Да ли мировни преговори заиста почињу
Ирански државни медији навели су да ће преговори са Сједињеним Државама бити одржани у Исламабаду, главном граду Пакистана. Иран жели да види да се детаљи дугорочног мировног споразума финализују, са циљем „потврђивања иранских достигнућа на бојишту”.
Разговори би требало да почну у петак, 10. априла, али би могли бити и продужени. Јутрос Вашингтон још увек није јавно прихватио позив на разговоре, али је Трамп данас за New York Post рекао да ће директни разговори са Ираном почети врло брзо.
Да ли је дошло до промене режима
Један од раних циљева Трампа и Нетањахуа на почетку рата била је промена режима у Ирану.
Иако су ирански врховни вођа Али Хамнеи и други високи лидери убијени, степен до којег се политички пејзаж у Ирану заиста променио веома је упитан.
Трамп је више пута тврдио да је ново иранско руководство много отвореније за преговоре, али остаје чињеница да је нови режим у суштини концентрисан око тврдолинијашке групе којом доминира Исламска револуционарна гарда. Управо на такав исход смо упозоравали и пре почетка сукоба.
Поставља се и питање стања новог врховног вође Ирана, Моџтабе Хамнеија. Хегсет је и данас поновио да је он „рањен и унакажен”, вероватно у америчко-израелским ваздушним ударима.
Може ли Иран поново да се наоружа
Иранска војска је већ била уздрмана последицама вишегодишњих санкција и ранијих војних операција које су против ње усмеравали Израел и Сједињене Државе.
Јасно је да су њене способности озбиљно деградиране интензивним америчко-израелским ваздушним ударима током последњих неколико недеља.
Покушаји поновног наоружавања биће блокирани од стране Сједињених Држава, а Трамп је поручио да ће свака земља која снабдева Иран оружјем бити „одмах царински кажњена, на сву и сваку робу продату Сједињеним Америчким Државама, са 50 одсто, одмах ступа на снагу. Неће бити изузетака ни ослобађања!”
Ова претња пре свега је усмерена на могућност да велики играч попут Кине реализује стратешко партнерство са рањеним Ираном у замену за део нафтних резерви те земље или бар стабилније снабдевање енергентима по дубоко сниженим ценама. То би истовремено проширило способност Пекинга да пројектује утицај широм региона, посебно у и око критично важног Ормуског мореуза. Могућност да доток енергената из овог региона буде прекинут на дужи период сада делује сасвим реално, а кинеска потражња за увозом енергије остаје веома висока.
Русија би, у мањој мери, такође могла да се укључи, али из другачијих разлога, иако није у позицији да Ирану обезбеди све наоружање које му је потребно док рат у Украјини и даље траје. Ипак, Трампове царине од 50 одсто имале би далеко мањи утицај на Русију него на Кину.
Према тврдњама Израелских одбрамбених снага и Пентагона, иранска производна база је у великој мери уништена, што ће обнову војних способности сопственим средствима учинити знатно тежом, бар у блиској будућности.
Способност Техерана да подржава своје прокси снаге у иностранству такође је озбиљно погођена овим сукобом. То се надовезује на године током којих су те снаге биле мета Израела и Сједињених Држава. Чак је и ирански капацитет за ваздушни транспорт тешко погођен, пошто су уништени авиони коришћени за подршку његовим операцијама у иностранству.
У исто време, извештаји од прошле недеље сугеришу да је Трампова администрација можда преценила губитке нанете иранској војсци.
Према извештају CNN-а од прошле недеље, заснованом на новим америчким обавештајним проценама, отприлике половина иранских ракетних лансера и даље је остала нетакнута, а у арсеналу се и даље налазе хиљаде једнократних ударних дронова.
„Они су и даље у потпуности способни да изазову апсолутни хаос широм читавог региона”, рекао је један извор за CNN.
Такође, иранско војно особље и унутрашње безбедносне снаге изгубили су део објеката и ограничен број људи, али су у великој мери остали очувани.
Шта даље за америчку моћ на Блиском истоку
Можда је најтеже питање на које треба одговорити управо оно како ће рат са Ираном утицати на амерички утицај на Блиском истоку.
Ако се оставе по страни бомбастичне изјаве о победи које долазе из Ирана, може се рећи да је Трампова администрација у операцији „Епски бес” показала неупоредиву војну силу, али да је њена стратешка ефикасност била знатно ограниченија. То је примећено и у Израелу, где је исход жестоко критиковао лидер опозиције Јаир Лапид.
Иранска војска — као и цивилно становништво — претрпела је веома тешке ударце под сталним америчким и израелским нападима, али је Техеран истовремено задржао контролу над Ормуским мореузом и наставио да узвраћа ударима дроновима и ракетама широм Залива, чак наносећи губитке и америчким војним средствима.
На крају, Вашингтон је оклевао да распореди копнене снаге, што би драматично повећало број жртава, али би кључни ривали попут Кине и Русије укупно могли да посматрају овај сукоб као доказ опадања америчке војне моћи.
Током сукоба, Трамп је претио да ће се удаљити од НАТО-а и оштро је критиковао већину главних савезника широм света зато што нису дошли да помогну Сједињеним Државама и њиховој ствари. То је изазвало снажан потрес унутар савезничких односа. И Трампова претња тоталним ратом, постављена као рок, била је без преседана и имаће дуготрајне последице, без обзира на то да ли је била само преговарачка тактика или не.
Сједињене Државе су такође додатно истрошиле свој арсенал напредног наоружања, и то на веома видљив начин. То се посебно односи на капацитете противваздухопловне одбране. Кина пажљиво прати и то и све друге аспекте операције у контексту својих будућих планова око Тајвана.
Истовремено, односи између Сједињених Држава и њихових савезника на Арапском полуострву делују ојачано, а те државе ће вероватно извући крупне поуке које ће утицати на будући распоред снага и способности њихових армија. Ипак, и то би могло да се промени у зависности од дугорочног исхода рата.
Све у свему, остаје да се види како ће амерички углед изгледати после овог рата и какав ће утицај то имати на савезе у региону и шире.
У исто време, иранска економија је у критичном стању. Земља је током последњих месец дана бомбардована хиљадама пута. Њено руководство је импровизовано попуњено, а без обзира на различите процене о томе који су системи остали нетакнути, њена војска је сада сенка онога што је некада била, иако ни раније није била у добром стању.
Иако је режим преживео борбе, остаје нејасно како ће успети да усмери земљу и њене грађане ка позитивнијој будућности, посебно имајући у виду да су многи желели пад режима још пре овог рата. Истовремено, у земљи и даље постоје веома добро наоружане, фанатизоване снаге које имају огроман утицај, пре свега тврдолинијашка Исламска револуционарна гарда. Као што смо и навели пре почетка рата, вероватније је да би режим пао њој него под утицајем неке стране силе или саме масе.