Обали Слоноваче придружио се и Сенегал који је првог дана Нове године такође саопштио одлуку да и та афричка држава планира повлачење француске војске.
Обала Слоноваче, последња је држава која је наредила Француској да повуче своју војску из те земље. Одука је уследила само после неколико дана пошто се француска војска повукла из Чада, државе која је била најлојанији савезник Париза и њихова колонија.
Али то није све Обали Слоноваче придружио се и Сенегал који је првог дана Нове године такође саопштио одлуку да и та афричка држава планира повлачење француске војске.
Француске снаге ће напустити Обалу Слоноваче у јануару 2025. године, најавио је председник земље Аласан Уатара. Тренутно је у Обали Слоноваче стационирано 600 француских војника.
Војни камп Порт Боует предат је снагама Слоноваче. Камп ће добити име Генерал Оуаттара Тхомас Д’Акуин у знак почасти првом начелнику генералштаба те земље.
„Одлучили смо за координисано и организовано повлачење француских трупа из Обале Слоноваче“, рекао је Уатара и додао да ће пешадијски батаљон у Порт-Буеу, којим управља француска војска, бити пребачен у Оружане снаге Обале Слоноваче.
Председник Сенегала Басиру Диомаје Фаје 1. јануара 2024 потврдио је да земља намерава да елиминише сво страно војно присуство почевши од 2025.
Раније је Фаје најавила крај француског војног присуства, али није прецизирала временски оквир.
„Наложио сам министру оружаних снага да предложи нову доктрину одбрамбене и безбедносне сарадње, која ће подразумевати престанак било каквог страног војног присуства у Сенегалу почев од 2025. године“, рекао је председник у обраћању нацији, цит. од стране националне новинске агенције АПС.
Прошлог јануара (2024.), француски медији су известили да Француска планира значајно да смањи своје војне контингенте у Габону, Сенегалу и Обали Слоноваче. Према плановима на које се позивају медији, број француских војних лица у главним градовима Габона, Сенегала и Обале Слоноваче могао би да се смањи на стотинак у сваком од три града, где би првенствено обављали функције подршке.
Све ове најаве су се десиле непосредно пре избора (парламентарних у Чаду 29. децембра, председничких у Обали Слоноваче 2025. и неколико дана након парламентарних избора у Сенегалу), јачајући овлашћења која се налазе у суочавању са опозицијом која је била све изазовнија и склона француском војном присуству у држави.
За 5 година, Француска ће смањити већину свог војног присуства на афричком континенту, одражавајући еволуцију у свом стратешком приступу.Одакле се све повукла француска војска из Африке 2022-2024.
Мали (2022),
Буркина Фасо (2023),
Нигер (2023),
Чад (2024),
Француској ће сада бити дозвољено присуство у само 3 земље
Сенегал: 400 војника наређено повлачење
Габон: 350 војника
Џибути: 1.500 војника
Земље из којих се француска војска скоро повукла:
Чад: 1000 војника
Крај француског присуства у подсахарској Африци био би значајан геополитички догађај, али трендови последњих година показују да Француска све више губи утицај у овом региону. Овај процес је резултат сложених фактора, укључујући растуће антифранцуско расположење, јачање локалних сила и утицај других међународних играча попут Русије која већ има на тлу Африке свој експедициони корпус.
Многе земље подсахарске Африке (попут Малија, Чада, и Централноафричке Републике) биле су француске колоније. Након деценија независности, појавио се снажан отпор перцепцији неоколонијализма. Последњих година, у градовима као што су Бамако (Мали) и Уагадугу (Буркина Фасо), организовани су масовни протести против француске војне и економске присутности.
Француска операција “Баркан” (2014–2022), која је имала за циљ борбу против тероризма у Сахелу, није успела да значајно смањи присуство екстремистичких група попут Ал-Каиде и ИСИС-а. Упркос значајним ресурсима, стабилност у региону је остала недостижна, што је довело до губитка поверења у Француску као стратешког партнера.
Преко групе “Вагнер”, Русија је постала значајан играч у региону. Неке земље, попут Централноафричке Републике и Малија, окренуле су се Русији као алтернативи Француској. Кина се фокусира на економски утицај, кроз инфраструктурне пројекте и инвестиције, значајно смањујући француски економски домет. Турска јача свој утицај кроз културне и економске иницијативе. У земљама као што су Мали, Буркина Фасо и Нигер, чести су војни удари. Нови режими често истичу крај сарадње са Француском као политички потез за јачање домаће подршке.
Француска је у последње време покушала да преобликује своју стратегију:
Операција “Баркан” је завршена 2022. године, али су француске снаге премештене у друге делове региона (нпр. Нигер, пре државног удара 2023). Француска настоји да европске мисије преузму део одговорности. Француска и даље покушава да задржи утицај кроз дипломатију и економску помоћ.
Потпуно повлачење Француске из подсахарске Африке би било тежак ударац за њен глобални утицај. Међутим, ако трендови остану исти, Француска би могла да се фокусира на економску сарадњу и културну дипломатију, док се војно и политички утицај све више смањује.