KRAJ DOKTORA BAŠARA AL ASADA: OD REFORMATORA I SPASIOCA SIRIJE DO OSOBE KOJU SU SVI OSTAVILI NA CEDILU

U životu Bašara Al Asada sve se promenilo tog 21. januara 1994 godine kada je njegov stariji brat Bazil koji je viđen kao naslednik sirijskog predsednika Hafiza al Asada poginuo u saobraćajnoj nesreći

Šok, zaprepaštenje, za sve one koji nisu mogli da veruju da će ovo da se desi, da se vrši nova podlea sveta i dogovor Rusije i Amerike gde obe zemlje dele svet na svoje intersne sfere. među prvima je stradala Sirija, a sa vlasti posle 24 godine skinut Bašar Al Asad koji je na predsedničkom tronu zamenio svog oca Hafeza, doduše nevoljno i želeo da modernizuje Siriju.

Dvanaest godina kasnije usledila je pobuna kako je zvanično rečeno protiv tiranije i zlostavljanja, a nezvanično pretumbavanje Bčliskog istoka i severa Afrike u fenomenu zvanom Arapsko proleće.

Usledio je krvavi građanski rat u kome je stradalo skoro pola miliona ljudi, više od 10 miliona raseljeno, neki navode čak i skoro 15-20 miliona. Spas od potpunog kolpasa i juriša Islamske države i Al Nusre na Damask zaustavila je 30. septembra 2015. godine Rusija udarima krstarećih raketa, bombardera dugog dometa i trupama na terenu zaustavili marš na Damask.

Asad je ostao spasen i tako figurirao od 2020 godine pune četiri godine. A onda usledila je ofanziva, vojska popustila sve se urušilo. Asad je otišao u Moskvu, posle dva dana se vratio i onda je usledilo grand finale koje se završilo u nedelju rano ujutro ulaskom džihadista u Damask i odlaskom Asada.

VOJNO PRISUSTVO SAD U SIRIJI NEOPHODNO KAKO BI SE SPREČILO PONOVNO OŽIVLJAVANJE ISLAMSKE DRŽAVE

Gde? To niko ne zna prema jednima u Ujedinjene Arapske Emirate, prema drugima u Hamu i Tatrus. Spominje se i teorija bez iakvog dokaza da je njegov transportni avion Iljušin IL-76 oboren.

U svakom slučaju dok se njegova sudbina ne razjasni s obzirom da su Asma al Asad i deca u Moskvi podsetimo se koje bio doktor Bašaral Al Asad poznatiji kao “Doktor B”.

Bašar Al Asad rođen je 11. septembra 1965 godine i bio je najmlađi sin sirijskog lidera generala Hafiza Al Asada koji je vladao Sirijom posle puča od 1969-2000 godine. Završio Medicinski fakultet u Damasku 1988 godine i počeo da radi u Vojnoj bolnici Terkin do 1992 godine, kada je napustio Siriju i otišao u Veliki Britaniju na specijalizaciju oftamologije. U životu Bašara Al Asada sve se promenilo tog 21. januara 1994 godine kada je njegov stariji brat Bazil koji je viđen kao naslednik sirijskog predsednika Hafiza al Asada poginuo u saobraćajnoj nesreći kada se svojim ferarijem zakucao u zid.

Na zahtev svog oca Hafiza, Bašar se vratio u Siriju. Odmah je stupio u sirijsku vojsku kao vojni lekar i oficir. Odmah je dobio i čin kapetana, ali ubrzo morao je da zaboravi na medicinu i okači je “o klin” morao je pozabavi vojnim naukama i karijerom. Već naredne 1995, godine postao je major, a potpukovnik posle završetka dodtnog vojnog školovanja 1997. godine. U čin pukovnika odnosno gennjralštabnog pukovnika promovisan je 1999 godine i postavljen za komandanta elitne Republikanske garder.

Paraleno sa vojnom preuzimao je i civilne funkcije. Postao je te 1999. i predsednik Informaciono Tehničke kompanije, sa čije pozicije je krenuo u masovno uvođenje interneta, nabavke perosnalnih kompjutera za svaki dom u Siriji. Isto tako zalagao se i za širenje mobilne telefonije. Sa razvojem i modernizacijom interent mreže cela Sirija imala je bolji protok interneta nego neke zapadne zemlje. U vreme Arapskog proleća pokazalo se da je to bila strateška greška jer pametni telefoni i interent plus društvene mreže postale su ključno oružje u rasplamsavanju građanskog rata u Siriji.

Dve godine pred samu smrt svog oca Hafeza al Asada, Bašar je počeo intenzivnije da se bavi političkim prilikama u samoj Siriji. Počeo je da uvodi neke novine. Zalagao se za rešenje nekih pitanja poput Golanske visoravni, gde je sa Izraelom započeo određene kontakte, kao i rešenje istuacije u Libanu. Mnogi ga dovode u vezu da je direktno bio kriv za smrt i atentat na Rafika Hairirija. Inače posle tog atentata u znak dobre volje sirijska vojska se povukla iz Libana. Od dolaska na vlast Bašar je po svaku cenu želeo da sklopi mir između Sirije i Izraela, ali se to nikada nije desilo i ti planovi su propali posle odlaska Šarona sa vlasti i dolaskom Ehuda Olmerta na vlast i kasnije Netanjahua poebno posle eliminacije sirijskog nukelarnog programa na granici sa Irakom u operaciji “Voćnjak 2007” godine.

Sa smrću Hafeza al Asada u Siriji su počele da jačaju opozcione struje, posebno među Sunitima koji su smatrali da kao većina imaju pravo na jaču vlast i da je vreme da porodica Asad ode. Usledili su krvavi obračuni gde je nosilac odmazde i likvidacije bio Bašarov brat Rifat koji je bio komandant Rpublikanske garde, a upravljao je i obaveštajnom službom “Mukabarat” koja je brojala 65.000 pripadnika i koja je vršila odmazde, otkice, likvidacije i zastrašivanja sa čime je Bašar očuvao koliko toliko relativni mir svojih 11 godina vladavine.

SIRIJA ZA UKRAJINU TRAGOM JEDNE GEOPOLITIČKE IGRE

Asad je inače po dolasku na vlast lansirao borbu protiv korupcije kao svoj imperativ, gda je bio počišćen sa vlasti veliki broj državnih i lokalnih funkcionera. Još pre dolaska na vlast intezivirao je veliki broj kontakata pre svega sa zalivskim državama, ali i starim kolonijalnim upravljačem Francuskom o ekonomskim pitanjima i razvoju prijateljskih odnosa. Jednostavno činilo se zlatno doma za Sirijce. Postao je narodskim rečnikom miljenik međunarodne scene. Tog 10. juna 2000 kada je Hafez al Asad umro Bašar je jednim dekretom sirijskog parlamenta postao predsednik jer se starosna granica spustila sa 40 na 34 godine sa čime je pravno dat leglaitet da Asad postane predsednik Sirijske Arapske Republike.

Organizvani su i fomralno pravni izbori za novog predsednika Sirije tog 27. juna 2000, svega 17 dana posle smrti Hafiza. Za Asada kao predsednika glasalo je 97 posto građana Sirije.

Kada je postao predsednik saopštio je da će biti susšta suprotnost svom ocu Hafezu koji je Sirijom vladao čvrstom rukom od 1969 godine kada je pučem došao na vlast. Najavio je liberalizaciju, okružio se modernim savetnicima ali onima koji su bili bliski njemu i njegovoj porodici. U svojim prvim godinama vlasti pokrenuo je ambiciozni programa reformi koje su se doticale ekonomije i administracije i prava. Pomilovao je bio određene političke zatvorenike, smanjio je cenzuru, mediji su postali slobodniji, mogli su da se osnivaju novi mediji, televizije i novine, formirale su se neke političke partije i stvoren novi život samo je sam vrh vlasti bio nedodirljiv i neupitan.

Promena u spoljnoj politici usledila je 2003 godine kada su Amerikanci koji su pre toga Siriju okvalifikovali kao “Osovinu zla” i napali Irak, Sirija je potiho dala blagoslov da hiljde sunitiskih Sirijaca pripadnika “vehabijskog pokreta” krene put Iraka u rat sa Amerikancima. Sa ovom nadom Asad se nadao da je rešio neke svoje kućne probleme koji su ga pritisakli, međutim na dugi rok to se pokazalo kao opasno i veoma štetno s obizrom kad je došlo do pobune u Siriji 2011 godine i svi Sirijci koji su bili pripadnici “vehabijskog pokreta” su se vratili da počni novu revoluciju koja je buknula 2012. godine.

Svi kontakti sa Iuzraelm bili su prekinuti posle 11. septembra.

Podrška džihadistima u ratu protiv SAD u Iraku zvanično je okončana 2008 godine kada je Asad opet krenuo u proces sekularizacije i koja je vrhunac ironijom sudbine trebala da doživi vrhunac 2011. kada je počela salafistička pobuna u Siriji.

Inače Asad je 2006 počeo nopvu fazu reformi prema kojoj je trebao da smanji nezaposlenost jer je skoro 20 posto stanovništva bilo nezaposleno, a stopa sirmaštva posebno u centralnim i istočnim delovima Sirije bila čak na 12 posto. Tvorac novog petogodišnjeg plana bio je ekonomista Abdulah Razaka el Dardani koji je trebao sirijsu da zvanično iz socijalističke transformiše u tržišnu ekonomiju. Dardani je želeo da nagomilane državne činvnike smanji, privatizuje određenu državnu infrastrukturu i da se nađe kompromis sa Amerikancima i da se Siriji skinu sankcije.

Bašar je za svoj plan uspeo da pridobije ne samo Alavite šiitsku manjinu koja je vladla Sirijom, nego i hrišćane, pa i druze. Za raliku od Sunita svima njima je dogovarala sekularna država, pa i ove reforme. Čak je bio zabranjen nikab u školu, zbog čega je 1.200 učiteljica bilo otpušteno iz škola. To je izazvalo sve veći bes među Sunitima.

A onda usledila je 2011 godina i prvi protest koji su počeli na ulicama sirijskih gradova.

Zvanična sirijska vlada za pobunu je optužila, salafiste koji imaju podršku nekih zalivskih država, kako bi se suršila vlast u Damasku.
U osporavanju zvanične državne teze o početku pobune bila je sirijska glumica Fadva Sulejman. Ona se iz svog skloništa u naselju Baba Amr preko skajpa obratila svetskim medijima da je laž da su pobunu inicirali salafisti i da je u njenoj zemlji počela” Revolucija” koju vodi sirijski narod i da nema reči o nikakvom početku sektaškog rata, već da je u pitanju borba za demokratiju i povratak sopstvenog identiteta.
Međutim, međusobno nepoverenje građana u samoj Siriji je raslo iz dana u dan i pretvaralo se polako u sketaško nasilje između alavita koji su bili šiitska sekta i sunita koji su činili većinu građana u Siriji.
Pobuna širom zemlje vratila je sećanje i na Hamu, kada je 1982. tadašnji predsednik Sirije Hafez el Asad naredio da se Hama sravni sa zemljom i uguši ustanak, koji je započet nekoliko godina pre, a koje su bile slične onima iz 2011. godine. Naređenje za akciju dobio je Bašarov stric Rifat al Asad koji je pokrenuo ofanzivu koja je trajala 27 dana i koja je odnela nekoliko hiljada žrtava. Broj žrtava precizno nije nikad utvrđen. Zbog simpatija prema Muslimanskoj braći Hafez je surovo kaznio stanovnike grada Hame.

Demonstrani u Siriji su posebno bili surovi prema agentima i doušnicima “mukbarata” tajne službe koju su optuživali za sve nevolje koje su iz zadesile. Njihova likvidacija je bila neupitna.

Situacija je postajala sve očajnija. Fejsbuk je postao jedino mesto gde su informacije kružile među demonstrantima kao i pozivi na nova okupljanja i da vojnici i oficiri za koje se znalo da imaju profile na društvenim mrežama se pozovu da dezertiraju i napuste vojsku i asadovu policiju i da se pridruže demonstrantima.

Tih dana sredine marta 2011 kao pečurke posle kiše na Fejsbuku nicale su grupe za podršku revoluciji u Siriji. Međutim usledio je kontraefekat, jer su se pojavile i one grupe koje su podržavale Asada. Paraleno sa krvavim sukobima na ulici tekao je sukob vitruelnih grupa na internetu. Posebno značajnu ulogu imala je ” Sirijska elektronska vojska” koja je tih dana bukvalno zahvaljujući boljoj opremi uništavala grupe koje su pozivale na demonstracije. Pripadnici ove vojske odane Bašaru el Asadu najpre su brisali vesti i snimke koje su aktivisti kačili na internet, a zatim je počelo obaranje i sajtova disidenata, hakerski napadi i svake vrste diskvalifikovanja protivnika sirijskog režima. Prvih dana gotovo je bilo zabeležno 140 napada Sirijske elektronske vojske na zapadne i izraelske veb sajtove..

Osim napada zabeležen su bile i brojne debate. Iako su mnogi tvrdili da je pobunu podstakla težnja naroda za većom slobodom zabeleženo je sve više sektaškog tumačenja sukoba što je bilo karakteristično za Irak i Liban.

Građani u Dari posle puštanja dečaka, svoje zahteve su proširili i na ostavku guvernera i rukovodioca, dok ih je on optužio da su intrument u rukama spoljnih sila kojima je cilj preuzimanje vlasti.

U njihov prilog išli su i podaci da su među demonstrantima koji su prostestovvali ne samo u Dari nego i u ostalim gradovima, među običnim svetom bilo je sve više Salafista, koji su prema tvrdnjama Damaska u sve većem broju dolazili iz Libana.

Građani na ulicama su i dalje uzvikivali: ” Alah, Sirija, sloboda i ništa više”, što je bio ratni poklič revoulcije u Siriji i često se prvih godina rata mogao čuti tokom sukoba sa asadovim snagama.

Početkom aprila 2001 represija i otvoreni sukobi su rasli svakodnevno. Broj mrtvih je bio sve veći, a preko libanske granice u egzdosu je krenulo sve više ljudi. Krvavi sukobi su eskalirali u Hami jula 2011, kada je uhapšen i likvidiran Ibrahim Kašuš, po profesiji vatrogasac i pesnik koji je tih dana nazivan ” pevačem revolucije”. On je, ostalo je zabeleženo bio prvi koji je u Homsu predvodio demonstracije i predvodio stotihe hiljada ljudi koji su pevali njegove stihove: ” Pred vratima sloboda je, hajde odlazi Bašare” koja je postala nezvanična himna sirijske revolucije. Zao duh pušten je iz boce onog trenutka kada je Kašušovo beživotno telo pronađeno u reci Oront. Kašušu su bile isčupane glasne žice. Nešto bolje je prošao Ali Farzat šef islamskog udrženja za milost, kome je zbog protesta i uzvikivanja parola protiv Asada polomljeni prsti, a okrvavljeno telo bačeno u jarak. Zahvaljujući prijateljima uspeo je da pobegne iz Sirije u Kuvajt. Da ironija bude veća Farzat je bio Asadov poznanik koji je sa njim razgovarao na početku njegove vladavine o reformama koje treba da se dese u sirijskom društvu.

Interesantno je da prvih dana marta, aprila i maja 2011 svako sirijsko naselje, grad je dobijao jedan simbol revolucije. Protesti su se održavali svakodnevno iz dana u dan, broj grafita protiv Asada se povećavao, a umesto: ” La ilaha illa Alah, čulo se sve više Alahu ekber. Već sredinom decembra protesti su počeli da jenjavaju, a sve veći broj ljudi počeo je da uzima oružje u ruke. Pandorina kutija u Siriji je otvorena i trasiran put za najjezviji građanski rat koji je odneo više od 400.000 mrtivh skoro 6 miliona izbeglica, formiranje islamske države, ali i država je postala poligon za odmeravanje snaga dve globalne i tri regionalne sile. Sukob u ovoj napaćenoj zemlji ostaće upamćen i po brutalnoj upotrebi hemijskog oružja, trgovini ljudskim organima, belim robljem, ali i masovnoj ekspanziji i uvozu islamskih ratnika širom sveta i ruskoj intervenciji koja je privremeno zadržala Asadovu vlast, koja se iz dana u dan topila i na kraju došlo do toga da su se i Rusi od nje oprali i time dali zeleno svetlo da se krene u rekompoziciju Bliskog istoka i Sirije koja je prestala sa postoji, odnosno 55 godina vlasti familije Asad je završeno.

Na kraju da li su iznenađenja moguća? Svakako da jesu da možda i Asad se u jednom trenutku vrati ako se ne formira Velika Turska ili ako bukne rat i Kurdi pokušaju da na prostoru Sirije, Iraka, Turske i Irana formiraju svoju državu. U svakom slučaju ova priča za sad nema konačan epilog, ako i sve na Bliskom istoku.

Zbogom doktore B.