КРАЈ ДОКТОРА БАШАРА АЛ АСАДА: ОД РЕФОРМАТОРА И СПАСИОЦА СИРИЈЕ ДО ОСОБЕ КОЈУ СУ СВИ ОСТАВИЛИ НА ЦЕДИЛУ

У животу Башара Ал Асада све се променило тог 21. јануара 1994 године када је његов старији брат Базил који је виђен као наследник сиријског председника Хафиза ал Асада погинуо у саобраћајној несрећи

Шок, запрепаштење, за све оне који нису могли да верују да ће ово да се деси, да се врши нова подлеа света и договор Русије и Америке где обе земље деле свет на своје интерсне сфере. међу првима је страдала Сирија, а са власти после 24 године скинут Башар Ал Асад који је на председничком трону заменио свог оца Хафеза, додуше невољно и желео да модернизује Сирију.

Дванаест година касније уследила је побуна како је званично речено против тираније и злостављања, а незванично претумбавање Бчлиског истока и севера Африке у феномену званом Арапско пролеће.

Уследио је крвави грађански рат у коме је страдало скоро пола милиона људи, више од 10 милиона расељено, неки наводе чак и скоро 15-20 милиона. Спас од потпуног колпаса и јуриша Исламске државе и Ал Нусре на Дамаск зауставила је 30. септембра 2015. године Русија ударима крстарећих ракета, бомбардера дугог домета и трупама на терену зауставили марш на Дамаск.

Асад је остао спасен и тако фигурирао од 2020 године пуне четири године. А онда уследила је офанзива, војска попустила све се урушило. Асад је отишао у Москву, после два дана се вратио и онда је уследило гранд финале које се завршило у недељу рано ујутро уласком џихадиста у Дамаск и одласком Асада.

ВОЈНО ПРИСУСТВО САД У СИРИЈИ НЕОПХОДНО КАКО БИ СЕ СПРЕЧИЛО ПОНОВНО ОЖИВЉАВАЊЕ ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ

Где? То нико не зна према једнима у Уједињене Арапске Емирате, према другима у Хаму и Татрус. Спомиње се и теорија без иаквог доказа да је његов транспортни авион Иљушин ИЛ-76 оборен.

У сваком случају док се његова судбина не разјасни с обзиром да су Асма ал Асад и деца у Москви подсетимо се које био доктор Башарал Ал Асад познатији као “Доктор Б”.

Башар Ал Асад рођен је 11. септембра 1965 године и био је најмлађи син сиријског лидера генерала Хафиза Ал Асада који је владао Сиријом после пуча од 1969-2000 године. Завршио Медицински факултет у Дамаску 1988 године и почео да ради у Војној болници Теркин до 1992 године, када је напустио Сирију и отишао у Велики Британију на специјализацију офтамологије. У животу Башара Ал Асада све се променило тог 21. јануара 1994 године када је његов старији брат Базил који је виђен као наследник сиријског председника Хафиза ал Асада погинуо у саобраћајној несрећи када се својим фераријем закуцао у зид.

На захтев свог оца Хафиза, Башар се вратио у Сирију. Одмах је ступио у сиријску војску као војни лекар и официр. Одмах је добио и чин капетана, али убрзо морао је да заборави на медицину и окачи је “о клин” морао је позабави војним наукама и каријером. Већ наредне 1995, године постао је мајор, а потпуковник после завршетка додтног војног школовања 1997. године. У чин пуковника односно генњралштабног пуковника промовисан је 1999 године и постављен за команданта елитне Републиканске гардер.

Паралено са војном преузимао је и цивилне функције. Постао је те 1999. и председник Информационо Техничке компаније, са чије позиције је кренуо у масовно увођење интернета, набавке перосналних компјутера за сваки дом у Сирији. Исто тако залагао се и за ширење мобилне телефоније. Са развојем и модернизацијом интерент мреже цела Сирија имала је бољи проток интернета него неке западне земље. У време Арапског пролећа показало се да је то била стратешка грешка јер паметни телефони и интерент плус друштвене мреже постале су кључно оружје у распламсавању грађанског рата у Сирији.

Две године пред саму смрт свог оца Хафеза ал Асада, Башар је почео интензивније да се бави политичким приликама у самој Сирији. Почео је да уводи неке новине. Залагао се за решење неких питања попут Голанске висоравни, где је са Израелом започео одређене контакте, као и решење истуације у Либану. Многи га доводе у везу да је директно био крив за смрт и атентат на Рафика Хаиририја. Иначе после тог атентата у знак добре воље сиријска војска се повукла из Либана. Од доласка на власт Башар је по сваку цену желео да склопи мир између Сирије и Израела, али се то никада није десило и ти планови су пропали после одласка Шарона са власти и доласком Ехуда Олмерта на власт и касније Нетањахуа поебно после елиминације сиријског нукеларног програма на граници са Ираком у операцији “Воћњак 2007” године.

Са смрћу Хафеза ал Асада у Сирији су почеле да јачају опозционе струје, посебно међу Сунитима који су сматрали да као већина имају право на јачу власт и да је време да породица Асад оде. Уследили су крвави обрачуни где је носилац одмазде и ликвидације био Башаров брат Рифат који је био командант Рпубликанске гарде, а управљао је и обавештајном службом “Мукабарат” која је бројала 65.000 припадника и која је вршила одмазде, откице, ликвидације и застрашивања са чиме је Башар очувао колико толико релативни мир својих 11 година владавине.

СИРИЈА ЗА УКРАЈИНУ ТРАГОМ ЈЕДНЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ ИГРЕ

Асад је иначе по доласку на власт лансирао борбу против корупције као свој императив, гда је био почишћен са власти велики број државних и локалних функционера. Још пре доласка на власт интезивирао је велики број контаката пре свега са заливским државама, али и старим колонијалним управљачем Француском о економским питањима и развоју пријатељских односа. Једноставно чинило се златно дома за Сиријце. Постао је народским речником миљеник међународне сцене. Тог 10. јуна 2000 када је Хафез ал Асад умро Башар је једним декретом сиријског парламента постао председник јер се старосна граница спустила са 40 на 34 године са чиме је правно дат леглаитет да Асад постане председник Сиријске Арапске Републике.

Организвани су и фомрално правни избори за новог председника Сирије тог 27. јуна 2000, свега 17 дана после смрти Хафиза. За Асада као председника гласало је 97 посто грађана Сирије.

Када је постао председник саопштио је да ће бити сусшта супротност свом оцу Хафезу који је Сиријом владао чврстом руком од 1969 године када је пучем дошао на власт. Најавио је либерализацију, окружио се модерним саветницима али онима који су били блиски њему и његовој породици. У својим првим годинама власти покренуо је амбициозни програма реформи које су се дотицале економије и администрације и права. Помиловао је био одређене политичке затворенике, смањио је цензуру, медији су постали слободнији, могли су да се оснивају нови медији, телевизије и новине, формирале су се неке политичке партије и створен нови живот само је сам врх власти био недодирљив и неупитан.

Промена у спољној политици уследила je 2003 године када су Американци који су пре тога Сирију оквалификовали као “Осовину зла” и напали Ирак, Сирија је потихо дала благослов да хиљде сунитиских Сиријаца припадника “вехабијског покрета” крене пут Ирака у рат са Американцима. Са овом надом Асад се надао да је решио неке своје кућне проблеме који су га притисакли, међутим на дуги рок то се показало као опасно и веома штетно с обизром кад је дошло до побуне у Сирији 2011 године и сви Сиријци који су били припадници “вехабијског покрета” су се вратили да почни нову револуцију која је букнула 2012. године.

Сви контакти са Иузраелм били су прекинути после 11. септембра.

Подршка џихадистима у рату против САД у Ираку званично је окончана 2008 године када је Асад опет кренуо у процес секуларизације и која је врхунац иронијом судбине требала да доживи врхунац 2011. када је почела салафистичка побуна у Сирији.

Иначе Асад је 2006 почео нопву фазу реформи према којој је требао да смањи незапосленост јер је скоро 20 посто становништва било незапослено, а стопа сирмаштва посебно у централним и источним деловима Сирије била чак на 12 посто. Творац новог петогодишњег плана био је економиста Абдулах Разака ел Дардани који је требао сиријсу да званично из социјалистичке трансформише у тржишну економију. Дардани је желео да нагомилане државне чинвнике смањи, приватизује одређену државну инфраструктуру и да се нађе компромис са Американцима и да се Сирији скину санкције.

Башар је за свој план успео да придобије не само Алавите шиитску мањину која је владла Сиријом, него и хришћане, па и друзе. За ралику од Сунита свима њима је договарала секуларна држава, па и ове реформе. Чак је био забрањен никаб у школу, због чега је 1.200 учитељица било отпуштено из школа. То је изазвало све већи бес међу Сунитима.

А онда уследила је 2011 година и први протест који су почели на улицама сиријских градова.

Званична сиријска влада за побуну је оптужила, салафисте који имају подршку неких заливских држава, како би се суршила власт у Дамаску.
У оспоравању званичне државне тезе о почетку побуне била је сиријска глумица Фадва Сулејман. Она се из свог склоништа у насељу Баба Амр преко скајпа обратила светским медијима да је лаж да су побуну иницирали салафисти и да је у њеној земљи почела” Револуција” коју води сиријски народ и да нема речи о никаквом почетку секташког рата, већ да је у питању борба за демократију и повратак сопственог идентитета.
Међутим, међусобно неповерење грађана у самој Сирији је расло из дана у дан и претварало се полако у скеташко насиље између алавита који су били шиитска секта и сунита који су чинили већину грађана у Сирији.
Побуна широм земље вратила је сећање и на Хаму, када је 1982. тадашњи председник Сирије Хафез ел Асад наредио да се Хама сравни са земљом и угуши устанак, који је започет неколико година пре, а које су биле сличне онима из 2011. године. Наређење за акцију добио је Башаров стриц Рифат ал Асад који је покренуо офанзиву која је трајала 27 дана и која је однела неколико хиљада жртава. Број жртава прецизно није никад утврђен. Због симпатија према Муслиманској браћи Хафез је сурово казнио становнике града Хаме.

Демонстрани у Сирији су посебно били сурови према агентима и доушницима “мукбарата” тајне службе коју су оптуживали за све невоље које су из задесиле. Њихова ликвидација је била неупитна.

Ситуација је постајала све очајнија. Фејсбук је постао једино место где су информације кружиле међу демонстрантима као и позиви на нова окупљања и да војници и официри за које се знало да имају профиле на друштвеним мрежама се позову да дезертирају и напусте војску и асадову полицију и да се придруже демонстрантима.

Тих дана средине марта 2011 као печурке после кише на Фејсбуку ницале су групе за подршку револуцији у Сирији. Међутим уследио је контраефекат, јер су се појавиле и оне групе које су подржавале Асада. Паралено са крвавим сукобима на улици текао је сукоб витруелних група на интернету. Посебно значајну улогу имала је ” Сиријска електронска војска” која је тих дана буквално захваљујући бољој опреми уништавала групе које су позивале на демонстрације. Припадници ове војске одане Башару ел Асаду најпре су брисали вести и снимке које су активисти качили на интернет, а затим је почело обарање и сајтова дисидената, хакерски напади и сваке врсте дисквалификовања противника сиријског режима. Првих дана готово је било забележно 140 напада Сиријске електронске војске на западне и израелске веб сајтове..

Осим напада забележен су биле и бројне дебате. Иако су многи тврдили да је побуну подстакла тежња народа за већом слободом забележено је све више секташког тумачења сукоба што је било карактеристично за Ирак и Либан.

Грађани у Дари после пуштања дечака, своје захтеве су проширили и на оставку гувернера и руководиоца, док их је он оптужио да су интрумент у рукама спољних сила којима је циљ преузимање власти.

У њихов прилог ишли су и подаци да су међу демонстрантима који су простестоввали не само у Дари него и у осталим градовима, међу обичним светом било је све више Салафиста, који су према тврдњама Дамаска у све већем броју долазили из Либана.

Грађани на улицама су и даље узвикивали: ” Алах, Сирија, слобода и ништа више”, што је био ратни поклич ревоулције у Сирији и често се првих година рата могао чути током сукоба са асадовим снагама.

Почетком априла 2001 репресија и отворени сукоби су расли свакодневно. Број мртвих је био све већи, а преко либанске границе у егздосу је кренуло све више људи. Крвави сукоби су ескалирали у Хами јула 2011, када је ухапшен и ликвидиран Ибрахим Кашуш, по професији ватрогасац и песник који је тих дана називан ” певачем револуције”. Он је, остало је забележено био први који је у Хомсу предводио демонстрације и предводио стотихе хиљада људи који су певали његове стихове: ” Пред вратима слобода је, хајде одлази Башаре” која је постала незванична химна сиријске револуције. Зао дух пуштен је из боце оног тренутка када је Кашушово беживотно тело пронађено у реци Оронт. Кашушу су биле исчупане гласне жице. Нешто боље је прошао Али Фарзат шеф исламског удржења за милост, коме је због протеста и узвикивања парола против Асада поломљени прсти, а окрвављено тело бачено у јарак. Захваљујући пријатељима успео је да побегне из Сирије у Кувајт. Да иронија буде већа Фарзат је био Асадов познаник који је са њим разговарао на почетку његове владавине о реформама које треба да се десе у сиријском друштву.

Интересантно је да првих дана марта, априла и маја 2011 свако сиријско насеље, град је добијао један симбол револуције. Протести су се одржавали свакодневно из дана у дан, број графита против Асада се повећавао, а уместо: ” Ла илаха илла Алах, чуло се све више Алаху екбер. Већ средином децембра протести су почели да јењавају, а све већи број људи почео је да узима оружје у руке. Пандорина кутија у Сирији је отворена и трасиран пут за најјезвији грађански рат који је однео више од 400.000 мртивх скоро 6 милиона избеглица, формирање исламске државе, али и држава је постала полигон за одмеравање снага две глобалне и три регионалне силе. Сукоб у овој напаћеној земљи остаће упамћен и по бруталној употреби хемијског оружја, трговини људским органима, белим робљем, али и масовној експанзији и увозу исламских ратника широм света и руској интервенцији која је привремено задржала Асадову власт, која се из дана у дан топила и на крају дошло до тога да су се и Руси од ње опрали и тиме дали зелено светло да се крене у рекомпозицију Блиског истока и Сирије која је престала са постоји, односно 55 година власти фамилије Асад је завршено.

На крају да ли су изненађења могућа? Свакако да јесу да можда и Асад се у једном тренутку врати ако се не формира Велика Турска или ако букне рат и Курди покушају да на простору Сирије, Ирака, Турске и Ирана формирају своју државу. У сваком случају ова прича за сад нема коначан епилог, ако и све на Блиском истоку.

Збогом докторе Б.