Да ли би Сједињене Државе заиста могле да заузму иранско острво Харг? На папиру, одговор је да. У стварности, то би била једна од најризичнијих операција читавог рата.
Карг није обично острво. То је кључни енергетски чвор Ирана и место преко ког пролази огромна већина иранског извоза нафте. Извори наводе да Харг обрађује око 90 одсто иранског извоза, што значи да његов значај није само војни, већ и економски и политички. Ко контролише Харг, удара директно у иранску финансијску кичму.
Зато се у Вашингтону уопште и појавила идеја да се острво не само бомбардује, већ можда и заузме. Али ту долазимо до кључне ствари: војно могуће не значи и стратегијски паметно.
Заузети Харг је могуће, али задржати га било би много теже
Американци би вероватно могли да нанесу огромну штету инфраструктури и да привремено избаце Харг из функције. То су већ показали ранијим ударима по војним циљевима на острву. Међутим, потпуно заузимање и задржавање контроле над Харгом било би много теже и опасније, јер је острво веома близу иранске обале, па би америчке снаге биле под сталном претњом ракета, дронова и других облика иранског одговора. Управо на то упозоравају и многи аналитичари: америчке трупе на Каргу биле би изложене сталним нападима, а сама операција носила би висок ризик ескалације.
Другим речима, заузети острво је једно, а задржати га је нешто сасвим друго.
Удар на Харг могао би да покрене још ширу регионалну ескалацију
Ако би Сједињене Државе кренуле тим путем, циљ не би био територијално освајање у класичном смислу, већ покушај да се Ирану пресече главни извозни вентил и да се Иран натера на политичке уступке. Али проблем је у томе што би такав потез врло вероватно произвео супротан ефекат: уместо слома иранске воље, добили бисмо још бруталнију регионалну ескалацију.
Аналитичари упозоравају да би Иран могао додатно да угрози пловидбу, укључујући и ширење претње минама и дроновима у Ормуском мореузу, односно појача и прошири регионалну одмазду.
И ту долазимо до најважнијег питања: како би се таква операција највероватније завршила?
Тактички успех, али могућа стратегијска замка за Вашингтон
Краткорочно, Сједињене Државе би могле да остваре тактички успех; дугорочно, цена тог успеха могла би бити превисока. Харг би можда био привремено стављен ван функције или чак под краткотрајну контролу, али би америчке снаге затим морале да бране мали, изложени комад територије тик уз Иран. То није рецепт за стабилну победу, већ за исцрпљујући, политички скуп и војно опасан ангажман. Аналитичари сматрају да би за само заузимање можда био довољан релативно мањи број посебно обучених и опремљених војника, уз значајну ваздушну подршку, али да би њихова заштита и одржавање положаја представљали много већи проблем од самог освајања простора.
Зато је вероватније да би Вашингтон Харг користио као полугу притиска, а не као територију коју заиста жели да држи. Само присуство такве претње већ подиже цену рата за Иран и дестабилизује тржишта енергије. Већ сада су тензије око Харга и Ормуза међу факторима који су погурали цену нафте нагоре и појачали страх од шире регионалне кризе.
Закључак је зато прилично јасан: амерички напад на Харг могао би да изгледа као демонстрација силе, али би се врло лако претворио у стратегијску замку. И управо зато је најреалнији сценарио не велика окупација, већ наставак удара, блокаде и притиска без дуготрајног задржавања америчких трупа на самом острву. Јер у оваквом рату, није најтеже ући. Најтеже је изаћи без већег хаоса него што је постојао на почетку.