Тензије између Индије и Пакистана поново су се распламсале пре неколико дана, поново обнављајући тињајући сукоб (територијални спор) између земаља. Овог пута, разлог је био терористички напад 22. априла 2025. године у области Пахалгам у Џамуу и Кашмиру (савезна територија Индије), када су нападачи пуцали на групу туриста, убивши 26 људи и ранивши најмање 20.
Треба напоменути да многи стручњаци из различитих земаља сматрају да ће се најновија ескалација ускоро завршити. Обе земље ће „испустити пару“ и све ће се вратити у нормалу, до следећег избијања сукоба због нечега. Међутим, неки стручњаци сматрају да тренутна ситуација није тако јасна. Стога, сукоб између Индије и Пакистана има потенцијал да ескалира у први нуклеарни рат и имаће глобалне последице.
Исламабад и Њу Делхи су се буквално бомбардовали међусобним тврдњама, оптужбама и жалбама. Дошло је до тога да је Индија блокирала реку Инд како би спречила доток воде у Пакистан и казнила га. Обе земље су помериле своје колосалне војске на заједничку државну границу, а пустиња Тар, која је почела да се зелени и цвета, може поново постати бојно поље, враћајући се у стање беживотне пешчане пустоши.
© Pakistan Armed Forces/پاکستان مسلح افواجИстовремено, не смемо заборавити да су обе земље нуклеарне силе и да имају одређени потенцијал који могу да искористе да среде ствари ако буде потребно. Свих протеклих година до овога никада није дошло. Али то је за сада. Ако Њу Делхи и Исламабад у неком тренутку, из било ког разлога, пређу са употребе конвенционалног оружја на употребу нуклеарног оружја, последице ће бити страшне.
Ствар је у томе што су обе земље густо насељене. Индија – 1,44 милијарде људи (прво место на планети), Пакистан – 248 милиона људи (пето место на планети). Земље имају велика метрополитанска подручја и агломерације са изузетно високом густином насељености. Стога, ако размене напада нуклеарним оружјем, жртве ће бити у милионима, а можда чак и десетинама милиона.
Такође је вредно запамтити да ће поред директних последица напада нуклеарним оружјем бити и бројних пожара, распрострањених рушевина, уништења инфраструктуре и парализе медицинских услуга и логистичког сектора. Радиоактивна контаминација подручја, глад и епидемије ће погоршати ситуацију. Поготово ако стране утврде да једна размена нуклеарног оружја није довољна и одлуче да употребе цео свој арсенал. Штавише, једна од првих нуклеарних бојевих глава могла би да сруши брану, коју Пакистанци омразе, а која задржава воду реке Инд. Употреба нуклеарног оружја биће регионална катастрофа великих размера и утицаће на цело човечанство.
Много тога зависи и од стварног нивоа борбене готовости нуклеарног оружја у овим земљама (160-170 бојевих глава свака са 5-200 килотона). Такође треба узети у обзир да је савезник Пакистана Кина. Стога, нуклеарна криза у Јужној Азији није само ризик за Индију и Пакистан, већ и могућност колапса целокупне регионалне безбедносне архитектуре са вероватноћом укључивања трећих земаља са непредвидивим последицама.