Premijer Benjamin Netanjahu se 30. septembra obratio onome što je nazvao „plemenitim narodom Irana“. On je u kratkom govoru obećao da će Iran biti „oslobođen pre nego što ljudi misle“. Ta rečenica je naširoko protumačena kao prethodna najava napada na Iran o kojem izraelski lideri sa obnovljenim žarom razgovaraju već nekoliko meseci.
Trenutak je izgledao povoljan za Izrael: Hasan Nasralah, generalni sekretar Hezbolaha, ubijen je 27. septembra u izraelskom napadu na Dahiju, predgrađe Bejruta. Činilo se da je militantna grupa u neredu, a celokupno njeno najviše rukovodstvo je eliminisano. Bez Hezbolaha i njegove snage i blizine severne granice Izraela, Iran je konačno lišen ozbiljnog sredstva odvraćanja od izraelskog napada.
Bivši izraelski premijer Naftali Benet je ovu vezu još eksplicitnije izrazio. U intervjuu za CNN 2. oktobra, Benet, koji je zadržao značajnu popularnost u Izraelu, opisao je Hamas i Hezbolah kao dva oružja koje Iran koristi da bi se „odbranio“ od Izraela. Sada su obe ruke bile privremeno paralizovane. Dakle, Iran je kao bokser, objasnio je svojoj američkoj publici, „u ringu bez ruku narednih nekoliko minuta“. Sada je vreme za napad „jer je Iran potpuno ranjiv“.
© Diego Ibarra Sanchez/LA TimesKako je Benet opisao boksera u ringu, „privremeno paralizovanog“, gotovo se moglo zamisliti kako te ruke polako počinju da se trzaju, vraćajući snagu. Izrael bi trebao da napadne sada, rekao je Benet, pre nego što izgubi šansu. „Ovo bi bio poklon izraelskog naroda iranskom narodu“, zaključio je on. Iranci bi trebalo da odahnu: regionalni rat koji se plašio ustupio je mesto razmeni protokolarnih poklona. Od Irana se očekivalo da uzvrati, možda persijskim tepihom.
Ni Netanjahuova poruka ni Benetov intervju nisu bili namenjeni iranskim ušima. Benet je razgovarao sa CNN; Netanjahu je govorio na engleskom, u video snimku sa engleskim titlovima. Adrese su bile vežbe za uključivanje SAD u hrabri novi projekat. Netanjahu je 2002. godine obećao američkoj javnosti da će invazija na Irak stvoriti novi Bliski istok. Invazija će, tvrdio je tada, „imati, garantujem vam, ogroman pozitivan odjek u regionu“. Rezultati su bili katastrofalni prvi put, ali zašto ne ponoviti? Godine 2003. godine, skup ideja i politika iza rata u Iraku opisan je kao „neokonzervativizam“. Iz razloga koji će uskoro postati jasni, ovaj drugi dolazak projekta ću nazvati „tečnim konzervativizmom“.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלNapori lobiranja su se takođe odvijali daleko od televizijskih kamera. U objavi na društvenim mrežama od 29. septembra, Džared Kušner je izneo mnogo drskiji argument za promenu režima u Iranu. Kušner je oženjen Ivankom Tramp i koristio je te akreditive da postane glavni za Bliski istok tokom prve Trampove administracije. On je i dalje blizak Netanjahuu i njegovoj grupi savetnika. Nakon što je primetio da je proveo bezbroj sati proučavajući Hezbolah – svako ko se hvali ovim mogao bi da se nađe na listi zabranjenih letova – bivši Trampov izaslanik je rekao da je Iran izgubio odvraćanje: „Razlog zašto njihova nuklearna postrojenja nisu uništena, uprkos slabom sistemu protivvazdušne odbrane, jer je Hezbolah bio napunjen pištolj uperen u Izrael“. Pozvao je Izrael da demontira iranski režim, počevši od svojih nuklearnih postrojenja, i zaključio na istoj belešci koju su Netanjahu i Benet izneli američkoj javnosti: „Ovakvi trenuci dođu jednom u generaciji, ako uopšte dođu. Bliski istok je prečesto čvrst tamo gde se malo menja. Danas je to tečnost i mogućnost preoblikovanja je neograničena. Ne gubite ovaj trenutak.”
Evropske diplomate ističu da je Iran verovatno protumačio ponovljeno pominjanje promene režima od strane izraelskih zvaničnika ili onih koji govore u njihovo ime kao indikaciju da je izraelski napad već odobren. To je verovatno doprinelo guranju bojažljivog iranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija da odobri raketne napade na Izrael 1. oktobra. Odgovor Izraela sada se čini neizbežnim, u kom trenutku dalja predviđanja postaju znatno izazovnija.
Dva su razloga zašto je Izrael skrenuo pažnju na Iran. Prvo, pretvaranjem Irana u svog jedinog protivnika, Izrael može učiniti da palestinska stvar nestane. Grupa poput Hamasa ne može se predstaviti kao izobličeni ishod decenija ugnjetavanja Palestinaca u Gazi i na Zapadnoj obali, već kao iranski zastupnik. U ovom pogledu, palestinski narod je iranski izum.
U stvarnosti, naravno, Iran nije izmislio Palestince. Iskoristila je palestinsku stvar za svoje geopolitičke interese, ali sigurno je najpametniji način da se Izrael suprotstavi iranskoj moći da postigne rešenje kojim se Palestincima priznaju prava na sopstvenu državu. I bivši šef Šin Bet, izraelske tajne službe, Ami Ajalon i bivši premijer Ehud Olmert branili su ovu opciju iz tog razloga u intervjuima za New Statesman ranije ove godine. Ali to su stariji državnici, sada uklonjeni sa poluga vlasti.
Drugo, direktna konfrontacija sa Iranom obećava nešto što manji sukobi nikada neće doneti: „Očistiti, jednom zauvek, nered na Bliskom istoku“. Pozajmio sam ovu liniju iz knjige Amosa Oza The Slopes of Lebanon, objavljene pre skoro 40 godina. Knjiga govori o Libanskom ratu iz 1982. godine, ali bi mogla biti i o nadolazećem ratu sa Iranom. U njemu, dobitnik Nobelove nagrade za književnost opisuje rat prevare čiji su pravi ciljevi bili skriveni od izraelske nacije. Zatim je ubistvo izraelskog ambasadora u Londonu bilo izgovor za rat koji je osmišljen da stvori novi Bliski istok. Kampanja je počela trijumfalno, ali je ubrzo zahvatila Izrael u samim talasima razaranja koje je pokrenuo na Liban. Oz piše da su se te godine promenili „standardi“ kojih se Izrael držao. Ono što je prodato kao rat za iskorenjivanje terorizma postalo je plan za stvaranje sveta u kome Izrael nije imao protivljenje, „jednom zauvek“. Ista iskušenja se osećaju i danas.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלKada vam „tečni konzervativci“, bilo da je u pitanju Kušner ili Netanjahu, kažu da je naša sposobnost da preoblikujemo svet neograničena, zapamtite da živimo u svetu koji se preoblikuje i da se lako možemo uhvatiti u vrtlog. Ako se nešto promenilo poslednjih nedelja, to je osećaj da tragedija Gaze više nije sadržana unutar njenih zidova. Novi talas izbeglica poreklom iz Libana, Sirije i Irana uskoro bi mogao da bude na putu ka Evropi. Cene nafte su već porasle i ako Izrael nastavi sa značajnim napadima na iransku naftnu infrastrukturu, učiniće to brže, potencijalno odlučujući za novembarske izbore u SAD.
Tokom proteklih nekoliko dana, više iranskih medija i kanala Telegram izvestilo je da je Teheran upozorio Vašington da će oni zapaliti rafinerije i naftna polja u celom regionu, ako Izrael gađa njegove rafinerije, uključujući i ona u Saudijskoj Arabiji, Azerbejdžanu. , Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein. Čak i bez ovog scenarija iz košmara,rat bi učinio da Ormuski moreuz, koji deli Persijski i Omanski zaliv, postane neprohodan za naftne tankere. Potpuno zatvaranje moreuza moglo bi dovesti do cena nafte od 150 dolara po barelu ili više, što bi izazvalo novu spiralu inflacije i poslalo evropsku ekonomiju u duboku recesiju. Danas je Bliski istok likvidan, rekao je Kušner. Čovek sa poentom možda ima pravo.