Sa novom administracijom u Vašingtonu i obnovljenim fokusom na Zapadnu obalu, u interesu Izraela je da održi primirje u Libanu.
Izrael i Liban su krajem novembra 2024. godine postigli sporazum o primirju kako bi okončali više od godinu dana borbi. Primirje je usledilo nakon što je Izrael 1. oktobra pokrenuo kopnenu operaciju u Libanu i gađao vođe Hezbolaha i skladišta raketa širom Libana. Početni period primirja je šezdeset dana, počevši od 27. novembra 2024. Izrael bi trebalo da se povuče iz južnog Libana do kraja tog perioda, dok bi libanska vojska trebalo da se rasporedi u graničnom području kako bi sprečila povratak Hezbolaha.Sporazum o primirju bi trebalo da dovede do primene Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti UN. Ova rezolucija nije sprovedena od rata između Izraela i Hezbolaha 2006. godine. Umesto toga, Hezbolah je ojačao svoj arsenal u Libanu i pojačao snage u blizini izraelske granice. Hezbolah je 8. oktobra 2023, nakon napada Hamasa na Izrael dan ranije, započeo napade na Izrael. Tokom 2024. godine, Hezbolah i Izrael su razmenjivali vatru, pri čemu je Hezbolah lansirao hiljade raketa i izveo napade dronovima na Izrael. Do avgusta su izraelske vlasti procenile da je bilo 7.500 raketa i 200 napada dronovima.
Dvomesečne borbe između Izraela i Hezbolaha, koje su počele najavom izraelske operacije „Severne strele“ 23. septembra, bile su najžešće od rata 2006. Izrael je izveo stotine vazdušnih udara u Bejrutu i dolini Beka u Libanu i ubio vođu Hezbolaha Hasana Nasralu i jednog od njegovih potencijalnih naslednika.
Sada, kada se približava kraj šezdesetodnevnog primirja, Izrael i Hezbolah moraju da odluče da li će se vratiti borbama. Izraelski Ynet je 22. januara izvestio da se od Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) očekuje povlačenje iz Libana, ali da mogu nastati određena odlaganja. Infrastruktura terorista Hezbolaha ostaje u južnom Libanu. Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sa’ar sastao se sa specijalnim koordinatorom UN-a za Liban Žanin Henis-Plashart i rekao da je „naglasio da je Izrael posvećen sprovođenju sporazuma o primirju, ali da neće ugroziti svoju bezbednost. Postoji prilika za Liban da se oslobodi iranske okupacije i izgradi bolju budućnost.“
U međuvremenu, na granici sa Libanom, 210. divizija IDF-a izvela je operacije u spornom području oko planine Dov. Prema izraelskim medijima, racija je „pronašla i zaplenila veliki broj oružja, uključujući lansere protivtenkovskih raketa, raketne bacače, mitraljeze, nišane i rakete usmerene na izraelsku teritoriju.“
Dok izraelska vojska nastavlja operacije blizu granice, nova vlada Libana pokušava da se stabilizuje u poslednjih mesec dana. Džozef Aun, bivši načelnik Generalštaba oružanih snaga Libana, izabran je za predsednika 9. januara. Liban takođe ima novog premijera, Navafa Salama, bivšeg predstavnika Libana u UN-u. Zajedno, novi libanski lideri se suočavaju sa izazovima u pokušaju da sprovedu primirje i rasporede libansku vojsku u oblasti blizu izraelske granice.
22. januara libanski mediji izvestili su da je libanska vojska zamolila građane da se ne približavaju područjima iz kojih se izraelske snage povlače. U izveštaju iz Libana navedeno je da se libanska vojska rasporedila u mestu Kfar Šuba na jugu zemlje.
Izazov u Libanu je očigledan. Iako je Hezbolah pretrpeo gubitke u ratu sa Izraelom i nije bio mnogo prisutan od početka primirja, ta grupa je i dalje moćna. Vratila se u oblasti na jugu Libana nakon što se IDF povukao. Ovo se već dogodilo nakon povlačenja Izraela 2000. godine, kada je Izrael okončao osamnaestogodišnje borbe u Libanu koje su počele invazijom 1982. sa ciljem neutralisanja palestinskih oružanih grupa. Posle tridesetčetvorodnevnog rata 2006. godine, IDF se takođe povukao, što je Hezbolah proslavio kao pobedu.
Iranska uloga u podršci Hezbolahu je poslednjih meseci pretrpela udarac. Pad režima Bašara al-Asada 8. decembra i njegova zamena vladom koja je neprijateljski nastrojena prema Teheranu znače da Iran više ne može lako prebacivati oružje preko Sirije do Hezbolaha. Hezbolah je izgubio ključnog partnera sada kada Asadov režim više ne postoji. Iran će morati da pronađe druge načine da pomogne Hezbolahu da obnovi svoj arsenal. Deo toga može se postići lokalno, ali iranska podrška ostaje ključna.
Iranski zvaničnik Mohamed Džavad Zarif, koji sada služi kao potpredsednik Irana za strateška pitanja, izjavio je 22. januara u Davosu da će „otpor“ Izraelu nastaviti. Poricao je da Iran kontroliše grupe kao što je Hezbolah. Njegova šira poruka je bila da će, bez obzira na sve, otpor nastaviti da se suprotstavlja Izraelu u Libanu i palestinskim teritorijama.
Izrael trenutno ima primirje na dva fronta. Primirje u Libanu traje dva meseca, a primirje sa Hamasom počelo je 19. januara. Izgleda da nova administracija u Vašingtonu želi da oba ova primirja potraju. Izraelska vlada takođe želi da usmeri pažnju na borbu protiv terorističkih grupa na Zapadnoj obali. 21. januara IDF je pokrenuo novu operaciju pod nazivom „Gvozdeni zid“, koju su istakli i izraelski premijer i ministar odbrane. Ministar odbrane Izraela, Israel Kac, izjavio je da će ova operacija promeniti bezbednosnu situaciju na Zapadnoj obali. „Nećemo dozvoliti da kraci iranskog oktopoda i radikalnog sunitskog islama ugrožavaju živote naseljenika i uspostave teroristički front na istoku protiv Države Izrael. Udaramo krake tog oktopoda silom sve dok ih ne odsečemo,“ rekao je prošlog četvrtka.
Čini se da je u interesu Izraela da održi primirje u Libanu. Osim toga, izgleda da administracija u Vašingtonu želi da vidi nastavak ovih primirja, što bi moglo otvoriti put za veću diplomatiju i eventualnu normalizaciju odnosa između Izraela i Saudijske Arabije ili druge inicijative. Izazov je ubediti novu libansku vladu da zaista rasporedi libansku vojsku u južnom Libanu i spreči Hezbolah da se tiho vrati u sela i položaje u blizini granice. Pad sirijskog režima, nova vlada u Libanu, primirje u Gazi i nova administracija u Vašingtonu izgledaju kao faktori koji pružaju mogućnost da primirje u Libanu opstane nakon prvih šezdeset dana. Da bi se to ostvarilo, Izrael će morati da odluči da li Hezbolah, u svom trenutno oslabljenom obliku, i dalje predstavlja pretnju u južnom Libanu ili može biti držan pod kontrolom u bliskoj budućnosti.