Са новом администрацијом у Вашингтону и обновљеним фокусом на Западну обалу, у интересу Израела је да одржи примирје у Либану.
Израел и Либан су крајем новембра 2024. године постигли споразум о примирју како би окончали више од годину дана борби. Примирје је уследило након што је Израел 1. октобра покренуо копнену операцију у Либану и гађао вође Хезболаха и складишта ракета широм Либана. Почетни период примирја је шездесет дана, почевши од 27. новембра 2024. Израел би требало да се повуче из јужног Либана до краја тог периода, док би либанска војска требало да се распореди у граничном подручју како би спречила повратак Хезболаха.
Споразум о примирју би требало да доведе до примене Резолуције 1701 Савета безбедности УН. Ова резолуција није спроведена од рата између Израела и Хезболаха 2006. године. Уместо тога, Хезболах је ојачао свој арсенал у Либану и појачао снаге у близини израелске границе. Хезболах је 8. октобра 2023, након напада Хамаса на Израел дан раније, започео нападе на Израел. Током 2024. године, Хезболах и Израел су размењивали ватру, при чему је Хезболах лансирао хиљаде ракета и извео нападе дроновима на Израел. До августа су израелске власти процениле да је било 7.500 ракета и 200 напада дроновима.
Двомесечне борбе између Израела и Хезболаха, које су почеле најавом израелске операције „Северне стрелe“ 23. септембра, биле су најжешће од рата 2006. Израел је извео стотине ваздушних удара у Бејруту и долини Бека у Либану и убио вођу Хезболаха Хасана Насралу и једног од његових потенцијалних наследника.
Сада, када се приближава крај шездесетодневног примирја, Израел и Хезболах морају да одлуче да ли ће се вратити борбама. Израелски Ynet је 22. јануара известио да се од Израелских одбрамбених снага (IDF) очекује повлачење из Либана, али да могу настати одређена одлагања. Инфраструктура терориста Хезболаха остаје у јужном Либану. Израелски министар спољних послова Гидеон Са’ар састао се са специјалним координатором УН-а за Либан Жанин Хенис-Пласхарт и рекао да је „нагласио да је Израел посвећен спровођењу споразума о примирју, али да неће угрозити своју безбедност. Постоји прилика за Либан да се ослободи иранске окупације и изгради бољу будућност.“
У међувремену, на граници са Либаном, 210. дивизија IDF-а извела је операције у спорном подручју око планине Дов. Према израелским медијима, рација је „пронашла и запленила велики број оружја, укључујући лансере противтенковских ракета, ракетне бацаче, митраљезе, нишане и ракете усмерене на израелску територију.“
Док израелска војска наставља операције близу границе, нова влада Либана покушава да се стабилизује у последњих месец дана. Џозеф Аун, бивши начелник Генералштаба оружаних снага Либана, изабран је за председника 9. јануара. Либан такође има новог премијера, Навафа Салама, бившег представника Либана у УН-у. Заједно, нови либански лидери се суочавају са изазовима у покушају да спроведу примирје и распореде либанску војску у области близу израелске границе.
22. јануара либански медији известили су да је либанска војска замолила грађане да се не приближавају подручјима из којих се израелске снаге повлаче. У извештају из Либана наведено је да се либанска војска распоредила у месту Кфар Шуба на југу земље.
Изазов у Либану је очигледан. Иако је Хезболах претрпео губитке у рату са Израелом и није био много присутан од почетка примирја, та група је и даље моћна. Вратила се у области на југу Либана након што се IDF повукао. Ово се већ догодило након повлачења Израела 2000. године, када је Израел окончао осамнаестогодишње борбе у Либану које су почеле инвазијом 1982. са циљем неутралисања палестинских оружаних група. После тридесетчетвородневног рата 2006. године, IDF се такође повукао, што је Хезболах прославио као победу.Иранска улога у подршци Хезболаху је последњих месеци претрпела ударац. Пад режима Башара ал-Асада 8. децембра и његова замена владом која је непријатељски настројена према Техерану значе да Иран више не може лако пребацивати оружје преко Сирије до Хезболаха. Хезболах је изгубио кључног партнера сада када Асадов режим више не постоји. Иран ће морати да пронађе друге начине да помогне Хезболаху да обнови свој арсенал. Део тога може се постићи локално, али иранска подршка остаје кључна.
Ирански званичник Мохамед Џавад Зариф, који сада служи као потпредседник Ирана за стратешка питања, изјавио је 22. јануара у Давосу да ће „отпор“ Израелу наставити. Порицао је да Иран контролише групе као што је Хезболах. Његова шира порука је била да ће, без обзира на све, отпор наставити да се супротставља Израелу у Либану и палестинским територијама.
Израел тренутно има примирје на два фронта. Примирје у Либану траје два месеца, а примирје са Хамасом почело је 19. јануара. Изгледа да нова администрација у Вашингтону жели да оба ова примирја потрају. Израелска влада такође жели да усмери пажњу на борбу против терористичких група на Западној обали. 21. јануара IDF је покренуо нову операцију под називом „Гвоздени зид“, коју су истакли и израелски премијер и министар одбране. Министар одбране Израела, Исраел Кац, изјавио је да ће ова операција променити безбедносну ситуацију на Западној обали. „Нећемо дозволити да краци иранског октопода и радикалног сунитског ислама угрожавају животе насељеника и успоставе терористички фронт на истоку против Државе Израел. Ударамо краке тог октопода силом све док их не одсечемо,“ рекао је прошлог четвртка.
Чини се да је у интересу Израела да одржи примирје у Либану. Осим тога, изгледа да администрација у Вашингтону жели да види наставак ових примирја, што би могло отворити пут за већу дипломатију и евентуалну нормализацију односа између Израела и Саудијске Арабије или друге иницијативе. Изазов је убедити нову либанску владу да заиста распореди либанску војску у јужном Либану и спречи Хезболах да се тихо врати у села и положаје у близини границе. Пад сиријског режима, нова влада у Либану, примирје у Гази и нова администрација у Вашингтону изгледају као фактори који пружају могућност да примирје у Либану опстане након првих шездесет дана. Да би се то остварило, Израел ће морати да одлучи да ли Хезболах, у свом тренутно ослабљеном облику, и даље представља претњу у јужном Либану или може бити држан под контролом у блиској будућности.