KAKO ZAUSTAVITI RUSKI AFRIČKI RULET?

Za Sjedinjene Države i njihove saveznike u NATO, akcije Rusije predstavljaju priliku da ponovo povrate svoj pristup – ne samo da obuzdaju već i da se aktivno suprotstave ruskom uticaju.

Uprkos preprekama sa kojima se Rusija suočava u trenutnoj invaziji na Ukrajinu, plaćenici Vagner grupe, koji su u određenim oblastima preimenovani u „Afrički korpus“, i dalje su čvrsto rasprostranjeni širom Afrike. Grupa ne samo da je održala svoje uporište već je i produbila veze Rusije sa sahelskim nacijama bogatim mineralima. Osigurala je strateške ugovore poput pomorske baze u Port Sudanu — dajući Moskvi kritičnu kapiju ka Crvenom moru. Prava pretnja leži u sve većem dometu Rusije, koji, u kombinaciji sa rastućim uticajem Kine i Irana u regionu, predstavlja direktan izazov globalnom poretku koji predvode SAD.

Ipak, nije sve propast i sumor. Postoje pukotine u Vagnerovom oklopu od nedavnog poraza njegovih plaćenika u severnom Maliju od strane separatističke grupe Tuarega, Azavad, koji je razotkrio kritične ranjivosti. Zajedno sa njihovim upornim neuspehom da suzbiju terorizam u oblastima koje kontrolišu, ove slabosti nude strateške mogućnosti Sjedinjenim Državama i NATO saveznicima da se suprotstave uticaju Rusije na kontinentu.

Kroz mešavinu dezinformacija, propagande i taktika informacionog ratovanja nasleđenih od Sovjetskog Saveza, Vagnerovi plaćenici su uspešno potisnuli francuske snage iz Burkine Faso, Malija i Nigera, oslabivši veze Francuske sa njenim bivšim kolonijama u frankofonskoj Africi. Oni su takođe posejali razdor između sahelskih nacija i Sjedinjenih Država, što je dovelo do povlačenja američkih trupa iz nigerske vazdušne baze 101, strateškog mesta čija je izgradnja koštala Vašington 110 miliona dolara.

Vagnerov uticaj seže daleko od proterivanja zapadnih sila. Za razliku od Zapada, koji svoju pomoć uslovljava demokratskim i socijalnim reformama, Vagner pruža režimsku sigurnost huntama koje su naklonjene Moskvi, produbljujući njihovo oslanjanje na podršku Kremlja. Zauzvrat, Rusija dobija pristup kritičnim resursima. Posle proruskog puča u Nigeru, na primer, hunta je francuskoj kompaniji Orano SA oduzela prava na eksploataciju uranijuma, predavši ih Moskvi.

Direktnim sukobljavanjem sa Zapadom na više frontova preko Vagnera, Rusija ne samo da je oslabila uticaj SAD već je i zakomplikovala operacije NATO. Za Rusiju, transakciona partnerstva su nedovoljna. Moskva nastoji da stvori paralelne institucije koje ometaju vojne aktivnosti nacija povezanih sa Zapadom. Na primer, nakon niza uspešnih državnih udara u Sahelu, Moskva je ojačala moć svojih savezničkih hunti pomažući im da uspostave Alijansu država Sahela (ASS). Ovaj savez je služio kao protivteža zapadno orijentisanim institucijama poput Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (ECOWAS) i Afričke unije, na koje se NATO oslanja u regionalnoj saradnji.

© Shglila / Shutterstock.com

Uprkos svojim uspesima, Vagnerovi plaćenici su se borili da proizvedu značajne, pozitivne rezultate na terenu. Njihovi napori da se suprotstave terorističkim pretnjama – koji su centralni za njihovu misiju i legitimitet – bili su izrazito neefikasni. Otkako je vojna hunta koju podržava Rusija prepustila Vagneru bezbednost, terorističke pretnje su se samo povećale. Prema izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o Sahelu i zapadnoj Africi, Burkina Faso ostaje u srcu regionalnog terorizma.

Dolazak Vagnerovih plaćenika je takođe podstakao uspon džihadističkih grupa kao što su Al-Kaida i Džama’t Nusrat al-Islam val Muslimin (JNIM), dok je takođe ponovo pokrenuo militantne separatističke pokrete. Ove frakcije vide usklađivanje Rusije sa lokalnim vlastima kao egzistencijalnu pretnju. U severnom Maliju, na primer, pobunjenici Azavad Tuarega su eskalirali svoje napade, ciljajući i vojnu huntu i Vagnerove snage. Te snage su 25. jula postavile zasedu konvoju, ubivši najmanje dvadeset Vagnerovih plaćenika.

Štaviše, rusko prisustvo nije donelo veći prosperitet regionu. Umesto toga, produbila se humanitarna kriza. Ove godine, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, oko sedamnaest miliona ljudi u Burkini Faso, Maliju i Nigeru potrebna je humanitarna pomoć i zaštita.

© Группа Вагнера, ЧВК «Вагнер»

Za Sjedinjene Države i njihove saveznike u NATO, akcije Rusije predstavljaju priliku da ponovo povrate svoj pristup – ne samo da obuzdaju već i da se aktivno suprotstave ruskom uticaju. Pre svega, ovaj pokušaj zahteva promenu geostrateške perspektive SAD, priznajući da se manevri Rusije protežu dalje od sukoba u Ukrajini i označavaju širu konfrontaciju sa Zapadom.

Do sada je ova šira perspektiva nedostajala strategiji Bajdenove administracije. Ovo je očigledno u njenom oklevanju da označi Vagnera kao stranu terorističku organizaciju i odsustvu sveobuhvatne vojne strategije za obuzdavanje ruskog uticaja izvan istočne Evrope.

Drugo, Sjedinjene Države treba da promovišu poboljšanu saradnju između južnih članica NATO, nevećih NATO saveznika i Saveta za saradnju u Zalivu. Što se tiče napora u borbi protiv terorizma, Vašington može da predvodi koordiniran pristup u rešavanju neposrednih pretnji i ponudi podršku sahelskim nacijama koje se bore sa bezbednosnim izazovima. Uprkos trenutnom povezivanju sa Rusijom, ove zemlje se suočavaju sa problemima koje Vagner nije rešio, zbog čega će verovatno prihvatiti pomoć američkih partnera poput Maroka i Turske u borbi protiv terorističkih pretnji.

Treće, Sjedinjene Države treba da prodube svoj angažman sa afričkim državama, posebno u Sahelu. Diplomatske posete, koje se često potcenjuju, igraju vitalnu ulogu u pokazivanju posvećenosti SAD održavanju uticaja. Ove posete signaliziraju spremnost za izgradnju partnerstava i jačanje veza. Na primer, Mauritanija je bila na radaru Rusije zbog svog strateškog geografskog položaja. Međutim, dosledan diplomatski angažman NATO i SAD kroz Mediteranski dijalog NATO alijanse – čiji je Mauritanija članica od 1995. godine – doprineo je stabilnosti zemlje i tekućoj saradnji sa Zapadom.

Ako Sjedinjene Države i njeni saveznici u NATO ne uspeju da prilagode svoju strategiju i iskoriste ranjivost Vagnerovih plaćenika, rizikuju da dozvole da se pojavi teroristička pretnja. Ovakav razvoj događaja mogao bi da izazove ozbiljnu migracionu krizu koja bi mogla da preplavi Evropu i zemlje Severne Afrike.

Što je još važnije, u trenutku kada se Sjedinjene Države bore sa izazovima u Indo-Pacifiku, istočnoj Evropi i na Bliskom istoku, kontinuirana neaktivnost bi omogućila Rusiji, Iranu i Kini da prošire svoje prisustvo u Africi, obezbeđujući strateška uporišta koja bi mogla dodatno nagriza uticaj SAD na globalnom nivou.