KAKO SPASITI UKRAJINU?

Put napred za saradnju između Sjedinjenih Država i Evrope na ukrajinskoj i kontinentalnoj bezbednosti zahteva pragmatičnu saradnju i inovativne finansijske mehanizme.

Transatlantski odnosi su u previranju. Pošto su Sjedinjene Države i Evropa u sukobu oko zapadne strategije prema Ukrajini i Rusiji, hor evropskih lidera doveo je u pitanje pouzdanost Sjedinjenih Država i pokušao da udahne novi život konceptu evropske strateške autonomije.

Za mnoge, ovaj koncept podseća na čuveni opis Brazila Šarla de Gola: to je ideja budućnosti i uvek će biti. Ipak, kakvi god da su dugoročni izgledi evropske strateške autonomije, u bliskoj budućnosti ne postoji način da se pomogne Ukrajini da se odbrani od ruske agresije bez obilne zalihe američkog oružja, strateških sredstava i obaveštajne podrške. Osim ako ne budu spremne da u potpunosti odustanu od borbe za Ukrajinu, Evropa i Sjedinjene Države neće imati drugog izbora osim da izgrade održiv način saradnje u nedeljama i mesecima koji su pred nama.

Tri puta napred

Tri ideje mogu pomoći da se prevaziđe trenutni ćorsokak i obnovi podrška Ukrajini.

Prvi je osnivanje evropskog fonda za kupovinu američkog oružja i opreme za Ukrajinu. Resursi da se ova ideja pretvori u stvarnost već postoje u velikim količinama. Norveška, na primer, sedi u državnom fondu od 1,7 biliona evra, ali je potrošila manje od 4 milijarde evra za podršku Ukrajini. Štaviše, oko 200 milijardi evra ruske imovine je zamrznuto u više evropskih jurisdikcija, pre svega u Belgiji. Svaki dan donosi novi naslov Evropljana koji se zalažu za više izdataka za odbranu.

Ovim evropskim novcem bi se moglo kupiti američko oružje za ukrajinsku upotrebu koje se ne može nabaviti na drugom mestu u velikom obimu. Na primer, nijedna evropska država osim Turske ne proizvodi autohtone raketne sisteme za višestruko lansiranje (VBR) kao što su američki M-142 HIMARS i M-270. Slično tome, Evropa nije u stanju da parira ruskoj proizvodnji artiljerijskih granata, pa čak ni onom ruskog saveznika, Severne Koreje.

Presretači za vazdušnu i protivraketnu odbranu SAD označavaju još jednu ključnu oblast u kojoj Evropa nema dostupnu zamenu za američke sisteme. Svakako, takva podrška mora biti odmerena u odnosu na spremnost SAD u drugim pozorištima. Međutim, teško je zamisliti poslovnog pametnog američkog predsednika poput Donalda Trampa, koji se već uhvatio za dogovor o izdašnim rudnim bogatstvima Ukrajine, protiveći se injekciji evra u američku odbrambenu industrijsku bazu.

Druga ideja koja može da učvrsti saradnju između Vašingtona i njegovih evropskih partnera i saveznika je nastavak tranzicije Ukrajine od stare sovjetske odbrambene industrijske baze ka bazi koja odražava zapadne standarde. Primer danske haubice „Bogdana“ kalibra 155 mm NATO standarda pokazuje put. Umesto prenosa gotovih artiljerijskih oruđa u Kijev, Kopenhagen je dao prava na proizvodnju ukrajinskoj odbrambenoj industriji. Sada, svakog meseca Ukrajina proizvede dvadesetak topova Bogdana. Danska tada kupuje ovo oružje od Kijeva i donira ga ukrajinskoj vojsci.

Ovaj model se može primeniti na različite sisteme naoružanja i zajedničke poduhvate. Zapadni partneri Ukrajine mogu Kijevu da obezbede početnu infuziju zaliha ili da daju prava na proizvodnju Ukrajini, koja onda može da razvije svoje sposobnosti za borbu. Ova ideja minimizira deo tereta za Sjedinjene Države i Evropu, a istovremeno jača kapacitet Kijeva da obezbedi sopstvenu odbranu.

Treće, Ukrajina može da ojača svoje veze sa NATO — čak i ako članstvo u alijansi nije na kartama u doglednoj budućnosti. Kijev već ima status partnera za proširene mogućnosti (EOP) od juna 2020, godine. Status EOP podržava interoperabilnost sa NATO i pomaže Kijevu da se bori efikasnije. Da bi intenzivirali i ubrzali ovaj napor, NATO i Ukrajina su se takođe dogovorili o konceptu interoperabilnosti 2023. godine.

Finski model

Zapad može uzeti ove aranžmane kao polaznu tačku. Kada je bila EOP nacija, Finska je, na primer, učestvovala u pojačanim snagama za reagovanje NATO u dodatnim ulogama. Finci su takođe potpisali memorandum o podršci naciji domaćina sa NATO mnogo pre nego što je Finska postala država članica, dozvoljavajući savezničkim snagama da stacioniraju ili prolaze kroz finsku teritoriju tokom vežbi ili u slučaju krize.

U vreme kada je Kremlj u suštini anektirao Belorusiju i najavio raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja tamo, NATO bi trebalo da razmotri ulogu partnera „kao da je član“ i memorandum o podršci nacije domaćina za Ukrajinu u okviru novog modela NATO snaga. Rusija se može protiviti takvim potezima, ali njena sopstvena politika prema Belorusiji daje Zapadu jak razlog da nastavi. Takav korak bi takođe pomogao da se ublaži razočarenje u Kijevu zbog kratkoročnih izgleda Ukrajine za članstvo u NATO.

Put napred za Sjedinjene Države i Evropu zahteva pragmatičnu saradnju i inovativne finansijske mehanizme. Uspostavljanjem evropskog fonda za kupovinu američkog oružja, olakšavanjem transfera tehnologije i produbljivanjem partnerstva sa NATO, Zapad može da pokaže trajnu posvećenost suverenitetu Ukrajine i da oživi transatlantske odnose u kritičnom geopolitičkom trenutku.

Alternativa – dozvoliti da ruska agresija uspe – bi potkopala evropsku bezbednost. Uprkos svim razlikama, Sjedinjene Države treba da priznaju da su njihovi strateški interesi suštinski usklađeni sa Evropom: podrška Ukrajini nije samo podrška jednoj naciji, već očuvanje evropskog poretka i plodova saradnje koju je ona dugo proizvodila.