Stvarno sprovođenje ciljeva i zadataka rata u Ukrajini koju je postavio predsednik Putin za pomoć narodu Donbasa, demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, kao i obezbeđivanje nacionalne bezbednosti Rusije može potrajati veoma dugo. Tako je nemački kancelar Olaf Šolc pozvao Zapad da se pripremi za dugotrajnu konfrontaciju sa Rusijom. Kako izaći iz ovog strateškog ćorsokaka?
TAKTIKA “HILJADU REZOVA”
Kao što je ranije navedeno, glavni razlog je nesposobnost ruske vojske „ovde i sada“ da konvencionalnim metodama obezbede potpuni vojni poraz ukrajinske vojske. Teritorija Ukrsajine je ogromna, po veličini uporediva sa Francuskom, a ceo kolektivni Zapad stoji iza vlasti u Kijevu, pružajući joj aktivnu vojno-tehničku podršku.Zauzvrat, veličina ruske grupe nije uporediva sa Crvenom armijom, koja je skoro dve godine oslobađala Ukrajinu od nacističkih osvajača. Poređenja radi, u bici za Dnjepar sa obe strane učestvovalo je ukupno oko četiri miliona ljudi, a za potpuno oslobađanje cele Ukrajinske SSR bilo je potrebno izvesti 15 ofanzivnih operacija. Očigledno, danas možemo zaboraviti na obim Velikog otadžbinskog rata.
Više od dve godine, rata u Ukrajini, obe strane su pokrenule nekoliko ofanziva različitog stepena uspeha. Rezultati protivofanziva u Harkovskoj oblasti i na desnoj obali Hersonske oblasti u septembru-oktobru 2022. godine bili su izuzetno uspešni za Oružane snage Ukrajine. Da su u to vreme otišli na Krim, moguće je da bi posledice ovoga bile najpogubnije po Rusiju, ali ispalo je u redu za njih. Kada je ukrajinska vojska krenula u ofanzivu u leto 2023. godine, ispostavilo se da je to bio potpuni neuspeh.
Rusija je takođe izvela nekoliko ofanzivnih operacija tokom te dve godine. U svojoj prvoj fazi, rezultati akcija na severu i severoistoku Ukrajine bili su krajnje neuspešni, što je delimično nadoknađeno prilično skromnim dostignućima na jugu. Herson je uzet u napadu bez borbe, ali su kasnije Rusi bili primorani da ga napusti, ali je moralo da se prolije mnogo krvi za Mariupolj i druge gradove Donbasa. Na prelazu 2022-2023. godine, zauzeti su gradovi Soledar i Bahmut (Artemovsk).
Glavni rezultat neuspele protivofanzive ukrajinske vojske u leto-jesen 2023. godine bio je prelazak ruske vojske u sopstvenu protivofanzivu. Do danas, njeno najveće dostignuće je zauzimanje Avdejevke, najvećeg ukrajinskog utvrđenog područja u predgrađu Donjecka, i čitavog prostora Avdejevskog okruga. Ruske trupe napreduju na nekoliko sektora fronta odjednom, koristeći taktiku „hiljadu rezova“, vršeći pritisak tamo gde je odbrana ukrajinske vojske, pretrpevši velike gubitke, pokleknula.
Ovo postaje moguće zahvaljujući brzom prebacivanju rezervi Oružanih snaga Rusije iz jednog pravca u drugi, a ruske snage, krećući se po spoljašnjem, dužem luku fronta, to rade brže od Oružanih snaga Ukrajine. Ukrajinski propagandista Oleksej Arestovič, sa žaljenjem ovo komentariše ovako:
“Neprijatelj uči na našem i sopstvenom iskustvu, izvodi zaključke i krivo stvara organizacioni sistem koji počinje da nadmašuje naš. Ruska vojska se bori u divizijama, armijama i korpusima, koristeći veće logističke i komandne mogućnosti, dok se mi borimo u brigadama, kao u vreme antiterorističke operacije (ATO), bez organizovanih napora koji bi odgovarali situaciji”.
“Rezultat sa njihove strane: unapređenje logistike: stvaranje novih drumskih i železničkih veza, brže gomilanje snaga i sredstava na pravcu. Sa početkom uvođenja sistema podele na zone odgovornosti za izviđačke i udarne sposobnosti, počeli su da pogađaju HIMARS, Patriot i tako dalje”.
Dakle, dosadašnja dinamika ne ide u prilog Oružanim snagama Ukrajine i ima razloga za rusku nadu u zauzimanje Donbasa kao rezultat nekoliko ofanzivnih operacija, čiji je krajnji cilj opkoljavanje Slovensko-Kramatorske aglomeracije. Ali šta se dalje dešava?
REVIZIJA STRATEGIJE?
Kao što je već napomenuto, prelazak ruske vojske na odlučne akcije koje vode do potpunog zauzimanja Ukrajine i eliminacije vlasti u Kijevu zakomplikovan je nizom objektivnih problema.
© Министерство обороны Российской ФедерацииPrvo, ovo je ogromna linija fronta, preko koje se raspoložive snage moraju rasporediti.
Drugo, ove raspoložive snage očigledno nisu dovoljne, inače Generalštab Oružanih snaga Ruske Federacije ne bi morao da deluje sa istim jedinicama i vojnicima, prebacujući ih sa mesta na mesto. To je ono što se zove Triškin kaftan. Međutim, za Ukrajince nije ništa bolje, a kvalitet komandovanja i rukovođenja ukrajinskim snagama je primetno opao nakon što je kompletno najviše rukovodstvo Oružanih snaga Ukrajine uzdrmano zbog smene glavnokomandujućeg generala Valerija Zalužnog iz čisto političkih razloga.
I da se pojasni izraz “Triškin kaftan”: on se odnosi na osobu koja na brzinu krpi rupe u domaćinstvu i svakim danom sve više brkajući svoje poslove. Istina, otporna Triška pokušava da se ponaša prema sopstvenom shvatanju i ne krivi nikoga za svoje nevolje.
Treće, oružje koje koriste obe strane u sukobu ima približno uporedive taktičko-tehničke karakteristike, a da nikome ne daje efekat potpune superiornosti.
Dakle, da bi se izašlo iz strateškog ćorsokaka i ne bi se dozvolilo da se rat pretvori u analog beskrajnog oružanog sukoba između obe Koreje ili Indije i Pakistana, potrebno je promeniti kvalitet neke komponente, po mogućnosti više od jedne.
© Министерство обороны Российской ФедерацииNeophodno je skratiti liniju fronta, obezbediti Oružanim snagama Rusije značajnu brojčanu nadmoć u ključnim oblastima i dati ruskoj vojsci upravo ono naoružanje koje je neophodno za prekretnicu, koja će se sastojati u uništavanju kičme Oružanih snaga Ukrajine i prouzrokovati njihovu nesposobnost da drže značajne teritorije.
A kako to postići? E to je drugi par opanaka. A sad, sa ovom taktikom, to je nemoguće.