KAKO JE IZRAEL IZVEO NAPAD NA IRAN: REPRIZA OPERACIJA “OPERA” I “VOĆNJAK”

U ovom slučaju operacija koja je bila izvedena bila je slična izraelskoj operaciji “Opera” napad na irački nukelarni reaktor “Osirak” 1981 i operacija “Voćnjak” 2007 godine

Izrael je konačno realizovano svoju pretnju i napao Iran. Udar je bio sa neke naš pojmove dosta blag. Poznato je da su poginula četiri pripadnika iranske vojske, da je Izrael izveo operaciju sa 100 bobrenih, avio cisterni i letelica elektronsko ratovanje. Operacija je dobila naziv “Dani pokajanja”

Poletanje izraelske avijacije obavilo se sa nekoliko vojnih aerodroma. Višenamenski borbeni avioni F-16I sufa ( oluja), F-15I ra am (grom) i F-35I Adir poletali sa aerodroma smeštena u pustinji Negev, a to su: Bersheba, Nevatim i Ramon, Tel Nof i Hatzor, kao i sa severa Ramat David. Ispred aviona leteli su specijalizovane letelice za elektronski rat G-550.

U ovom slučaju operacija koja je bila izvedena bila je slična izraelskoj operaciji “Opera” napad na irački nukelarni reaktor “Osirak” 1981 i operacija “Voćnjak” 2007 godine.

Davne 2007 od objavljena su bila tri moguća scenarija napada na Iran. Verzija napada nazvana “Opera 2″koji prikazujemo je bio je označen kao najmanje verovatan.

IZRAELSKI NAPAD NA IRAN? UDAR NA TEHERAN I VOJNE CILJEVE! OPERACIJU IZVELO 100 AVIONA

“Operacija „ Opera 2“- izraelski selektovani i hirurško precizni napad na Iranska nuklearna postorjenja među koje spadaju nuklearni reaktor Bušer, centri za obogaćivanje urana Kom, Nant, Ramandeh i fabrika za pravljenje atomskog goriva u Isfahanu. Svi ovi ciljevi su smešteni u zapadnom delu Irana, a napad bi se trebalo odigrati po scenariju napada na nuklearni rekator Osirak u Iraku 1981. godine i izraelsko bombardovanje sirijskog nuklearnog centra De es Zora u unutrašnjosti Sirije na granici sa Irakom 2007. godine poznatija kao operacija „ Voćnjak“. Samo što umesto nukelarnih centara i rekatora napad je izveden po fabrikama za proizvodnju balističkih raketa i komponeti za proizvodnju bespilotnih letelica.

Avioni su iz iz izraelskog vazdušnog prostora u tri smera ušli u Jordanski, a zatim nastavili let da bi su letelice se povezale u jednu celinu i delom iz Jordanskog poletanje sa juga Izraela i sirijskog sa svera preleteli kao 2007 godine celu Siriju u operaciji “Voćnjak” i ušli u irački vazdušni prostor, odnosno severa Iraka iračkog dela Kurdistana posle čega je usledio napad na Iran. Zona napada odnosno lansiranja se nalazila između kurdske prestonice Ebrila i Bagdada odakle su napadnuti ciljevi u Teheranu i jugozapadu Irana uz samu granicu sa Irakom gde se nekada vodio rat između Iraka i Irana 1980-1988. godina.

Inače u ovoj zoni Iračka armija ima jako malo osmatračkih radara i nisu česti letovi iračkih borbenih aviona. Pratnju letelicama u obe grupe obezbeđivali su avioni za elektronski rat G-550 koji su pratili dve udarne grupe.

Axios writes about the targets struck by Israel yesterday:

– 4 S-300 air defense systems near Tehran
– 12 solid-fuel mixers for missiles
– A drone factory
– A nuclear research site in Parchin pic.twitter.com/uDmOALIEBO

— Visegrád 24 (@visegrad24) October 27, 2024

U operaciji odmazde upotrebljena su neka naučena iskustva iz operacije “Voćnjak” kada je na granici Sirije i Iraka uništen sirijski nuklearni centar. I tada ukupna dužina maršute bila je 2000 km, s tim da je u napadu na Iran povećana za još 600 km. I u jednom i u drugom slučaju avioni su nosili po tri dodatna rezervoara za gorivo, kako zbog udaljenosti, tako i zbog niskog leta, na kojima je potrošnja goriva bila veća. Otuda na snimcima neposredno pre operacije se vide F-16I Sufa i F-15I Ra am i F-15D sa dodatnim rezervoarima za gorivo. U prilog ove tvrdnje ide i to što su neki Jordanci snimili izraelske F-35I Adir u niskom letu.

Svi napadi na iranske ciljeve su inače izvedeni iz zone severa Iraka i nijedan izraelski borbeni avion ni F-16 Sufa ni F-15I Ra am, a još najmanje F-35 nisu ušli u iranski vazdušni prostor. Napad je izveden sa udaljenosti od 2.600 km od izraelskih vojnih baza.

Ono što je zanimljiv detalj u ovoj operaciji odmazde jeste upotreba raketa Silver Sparou (Silver Sparrow) i Blu Sparou (Blue Sparrow), kako mamaca za iransku PVO koje su lasnirane sa kopnenih mobilnih paltformi inače služe za vežbu presretača balističkih raketa. Obično su to pokretni lanseri koji omogućavaju brzo postavljanje i transport projektila na različite lokacije. Lansiranje sa ovakvih platformi pruža Izraelu mogućnost sveobuhvatnog testiranja odbrambenih sistema, kao i veću fleksibilnost u simulaciji mogućih pretnji iz različitih izvora i uglova. Izrael ih koristi za testiranje svog sistema protivraketne odbrane u različitim uslovima, što omogućava veću fleksibilnost u simuliranju balističkih pretnji sa različitih lokacija.

U ovom slučaju ovi projektili su korišteni kao mamci za iransku protivraketnu odbranu S-300 PS i PMU -1 kao i iranske PVO sisteme koji su aktivirani bili.

Silver Sparou (Silver Sparrow) i Blu Sparou (Blue Sparrow) su rakete koje je razvila izraelska kompanija Israel Aerospace Industries (IAI). Ove rakete su deo serije simulacionih raketa koje služe za testiranje i obuku, posebno u sklopu simulacija presretanja balističkih raketa u okviru sistema protivraketne odbrane. Prvenstveno se koriste kao lažni ciljevi, odnosno kao meta za testiranje odbrambenih sistema poput izraelskog sistema Arrow.

Ove rakete su prvenstveno korišćene za potrebe testiranja izraelskih odbrambenih sistema i simuliranje potencijalnih raketnih pretnji u regionu. Tokom testiranja, oni repliciraju balističke putanje različitih vrsta raketa, uključujući i rakete kratkog i srednjeg dometa koje bi mogle biti korišćene od potencijalnih pretnji.

Silver Sparou i Blu Sparou rakete nisu projektovane za ofanzivnu upotrebu, već su posebno dizajnirane za simulaciju balističkih raketa i testiranje sistema protivraketne odbrane. Njihova prvobitna namena je da oponašaju karakteristike leta balističkih projektila i posluže kao meta tokom obuke i testiranja sistema poput izraelskog Arrow, koji štiti od balističkih pretnji.

Zašto nisu za ofanzivnu upotrebu?

1. Nepostojanje bojeve glave: Silver Sparou i Blu Sparou ne nose eksplozivnu bojevu glavu, jer im je primarni cilj simulacija. Dakle, ne mogu da prouzrokuju direktnu štetu u cilju uništavanja meta.
2. Konstrukcija za testiranje, a ne za napad: Ovi projektili su dizajnirani tako da imitiraju trajektorije i brzine balističkih raketa, što omogućava sistemima protivraketne odbrane da ih identifikuju i presretnu. Stoga je njihova konstrukcija podređena tome da služe kao lažni cilj, a ne za stvarne ofanzivne operacije.
3. Ograničen domet i karakteristike leta: Iako imaju sposobnost da dostignu velike visine i supersonične brzine, trajektorije i karakteristike leta nisu optimizovane za taktičke napade na određene mete, već za replikaciju pretnji balističkih projektila radi obuke odbrambenih sistema.

Ukratko, ovi projektili nemaju kapacitet za ofanzivnu upotrebu, jer su napravljeni isključivo za testiranje i obuku, a ne za napad.

Projektili za napad

Izrael je inače sa borbenih aviona F-35I Adir izveo napad krstarećim raketama sa iračke teritorije na ciljeve u Iranu. Nosači su osim F-35 bili podjednako i F-15 Ra am i F-16 Sufa. Starije verzije aviona F-15 C i D su nosili dopunske rezevoare za gorivo ispod krila i trupa kao i rakete vazduh vazduh kao lovačka pratnja univerzalnim borbenim platformama za udar na Iran.

Takođe za napad su upotrebljene balističke rakete Jerihon, ali i krstareće rakete Delilah.

Delilah je krstareća raketa kratkog dometa koja može da se lansira u konfigiraciji zemlja-vazduh, kao i zemlja zemlja. Ono što je značajno za ovaj projektil je to da je Delilah bila razvijena kao bespilotni mamac za obuku pilota , zatim modifikovan u protivradarsku, a onda i krstareću raketu.

Samo ime Delilah označava izraelski programa razvoja bespilotne letelice koji je započeo kasnih 1970 tih godina 20 veka. Izrael je konstruisao bespilotnu leteliucu -mamac koji se lansira sa aviona za obuku pilota u gađanju.

Popto je izraelska avijacija pretrepela ozbiljne gubitke u borbenoj avijaciji od strane egipatske i sirijske PVO za vreme Jom Kipur rata koncept bespilotne letelice mamac je odbačen i zatraženo je konstruisanje oružja, odnosno projektila koji bi trebao da neutrališe protivvazdušnu odbranu.

Raketa je ušla u operativnu upotrebu početkom 1994. Prvobitno je bila ugrađena u avion F-4 Fantom. Vremenom, međutim, varijante projektila su prilagođene tako da odgovaraju za avione Fighting Falcon, the Super Phantom, the F-16D Brakeet, and the F-161 Sufa.

Svaki izraelski borbeni avion kači po dve rakete, po jedan projektil ispod svakog krila.

Osnovna varijanta je namenjena za lansiranje iz vazduha, a postoje opcije za lansiranje sa zemlje i mora. Dok su unapređene verzije projektila vizuelno identične originalnom, IAF tvrdi da su razlike između modela projektovanih toliko fundamentalne da se mogu posmatrati kao potpuno različite vrste projektila“.

Delilah poseduje sposobnost da traži, identifikuje i kružio oko mete. Sposobnost kruženja koja se češće povezuje sa bespilotnim letelicama, daje operateru projektila mogućnost da izvrši višestruke prelaze preko mete pre nego što izvrši napad. Lutanje, štaviše, olakšava lociranje kamufliranih ili pokretnih ciljeva, kao što su mobilne protivvazdušne i artiljerijske platforme.

BORBENI ARSENAL IZRAELA ZA NAPAD NA IRAN: KRSTAREĆE RAKETE, DRONOVI KAMIKAZE I BESPILOTNE LETELICE

Taktičko tehnički podaci

Delilah ima dužinu od 2,71 m, prečnik tela 0,33 m i lansirnu težinu od 185 kg. Raketa ima maksimalni domet između 250-300 km i nosi nosivost između 30-54 kg.

Iako sve varijante imaju turbomlazni motor BS-175, varijante koje se lansiraju sa zemlje i broda su takođe opremljene startnim motorom na čvrsto gorivo. Ako je Delilah slična drugoj izraelskoj “lutajućoj municiji” kao što je izraelska “Harpija”, možda će biti u stanju da kruži iznad mete i do nekoliko sati.Sistem menja svoju brzinu između 0,3 i 0,7 maha da bi produžio svoje vreme kruženj nad ciljem.

Projektil je vođen inercijalno i GPS navigacionim sistemima, a koristi infracrveni tragač za snimanje (IIR) za termalno navođenje. Delilah koristi tehnologiju automatskog praćenja cilja i dvosmernu vezu za prenos podataka koja omogućava raketi da šalje i prima informacije o letu i nišanjenju do i od operatera, što je ključno sredstvo za lutajuću municiju. Projektil navodno ima preciznost od 1 m CEP.

Izrael je prvi put upotrebio raketu u borbi u julu i avgustu 2006. IAF je ispalio projektil Delilah iz aviona F-16, gađajući konvoj kamiona za koje se sumnja da su prevozili oružje iz Sirije za Hezbolah u Libanu.

RAMPAGE ALBM

Za ovu priču izdvajaju se svakako balističke rakete koje se lansiraju sa aviona RAMPAGE ALBM ( Air -launched Ballistic Missile). U pitanju je projektil težine 544 kg, 4,8 metara duga i GPS vođena raketa. U pitanju je projektil za nenuklearne napade. U pitanju je nadzvučna raketa koju je moguće otkriti, ali teže presresti. Tačnog maksimalnog dometa za sada nema ali se nagađa da nije manji od 2000 km. Ovo ukazuje da ovaj projektil ima veoma malu bojevu glavu. To je nadomešćeno sa velikom kinetičkom energijom zbog velike brzine. Zbog velikih dimenzija borbeni avioni poput F-15I Ra am i F-16I Sufa mogu da nose najviše ovakve dve rakete.

Letelice u operaciji dani pokajanja

״הפעולה ההיסטורית שביצעתם הלילה, הוכיחה – אין אויב שהוא רחוק מדי.
אתם הגאווה של כולנו."

מפקד חיל-האוויר, אלוף תומר בר, בשיח בקשר עם סא"ל ש', מפקד טייסת 201 ("האחת"), ברגעי התקיפה באיראן. האזינו. pic.twitter.com/PqWOWrRL7g

— Israeli Air Force (@IAFsite) October 26, 2024

F-15I Ra am ( Grom)
Posle rata u Zalivu 1991 godine, kada su izraelski gradovi bili zasuti balističkim raketam tipa Skad koje su lansirane iz Iraka, Izraelska vlada odlučila je da je potreban avion dugog doleta koji će biti sposoban eliminsati sličnu pretnju.
Informacije o takvom avionu poslate su na adrese dva proizvođača Lokid Martin sa svojim
višenamenski avionom F-16 i MekDonel Daglas, sada Boing sa avionima F/A-18 i F-15. Dileme nije
bilo za odluku da to bude avion F-15 sa kojim je izrael već imao odlična iskustva.
Izraelska vlada je 27 janura 1994 godine oldučila da kupi 21 primerak aviona F-15E namenjenog
za jurišne zadatke, taj ugovor dopunjen je sa još četiri aviona, da bi u periodu do 1998 godine bilo isporučeno 25 primeraka. Kasnijom dodatnom narudžbom taj broj je povećan.
Izraelska verzija aviona F-15E pod nazivom F-15I Ra am (Grom) poletela je 12.septemb ra 1997
godine, a u naoružanje prve leteice uvedene su 1998 godine.
Avion je u odnosu na američku verziju F-15E napredniji i urađen je isključivo prema strogim
izraelskim zahtevima. Na avionu u odnosu na klasični F-15 smanjen je radarski odraz, a motroima
Prat end Vitni F100-PW-299 povećan potisak. To su inače danas najmoćniji motori.
Osnov ovog aviona čini taktički sistem za elektronsku borbu izraelske proizvodnje SPS-2100 kojeg čine aktivni ometač, signalizator radarskog snopa, signalizator dolazećih projektila i bacač mamaca.
Dodatnu opremu aviona čine: sistem LATRIN, radar AN/APG-70, holografski HUD, litonov INS sa
laserskim žiroskopom, data link i kontrolni računar VHSIC. Oprema aviona uključuje i četiri sistema za planiranje zadataka
Od naoružanja F-15I nosi celu paletu raketa vazduh vazduh izraelske proizvodnje piton 3, Piton 4, američke AIM-9 Sajvajnder, AIM-7 Sparov i AIM -120 AMRAAM. Letelice imaju šetocevni top getling konstrukcije kalibra 20 mm.
Od bombi avion je predviđen da nosi laserske i satelitske vođene avio bombe: GBU-28, GBU30,
32 JADAM. Svi F-15I operativni su u 69. Skavdronu koji je nekaf korsito letelice Fantom.

TT podaci:
Težina. Prazan : 14.379 kg prazan, pun: 36.750 kg

Dimenzije: dužina:19,43 m, Visina: 5,63 m, a raspon krila: 13,5 m
Maksimalana brzina: 2,5 M
Domet s a dodatnim rezervoarima za gorivo i punjenjem u vazduhu 4.450 km

F-16I Sufa ( Oluja)
F-16I Sufa predstavlja dvosednu poslednju verziju aviona F-16 i najeveći finansijiski aranžman, jer je nabvka ovih letelica koštala Izrael 4,5 milijardi dolara za koji je nabavljeno 102 letelice najmodernije varijante modifikovanog F-16 Blok 50/52.
U ovu letelicu ugrađen je jači motor Prat end Vitni F100-PW-229, koji je dobio brojna unutrašnja i spoljašnja poboljšanja isključivo rađena u Izraelu.
Kada se pogleda elektronika u nosu aviona nalazi se Flir senzor za osmatranje prednje polusfere u IC spektru, kao i novi višemodni radar AN/APG-68 ( V)9 koji u odnosu na prvobitni ma veći domet za 30 odsto. Radar ima poseban SAR (Syintetic Aperature Radar) koji omogućava veoma visoku rezoluciju radarske slike osmatranog terena.
Na avionu dopunski rezervoari goriva su izgrađeni na smaom trupu letelice tj na gornjem delu
omogćavajući viok delet, a time i oslobađanje podvesnih tačaka ispod krila za montiranje
dodatnog naoružanja.
Izaelci su F-16I prilagodili za nošenje širokog spektra naoružanja sredstava vazduh-zemlja:
vođenih avio bombi GBU-31 JADAM, AGM-154 JOSOW, CBU-103/104/105, vođene rakete
vazduh- vazduh: Rafael Piton 5 i AIM-120AMRAAM. Za dejsva po ciljevima u vazduhu letelica
korsiti izraelske rakete srednjeg dometa RAFAEL Derbi koja je slična američkoj raketi v-v AIM-120 AMRAAM .
Na letelicu je ugrađen i nišanski kontejner Martin Sniper XR Pantera namenjen za dejstva
laserskim bombama sa velikih visina.
TT Podaci:
Težina: 12,8 tona prazan. Pun: 23,5 t
Dimenzije: dužina: 14,93 M, raspon krila: 9,45 m, visina: 5,1 M
Brzina:2 maha na većim visinama, na nižim 1,5 maha
Domet: 2100 km.

F-35I Adir

Priča o nabavic izraelskih F-35 nije bila nimalo laka. Prvo je bilo palnirana nabavka samo 14 od ukupno 31 letelice zbog budžetskih razloga jer je kasa bila bukvalno ispražnjena. Korak napred učinjen je 2016. godine kada je u Belu kuću došao Donald Tramp kada su SAD ponudile jevrejskoj državi paket od 38 milijardi dolara vojne pomoći u narednih 10 godina, od kojih je najveći deo upravo trebao da ide za borbene avione i rakete vazduh-vazduh.

Prednost F-35I Adir u odnosu na F-15I Ra am ogledala se u upotrebi inovativne tehnologije, koja treba da ućutka radarske sisteme protivnika i otvori put za masovne udare borbene avijacije.

Prvi par izraelskih F-35I sleteo je 16. decembra 2016 godine u bazu Nevatim na jugu Izraela. Već tad je izraelska avijacija planira da udeo borbenih aviona 5. generacije poveća na ukupno 75