Kratki junski rat sa Izraelom i SAD trebalo je da bude strateški šok za Teheran. Očekujući bar simboličnu podršku Moskve, Iran je umesto toga gledao kako ruski sistemi PVO ćute, a Kremlj ostaje neutralan. Mnogi su predviđali hlađenje odnosa. Dogodilo se potpuno suprotno – Teheran je gurnut još dublje u rusko naručje, a ravnoteža moći u bilateralnom odnosu sada je jasno nagnuta u korist Moskve. Izrael ni uz pomoć SAD nije dobio rat, a druga runda se bliži.
Moskva nije pomogla – ali je postala još važnija
Prema analizi Nikite Smagina za Karnegijev centar, junska pasivnost Rusije nije oslabila, već je pojačala iransku zavisnost. „Iran sada Rusiju smatra nezamenljivim partnerom, dok Kremlj može da bira i selektivno odgovara na iranske potrebe“, piše Smagin. Teheran nema realnu alternativu: Kina je previše oprezna da bi isporučila teško naoružanje u dovoljnim količinama, Pakistan i Turska su regionalni rivali, a zapadni i arapski kanali su zatvoreni.
Šta Iran dobija – i po koju cenu
Borbeni avioni: Procureli dokumenti Rosteha ukazuju na isporuku najmanje 48 Su-35SE/FL, sa indikacijama da je ugovor širi i uključuje i druge tipove. Letovi transportnih Il-76 i An-124 iz Irkutska ka Iranu postali su redovna pojava.
Nuklearni sektor: Broj planiranih ruskih reaktora u Iranu skočio je sa pet na osam; potvrđen je ugovor od 25 milijardi dolara za elektranu Ormoz i saradnja na malim modularnim reaktorima.
Energetika i infrastruktura: Iran je do marta 2026. obećao zemljište za železnicu Rašt–Astara (ključna karika Sever–Jug koridora). Uskoro počinju isporuke ruskog gasa preko Azerbejdžana. Ruske kompanije ulaze na iransko tržište pod „posebnim uslovima“.
Ignorisanje sankcija: Kremlj je jasno stavio do znanja da će zanemariti UN i EU „snapback“ sankcije vraćene posle junskog rata.
Izrael šalje novu poruku – preko iračkog neba
Samo dan nakon što je Iran javno zahvalio Moskvi na „podršci“, izraelski borbeni avioni (verovatno F-35I Adir) su u noći 25/26. novembra duboko uleteli u irački vazdušni prostor, stigavši do provincije Misan, svega 80–100 km od iranske granice. Praćeni američkim KC-135 tankerskim avionima iz baze Al Udeid u Kataru, izveli su simulirane napade na Iran. Nije bilo lansiranja, ali je poruka jasna: rute za eventualni novi preventivni udar su i dalje otvorene, a irački PVO (uključujući ruske sisteme Pancir i S-300PMU2 u službi proiranskih milicija) nije ni pokušao da reaguje jer Bagdad čega nove isporuke sistema PVO iz Južne Koreje.
Ovaj let je prvi javno dokumentovani izraelski upad u centralni Irak od junskog rata i predstavlja direktan test i za Teheran i za Moskvu – koliko daleko su spremni da tolerišu izraelske „probe“ na samo 100 km od iranskih nuklearnih i raketnih objekata.
Dronovi
Moskva je preuzela proizvodnju dronova tipa „Geran-2/3“ (iranski Šahed-136/131) u sopstvenim pogonima, koristeći ruske i kineske komponente. Iranska uloga kao dobavljača postala je sekundarna. Trgovina između dve zemlje ostaje skromna – oko 5 milijardi dolara godišnje, deset puta manje nego sa Turskom i dvostruko manje nego sa UAE.
Strateški zaključak
Rusija je postigla ono što nije uspela nijedna zapadna sankciona kampanja za 45 godina: Iran je postao zavisni partner koji je spreman da plati visoku cenu za minimalnu podršku. Kremlj sada može da koristi Teheran kao polugu protiv Zapada i Bliskog istoka, bez rizika da se sam uplete u direktan sukob sa Izraelom ili SAD – čak i kada izraelski F-35 lete iznad Iraka bez ikakvog odgovora.
Osovina zla kako podrugljivo SAD nazivaju režime koji se protive politici Vašingtona se širi. Najveći strahovi Pentagona se ostvaruju, saradnja Moskve-Teherana-Pekinga se produbljuje dok arapski režimi gledaju koja će strana oblikovati budućnost sveta.