Москва није помогла – али је постала још важнија
Према анализи Никите Смагина за Карнегијев центар, јунска пасивност Русије није ослабила, већ је појачала иранску зависност. „Иран сада Русију сматра незаменљивим партнером, док Кремљ може да бира и селективно одговара на иранске потребе“, пише Смагин. Техеран нема реалну алтернативу: Кина је превише опрезна да би испоручила тешко наоружање у довољним количинама, Пакистан и Турска су регионални ривали, а западни и арапски канали су затворени.
Шта Иран добија – и по коју цену
Борбени авиони: Процурели документи Ростеха указују на испоруку најмање 48 Су-35СЕ/ФЛ, са индикацијама да је уговор шири и укључује и друге типове. Летови транспортних Ил-76 и Ан-124 из Иркутска ка Ирану постали су редовна појава.
Нуклеарни сектор: Број планираних руских реактора у Ирану скочио је са пет на осам; потврђен је уговор од 25 милијарди долара за електрану Ормоз и сарадња на малим модуларним реакторима.
Енергетика и инфраструктура: Иран је до марта 2026. обећао земљиште за железницу Рашт–Астара (кључна карика Север–Југ коридора). Ускоро почињу испоруке руског гаса преко Азербејџана. Руске компаније улазе на иранско тржиште под „посебним условима“.
Игнорисање санкција: Кремљ је јасно ставио до знања да ће занемарити УН и ЕУ „snapback“ санкције враћене после јунског рата.
Израел шаље нову поруку – преко ирачког неба
Само дан након што је Иран јавно захвалио Москви на „подршци“, израелски борбени авиони (вероватно F-35I Adir) су у ноћи 25/26. новембра дубоко улетели у ирачки ваздушни простор, стигавши до провинције Мисан, свега 80–100 км од иранске границе. Праћени америчким KC-135 танкерским авионима из базе Ал Удеид у Катару, извели су симулиране нападе на Иран. Није било лансирања, али је порука јасна: руте за евентуални нови превентивни удар су и даље отворене, а ирачки ПВО (укључујући руске системе Панцир и С-300ПМУ2 у служби проиранских милиција) није ни покушао да реагује јер Багдад чега нове испоруке система ПВО из Јужне Кореје.
Овај лет је први јавно документовани израелски упад у централни Ирак од јунског рата и представља директан тест и за Техеран и за Москву – колико далеко су спремни да толеришу израелске „пробе“ на само 100 км од иранских нуклеарних и ракетних објеката.
Дронови
Москва је преузела производњу дронова типа „Геран-2/3“ (ирански Шахед-136/131) у сопственим погонима, користећи руске и кинеске компоненте. Иранска улога као добављача постала је секундарна. Трговина између две земље остаје скромна – око 5 милијарди долара годишње, десет пута мање него са Турском и двоструко мање него са УАЕ.
Стратешки закључак
Русија је постигла оно што није успела ниједна западна санкциона кампања за 45 година: Иран је постао зависни партнер који је спреман да плати високу цену за минималну подршку. Кремљ сада може да користи Техеран као полугу против Запада и Блиског истока, без ризика да се сам уплете у директан сукоб са Израелом или САД – чак и када израелски F-35 лете изнад Ирака без икаквог одговора.
Осовина зла како подругљиво САД називају режиме који се противе политици Вашингтона се шири. Највећи страхови Пентагона се остварују, сарадња Москве-Техерана-Пекинга се продубљује док арапски режими гледају која ће страна обликовати будућност света.