Високи политички извори описују нову безбедносну политику Израела као стратешки заокрет, посебно у вези са арапским државама са којима нема мировних споразума, као што су Сирија и Либан.
Дана 24. фебруара 2025. године избили су протести у јужној Сирији, са неколико стотина демонстраната који су се окупили на више локација против недавног позива израелског премијера Бењамина Нетањахуа на демилитаризацију области јужно од Дамаска.
Демонстранти су скандирали против Нетањахуа и осудили свако нарушавање суверенитета Сирије.
Дан раније, 23. фебруара, током церемоније обележавања завршетка курса за обуку официра – убрзо након сахране у Либану лидера Хезболаха Хасана Насралаха и његовог заменика Хашема Сафија ал Дина, које је Израел убио – Нетањаху је изјавио да ће израелске снаге остати стациониране на стратешким локацијама у Сирији у Сирији.
„Захтевамо потпуну демилитаризацију јужне Сирије од снага лојалних новом режиму. Поред тога, нећемо толерисати никакве претње Друзиској заједници на југу Сирије“, рекао је Нетањаху.
Даље је нагласио: „У Сирији, снаге израелске војске ће остати на планини Хермон и у тампон зони на неодређено време како би заштитиле наше заједнице и неутралисале све претње. Нећемо дозволити снагама ХТШ (Хајат Тахрир ал Шам) или Новој сиријској војсци да уђу у подручје јужно од Дамаска”.
„Што се тиче Либана, наставићемо да одржавамо присуство“, додао је он.
„Ми држимо стратешке позиције дуж наше северне границе унутар Либана, окренути према нашим заједницама, све док либанска војска и влада не испуне све своје обавезе према споразуму“, рекао је он.
Високи израелски политички извори тврде да рат који је Израелу наметнула „Осовина зла“ коју води Иран преобликује Блиски исток.
У пуној координацији са Трамповом администрацијом, Израел извлачи поуке из Хамасовог изненадног напада на израелске заједнице у близини Газе 7. октобра 2023.
Као резултат тога, Израел редефинише своје границе у Сирији и Либану у складу са својим безбедносним потребама, истовремено јачајући везе са својим савезницима Друзима у Сирији.
Према речима ових званичника, Израел се неће вратити у период пре 7. октобра 2023. године.
Могућност промене граница са Појасом Газе остаје отворена јер рат још није завршен, а Израел мора да успостави безбедносне аранжмане дуж своје јужне границе како би осигурао да даљи напади не долазе из Газе.
Арапски свет до сада није одговорио на изјаве премијера, као ни нови председник Сирије Абу Мухамед ал Џулани, звани Ахмед Хусеин ал Шара, који је ћутао.
Високи политички извори описују нову безбедносну политику Израела као стратешки заокрет, посебно у вези са арапским државама са којима нема мировних споразума, као што су Сирија и Либан.
Израел се спрема да се супротстави претњама својим безбедносним интересима на северу због промена режима у Сирији и све већег ангажовања Турске у региону.
Турска, тврде они, има за циљ да доминира Сиријом слично као што је то чинио Иран за време председника Башара ел Асада.
Они даље тврде да Сирија после Асада неће бити под контролом једне силе, већ ће остати бојно поље за сложена регионална и међународна ривалства.
Иако ће Турска играти централну улогу у Сирији, њен утицај ће бити ограничен балансом снага који укључује Русију – која још увек одржава војне базе у Сирији – заједно са Израелом и Сједињеним Државама.
Као резултат тога, будућност Сирије зависиће од регионалног и међународног разумевања.
Израел је већ брзо кренуо да успостави своје црвене линије у Сирији како би заштитио своје виталне безбедносне интересе.
Израелски безбедносни званичници истичу Нетањахуову изјаву да Израел неће дозволити Новој сиријској војсци да уђе у област јужно од Дамаска.
Ова декларација, тврде они, одражава израелску сумњу да је „Нова сиријска армија“, која се тренутно формира, првенствено састављена од џихадистичких милитаната из ХТШ.
Џулани се једнострано прогласио новим председником Сирије без икаквог изборног процеса.Израел не верује Џуланију, гледајући на њега као на „вука у овчијој кожи“ који себе представља као умереног, а притом остаје џихадиста са непромењеном идеологијом, који сада настоји да консолидује власт уз подршку Турске.
Према безбедносним изворима, Израел намерава да ојача свој савез са Друзима у јужној Сирији—заједницом од око 800.000 људи који живе у Свејди у региону Џабал ал-Друзе, која поседује оружане војне снаге.
Јачање овог савеза служи безбедносним интересима Израела и додатно јача „крвни савез“ између Израела и његове заједнице Друза.