Visoki politički izvori opisuju novu bezbednosnu politiku Izraela kao strateški zaokret, posebno u vezi sa arapskim državama sa kojima nema mirovnih sporazuma, kao što su Sirija i Liban.
Dana 24. februara 2025. godine izbili su protesti u južnoj Siriji, sa nekoliko stotina demonstranata koji su se okupili na više lokacija protiv nedavnog poziva izraelskog premijera Benjamina Netanjahua na demilitarizaciju oblasti južno od Damaska.Demonstranti su skandirali protiv Netanjahua i osudili svako narušavanje suvereniteta Sirije.
Dan ranije, 23. februara, tokom ceremonije obeležavanja završetka kursa za obuku oficira – ubrzo nakon sahrane u Libanu lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha i njegovog zamenika Hašema Safija al Dina, koje je Izrael ubio – Netanjahu je izjavio da će izraelske snage ostati stacionirane na strateškim lokacijama u Siriji u Siriji.
„Zahtevamo potpunu demilitarizaciju južne Sirije od snaga lojalnih novom režimu. Pored toga, nećemo tolerisati nikakve pretnje Druziskoj zajednici na jugu Sirije“, rekao je Netanjahu.
Dalje je naglasio: „U Siriji, snage izraelske vojske će ostati na planini Hermon i u tampon zoni na neodređeno vreme kako bi zaštitile naše zajednice i neutralisale sve pretnje. Nećemo dozvoliti snagama HTŠ (Hajat Tahrir al Šam) ili Novoj sirijskoj vojsci da uđu u područje južno od Damaska”.
„Što se tiče Libana, nastavićemo da održavamo prisustvo“, dodao je on.
„Mi držimo strateške pozicije duž naše severne granice unutar Libana, okrenuti prema našim zajednicama, sve dok libanska vojska i vlada ne ispune sve svoje obaveze prema sporazumu“, rekao je on.
Visoki izraelski politički izvori tvrde da rat koji je Izraelu nametnula „Osovina zla“ koju vodi Iran preoblikuje Bliski istok.
U punoj koordinaciji sa Trampovom administracijom, Izrael izvlači pouke iz Hamasovog iznenadnog napada na izraelske zajednice u blizini Gaze 7. oktobra 2023.
Kao rezultat toga, Izrael redefiniše svoje granice u Siriji i Libanu u skladu sa svojim bezbednosnim potrebama, istovremeno jačajući veze sa svojim saveznicima Druzima u Siriji.
Prema rečima ovih zvaničnika, Izrael se neće vratiti u period pre 7. oktobra 2023. godine.
Mogućnost promene granica sa Pojasom Gaze ostaje otvorena jer rat još nije završen, a Izrael mora da uspostavi bezbednosne aranžmane duž svoje južne granice kako bi osigurao da dalji napadi ne dolaze iz Gaze.
Arapski svet do sada nije odgovorio na izjave premijera, kao ni novi predsednik Sirije Abu Muhamed al Džulani, zvani Ahmed Husein al Šara, koji je ćutao.
Visoki politički izvori opisuju novu bezbednosnu politiku Izraela kao strateški zaokret, posebno u vezi sa arapskim državama sa kojima nema mirovnih sporazuma, kao što su Sirija i Liban.
Izrael se sprema da se suprotstavi pretnjama svojim bezbednosnim interesima na severu zbog promena režima u Siriji i sve većeg angažovanja Turske u regionu.
Turska, tvrde oni, ima za cilj da dominira Sirijom slično kao što je to činio Iran za vreme predsednika Bašara el Asada.
Oni dalje tvrde da Sirija posle Asada neće biti pod kontrolom jedne sile, već će ostati bojno polje za složena regionalna i međunarodna rivalstva.
Iako će Turska igrati centralnu ulogu u Siriji, njen uticaj će biti ograničen balansom snaga koji uključuje Rusiju – koja još uvek održava vojne baze u Siriji – zajedno sa Izraelom i Sjedinjenim Državama.
Kao rezultat toga, budućnost Sirije zavisiće od regionalnog i međunarodnog razumevanja.
Izrael je već brzo krenuo da uspostavi svoje crvene linije u Siriji kako bi zaštitio svoje vitalne bezbednosne interese.
Izraelski bezbednosni zvaničnici ističu Netanjahuovu izjavu da Izrael neće dozvoliti Novoj sirijskoj vojsci da uđe u oblast južno od Damaska.
Ova deklaracija, tvrde oni, odražava izraelsku sumnju da je „Nova sirijska armija“, koja se trenutno formira, prvenstveno sastavljena od džihadističkih militanata iz HTŠ.
Džulani se jednostrano proglasio novim predsednikom Sirije bez ikakvog izbornog procesa.
Izrael ne veruje Džulaniju, gledajući na njega kao na „vuka u ovčijoj koži“ koji sebe predstavlja kao umerenog, a pritom ostaje džihadista sa nepromenjenom ideologijom, koji sada nastoji da konsoliduje vlast uz podršku Turske.
Prema bezbednosnim izvorima, Izrael namerava da ojača svoj savez sa Druzima u južnoj Siriji—zajednicom od oko 800.000 ljudi koji žive u Svejdi u regionu Džabal al-Druze, koja poseduje oružane vojne snage.
Jačanje ovog saveza služi bezbednosnim interesima Izraela i dodatno jača „krvni savez“ između Izraela i njegove zajednice Druza.