U strateškom manevru koji odražava složenu geopolitiku Bliskog istoka, Izrael je navodno pozvao Sjedinjene Države da podrže kontinuirano prisustvo ruskih vojnih baza u Siriji kao protivtežu rastućem uticaju Turske u regionu.
Ovaj razvoj događaja, detaljno opisan u izveštaju Reuters od 28. februara 2025. godine, pojavljuje se nakon svrgavanja sirijskog predsednika Bašara el Asada krajem 2024. godine, događaja koji je preoblikovao dinamiku moći u Siriji i pojačao zabrinutost Izraela za njegovog severnog suseda.
Izraelski zvaničnici, prema izvorima upoznatim sa diskusijama, angažovali su visoke američke kolege u Vašingtonu i predstavnike Kongresa u Izraelu, zalažući se za politiku koja čuva rusko pomorsko postrojenje u Tartusu i vazdušnu bazu u Hmejmimu kako bi se sprečilo da Turska konsoliduje kontrolu nad Sirijom posle Asada.
Rusko vojno prisustvo u Siriji, uspostavljeno 2015. godine da bi se ojačao Asadov režim, usredsređeno je na dve ključne instalacije. Pomorska baza Tartus, koja se nalazi na mediteranskoj obali Sirije, služi kao jedina ruska luka sa toplom vodom van Crnog mora, u kojoj se nalaze objekti za popravku, skladišta goriva i vezovi koji mogu da prime do 11 ratnih brodova, uključujući fregate i podmornice sa navođenim raketama.
Njegova strateška vrednost leži u sposobnosti da projektuje pomorsku snagu širom istočnog Mediterana, uz godišnji protok od preko 500.000 tona zaliha. U vazdušnoj bazi Hmejmim, koja se nalazi u blizini Latakije, smešten je snažan avijacijski kontingent, uključujući lovce Su-35, bombardere Su-34 i jurišne helikoptere Mi-24.
Opremljen pistom od 3.000 metara, ojačanim skloništima za avione i sistemima protivvazdušne odbrane S-400, Hmejmim omogućava Rusiji da se izvrši preko 100 naleta dnevno tokom izvođenja operacija, što je pokazano tokom njene kampanje protiv pobunjeničkih snaga 2015-2017. godine.
Ove baze, u kojima je početkom 2025. godine radilo oko 4.000 ljudi, oslanjaju se na napredne radarske mreže i pakete za elektronsko ratovanje da obezbede sirijski vazdušni prostor i nadgledaju regionalne pretnje.
Obrazloženje Izraela za podršku ovom ruskom uporištu proizilazi iz percipirane pretnje koju predstavlja slaganje Turske sa novim rukovodstvom Sirije. Nakon Asadovog svrgavanja, Turska se pojavila kao ključni podržavalac privremene vlade, koju predvode ličnosti koje su povezane sa sirijskom opozicijom i islamističkim frakcijama.
Izraelski zvaničnici, kako je citirao Reuters, strahuju da bi uticaj Ankare mogao da transformiše Siriju u poligon za grupe poput Hamasa, koji je Turska istorijski diplomatski podržavala. „Najveća briga za Izrael je da će se Turska uključiti i sponzorisati novi sirijski islamistički poredak, potencijalno ga pretvoriti u lansirnu rampu za Hamas i druge militante“, rekao je Aron Lund, stručnjak za Siriju u Century International, u intervjuu koji prati izveštaj Reuters.
Ova zabrinutost je pojačana vojnim prisustvom Turske u severnoj Siriji, gde ima preko 10.000 vojnika i desetine ispostava prema sporazumima koji datiraju iz operacije Štit Eufrata 2016. godine.
© Министерство обороны Российской ФедерацииIzraelski stav je zvanično prenet Sjedinjenim Državama na sastancima na visokom nivou u februaru 2025. godine, dopunjen belom knjigom koja je cirkulisala među američkim kreatorima politike. Izvori ukazuju da se Izrael zalagao za „slabu i decentralizovanu“ Siriju, gde bi ruske baze mogle da posluže kao faktor stabilizacije protiv turske dominacije.
Ovaj stav označava pomak u odnosu na prethodne kritike Izraela o ulozi Rusije u Siriji, gde je njena protivvazdušna odbrana povremeno ograničavala izraelske vazdušne napade na iranske ciljeve. „Izrael vidi da je smanjeno rusko prisustvo poželjnije od nekontrolisanog turskog“, primetio je dr Ehud Ejlam, bivši izraelski analitičar odbrane, u komentaru za Jerusalimski institut za strategiju i bezbednost iz marta 2025. godine.
Napori lobiranja poklapaju se sa širom ponovnom procenom američke politike u Siriji nakon Asadovog pada, pošto Vašington odmerava svoje ograničeno prisustvo trupa – otprilike 900 pripadnika – na severoistoku u odnosu na regionalne prioritete.
Ruske baze, iako smanjene u aktivnostima od Asadovog kolapsa, ostaju operativne od marta 2025. godine. Objekat u Tartusu nastavlja da podržava skromnu flotu, uključujući dve podmornice klase Kilo i fregatu klase Gepard, a dopunjavanje se održava preko pomorskih ruta iz Sevastopolja.
Hmejmim, iako manje aktivan nego tokom svog vrhunca, zadržava eskadrilu bombardera Su-24 i sistema protivvazdušne odbrane Pancir-S1, pružajući Rusiji uticaj u pregovorima sa novim vladarima Sirije. „Moskva neće uskoro napustiti Siriju — ove baze su njeno poslednje uporište na Bliskom istoku“, rekao je general Viktor Bondarev, bivši komandant Vazdušno kosmičkih snaga Rusije, u izjavi za TASS u januaru 2025. godine.
© Министерство обороны Российской ФедерацииMeđutim, sposobnost Rusije da ih održi suočava se sa izazovima, uključujući logističke napore zbog rata u Ukrajini i oslabljenu ekonomiju pod zapadnim sankcijama.
Sve veća uloga Turske u Siriji pojačala je zabrinutost Izraela. Podrška Ankare Sirijskoj nacionalnoj vojsci i njene veze sa privremenom vladom pozicionirale su je kao moćnog posrednika, koji nadgleda napore za rekonstrukciju i bezbednost granica.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, govoreći na samitu u Ankari u januaru 2025. godine, predstavio je ovo učešće kao „stabilizujuću misiju“ za sprečavanje haosa i kurdskog separatizma.
Ipak, procene izraelskih obaveštajnih službi, sa kojih je delimično skinuta tajnost u februaru 2025. godine, upozoravaju da bi Turska mogla da iskoristi ovaj uticaj da naoruža zastupnike koji su neprijateljski raspoloženi prema Izraelu. „Vizija Ankare za Siriju nije u skladu sa našim bezbednosnim potrebama – to je recept za nestabilnost“, rekao je izraelski odbrambeni zvaničnik za The Times of Israel, tražeći anonimnost zbog osetljivosti ovog pitanja.
Sjedinjene Države, najbliži saveznik Izraela, suočavaju se sa delikatnim balansiranjem u odgovoru na ovaj apel. Bajdenova administracija je signalizirala nespremnost da produbi svoje prisustvo u Siriji, a portparol Pentagona Džon Kirbi je u decembru 2024. godine, izjavio da američke snage ostaju fokusirane na suprotstavljanje Islamskoj državi, a ne na posredovanje u regionalnim rivalstvima.
Međutim, izraelsko lobiranje je naišlo na pažnju među nekim liderima u Kongresu. Senator Lindzi Grejem, istaknuti glasnik spoljne politike, primetio je tokom saslušanja: „Ako ruske baze drže Tursku pod kontrolom, to je kompromis vredan razmatranja”. Ovo osećanje odražava pragmatično naprezanje u američkom razmišljanju, oprezno u pogledu udaljavanja Turske od NATO kohezije i njenih otopljavajućih veza sa Moskvom u drugim kontekstima.
Kritičari stava Izraela tvrde da rizikuje da legitimiše rusko vojno prisustvo u trenutku kada su ih njihove akcije u Ukrajini izolovale na globalnom nivou. „Zalaganje za ruske baze podriva moralnu jasnoću suprotstavljanja Moskvi na drugim mestima“, rekla je dr Lina Hatib, direktorka SOAS bliskoistočnog instituta, u svojoj analizi.
© Türk Kara Kuvvetleri KomutanlığıMeđusobna igra ovih sila naglašava rascepkanu državu Siriju. Ruske baze, iako simbolične za njen opadajući uticaj, zadržavaju korisnost kao moneta za pregovaranje. Turske ambicije, podstaknute decenijom intervencije, pozicioniraju je kao džoker u budućnosti regiona. Izrael, upravljajući ovom neizvesnošću, vidi proračunatu kocku u očuvanju ruske protivteže.
„Slaba Sirija sa Rusijom kao igračem je bolja od jake Sirije pod turskom palicom“, zaključio je Eilam, ponavljajući stratešku računicu koju vodi Izrael u Vašingtonu.
Kako SAD razmatraju, ishod će oblikovati ne samo putanju Sirije, već i širi balans snaga na Bliskom istoku. Izraelsko zagovaranje naglašava retku konvergenciju interesa sa Rusijom, iako transakciona, protiv NATO saveznika u Turskoj čiji se regionalni ciljevi sve više razlikuju. Ostaje nejasno da li ova molba utiče na američku politiku, ali ona naglašava zamršenu mrežu saveza i rivaliteta koji definišu post-Asadovu eru.