Poslednje što bi Jerusalim trebalo da želi jeste da ga Vašington vidi kao strateško opterećenje.
Pokazujući stav sličan Čerčilu tokom obraćanja Kongresu u julu, izraelski premijer Benjamin Netanijahu je naglasio da Sjedinjene Države i Izrael moraju „stajati zajedno“ u borbi protiv iranske agresije i da Izrael štiti američke interese suprotstavljajući se Teheranu. „Dajte nam sredstva brže i završićemo posao“, izjavio je.
Uistinu, kada se borio sam protiv nacističke Nemačke, britanski premijer Vinston Čerčil zatražio je od američkog predsednika Frenklina Ruzvelta da pruži finansijsku i vojnu pomoć kako bi se njegova zemlja borila protiv Adolfa Hitlera.
Međutim, istorijsko poređenje koje je Netanijahu napravio bilo je nepotpuno. Čerčil je imao još važniji cilj. Hteo je da pritisne Ruzvelta i izolacionistički nastrojeni američki narod da se pridruže ratu u Evropi. Shvatio je da Britanija može poraziti nemačku ratnu mašinu samo ako Amerikanci budu borili rame uz rame s njima.
Zaista, spekulacije u Vašingtonu poslednjih godina bile su da Netanijahu, poput Čerčila na početku Drugog svetskog rata, pokušava da stvori uslove koji bi naveli Amerikance na direktnu vojnu intervenciju na strani Izraela u ratu s Iranom.
Ali, nakon dugih i neuspešnih vojnih intervencija u Iraku i Avganistanu, Amerikanci očigledno nisu zainteresovani da budu uvučeni u još jedan rat na Bliskom istoku. Stoga su američke zabrinutosti da bi izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja mogao izazvati masivan iranski odgovor i primorati SAD da angažuju vojne snage za odbranu Izraela postale realne.
Kako bi sprečio takav scenario, predsednik Bajden odbio je da Izraelu da dozvolu za napad na iranska naftna i nuklearna postrojenja. Iz te perspektive, nuklearni sporazum JCPOA s Teheranom imao je za cilj da zamrzne iranski nuklearni program i time uskrati Izraelu izgovor za preventivni vojni napad na Iran.
Povlačenje SAD iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine i serija vojnih poteza Izraela od 7. oktobra 2023. doveli su do direktne vojne konfrontacije između Izraela i Irana, što je promenilo situaciju i zahtevalo od Amerikanaca da zaštite Izrael, scenarijo koji su Amerikanci želeli da izbegnu, a Netanijahu se nadao da će se ostvariti.
Na neki način, prvi korak u tom pravcu je načinjen odlukom SAD-a da rasporede sistem za odbranu na velikim visinama (THAAD), uključujući 100 američkih vojnika, kako bi pomogli u odbrani Izraela od ozbiljne pretnje raketama iz Irana i njegovih regionalnih saveznika, posebno Hezbolaha u Libanu.
To znači da su, uz odmazdu Izraela protiv Irana, američke trupe sada bore rame uz rame s Izraelom. Mogući iranski odgovor na ovaj potez mogao bi stvoriti uslove pod kojima bi se američki vojnici direktno uključili u rat s Iranom.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלNetanijahu, koji nije imao izbora zbog pritiska Bajdenove administracije nego da pristane da ne napada iranska nuklearna i naftna postrojenja, nada se da će mu Donald Tramp, ukoliko ponovo postane predsednik, dati zeleno svetlo za takav potez.
Istina je da su republikanski članovi Kongresa aplaudirali Netanijahuovom pozivu da Izrael i Sjedinjene Države stanu zajedno u borbi protiv Irana. Ipak, čak i Trampova administracija bi teško pridobila javnu podršku za novi rat na Bliskom istoku. Argument da je Izrael uvukao SAD u vojnu intervenciju (sa svim žrtvama i troškovima koje bi ona donela) izazvao bi antiizraelske stavove u javnosti — i ne samo među članovima progresivne levice.
Štaviše, kako se strateški fokus premešta na istočnu Aziju, u skladu sa Trampovim geopolitičkim stavovima, Pentagon nema interes da se uključi u novu vojnu akciju na Bliskom istoku čiji je primarni cilj zaštita Izraela, koji očigledno nije u stanju da obuzda svoju vojnu moć.U vreme kada izolacionističke snage u dve velike političke partije jačaju, još jedna vojna zamka na Bliskom istoku samo bi išla na ruku onima koji pozivaju Sjedinjene Države da se povuku iz tog regiona i ostave njegove igrače, uključujući Izrael, da se sami snađu. Na isti način kao što je Suecka kriza 1956. godine označila kraj britanskih i francuskih vojnih intervencija na Bliskom istoku, skupi rat s Iranom mogao bi doprineti kraju američke dominacije u tom regionu.