Ponovna eskalacija napada ISIS-K na Kavkazu mogla bi ugroziti projekte trgovinske i energetske povezanosti širom Evroazije koje podržavaju Sjedinjene Države.
Da li je Iran dobio novo oružje u svom „senkovitom ratu“ protiv Zapada, i to upravo ono protiv koga se decenijama borio: sunitske džihadiste?
Prošle nedelje azerbejdžanske bezbednosne snage uhapsile su trojicu muškaraca koji su planirali napad na izraelsku ambasadu u Bakuu. Osumnjičeni su izjavili da pripadaju ISIS-K, avganistanskoj filijali Islamske države, odgovornoj za masakr u koncertnoj dvorani „Crocus City Hall“ u Moskvi 2024. godine, u kojem je poginulo 145 ljudi.
Na prvi pogled, to deluje kao još jedan dokaz širenja globalne terorističke kampanje ISIS-K. Međutim, pažljiviji uvid otkriva zabrinjavajuću sliku: Južni Kavkaz postaje novi front u senkovitom ratu između Irana i njegovih protivnika, a Teheran bi mogao koristiti sunitske ekstremiste kao paravan za sopstvene operacije.
Od „Husejnijuna“ do ISIS-K
Godinama je Iran pokušavao da destabilizuje Azerbejdžan preko grupe „Husejnijun“, etničke azerbejdžanske proksi-strukture koju je osnovao pokojni komandant jedinice Kuds Revolucionarne garde Kasim Sulejmani. Ova grupa, ponekad nazivana „Hezbolah Kavkaza“, dovođena je u vezu sa pokušajima atentata na azerbejdžanske zvaničnike i pretnjama izraelskim i jevrejskim metama.
Međutim, tokom poslednjih godinu dana, aktivnost „Husejnijuna“ primetno je oslabila, dok su sunitske ekstremističke grupe poput ISIS-K preuzele medijsku pažnju u Azerbejdžanu. U maju 2025. godine azerbejdžanske vlasti izručile su četvoricu državljana koji su pohađali kampove za obuku na granici Pakistana i Avganistana – području povezanom sa delovanjem ISIS-K. U oktobru je jedan pripadnik ove organizacije osuđen zbog planiranja napada na sinagogu u Bakuu.
Slabljenje Irana i motiv za eskalaciju
Ovaj zaokret poklapa se sa strateškim slabljenjem Irana. Izrael je sistematski razgradio tzv. „osovinu otpora“ Teherana: Hamas je teško pogođen, Hezbolah obezglavljen, a režim Bašara Al Asada u Siriji je pao. Junski rat 2025. godine doveo je izraelske udare direktno na iransku teritoriju. Istovremeno, od decembra su masovni protesti potresli iranske gradove.
Oslabljen i pritisnut, Iran ima sve više razloga da udari upravo na Azerbejdžan.
Projekat „Trump Route for International Peace and Prosperity“ (TRIPP) – američki posredovani koridor koji povezuje Azerbejdžan sa eksklavom Nahičevan preko jermenske teritorije – Teheran doživljava kao strategijsko okruženje. Iranska agencija Fars News, bliska Revolucionarnoj gardi, upozorila je da bi „plamen rata“ mogao biti prenet u Baku zbog saradnje Azerbejdžana sa Izraelom.
Vrhovni vođa Irana Ali Homnei preko svojih savetnika zapretio je da će TRIPP postati „groblje plaćenika Donalda Trampa“.
Plauzibilno poricanje i iskustva iz Centralne Azije
Korišćenje ISIS-K omogućilo bi Iranu verodostojno poricanje odgovornosti – nešto što šiitske proksi-strukture ne mogu da ponude. To nije bez presedana. Teheran je i ranije sarađivao sa sunitskim grupama kada mu je to odgovaralo – uključujući Hamas, Palestinski islamski džihad, pa čak i određene elemente Talibana.
Sličan model već je viđen u Tadžikistanu, gde su vlasti optužile Iran za korišćenje ekstremističkih mreža u regrutovanju lokalnih boraca. Iranski proksi Katib Hezbolah dovođen je u vezu sa koordinacijom sa centralnoazijskim džihadistima, uključujući ISIS-K.
Posledice po američke interese
Ako Iran zaista koristi ISIS-K kao instrument pritiska na Azerbejdžan, posledice bi mogle biti šire od samog Bakua. ISIS-K je već pokazao sposobnost za izvođenje napada na velike sile – uključujući samoubilački napad na kineski restoran u Kabulu u januaru, nakon čega je usledila medijska kampanja pretnji kineskim interesima.
Isti model mogao bi biti usmeren i protiv američkih interesa. Projekti poput TRIPP-a i „Srednjeg koridora“ predstavljaju ključnu američku infrastrukturnu strategiju koja povezuje Centralnu Aziju i Evropu, zaobilazeći Rusiju i Iran.
Napad na ove projekte naneo bi udarac ne samo regionalnoj stabilnosti već i američkim strateškim investicijama – dok bi Teheran zadržao mogućnost da formalno negira umešanost.
Šta Vašington može da preduzme?
SAD imaju vitalne interese u regionu, a moguć je jedan od tri koraka:
- Jačanje trilateralne bezbednosne saradnje između Azerbejdžana, Izraela i SAD, kako je prošle godine predložio izraelski premijer Benjamin Netanjahu.
- Ukidanje Section 907 Zakona o podršci slobodi iz 1992. godine, koji ograničava američku pomoć Azerbejdžanu.
- Proširenje saradnje u oblasti granične bezbednosti, posebno u slučaju eventualne destabilizacije Irana.
Hapšenja u Bakuu predstavljaju upozorenje: oslabljeni Iran, pod egzistencijalnim pritiskom, mogao bi pribegnuti korišćenju terorističkih mreža koje je nekada suzbijao.
Azerbejdžan se nalazi na prvoj liniji ovog novog bezbednosnog izazova – i traži partnerstvo sa Sjedinjenim Državama. Pitanje je da li će Vašington odgovoriti.