Поновна ескалација напада ISIS-K на Кавказу могла би угрозити пројекте трговинске и енергетске повезаности широм Евроазије које подржавају Сједињене Државе.
Да ли је Иран добио ново оружје у свом „сенковитом рату“ против Запада, и то управо оно против кога се деценијама борио: сунитске џихадисте?
Прошле недеље азербејџанске безбедносне снаге ухапсиле су тројицу мушкараца који су планирали напад на израелску амбасаду у Бакуу. Осумњичени су изјавили да припадају ISIS-K, авганистанској филијали Исламске државе, одговорној за масакр у концертној дворани „Crocus City Hall“ у Москви 2024. године, у којем је погинуло 145 људи.
На први поглед, то делује као још један доказ ширења глобалне терористичке кампање ISIS-K. Међутим, пажљивији увид открива забрињавајућу слику: Јужни Кавказ постаје нови фронт у сенковитом рату између Ирана и његових противника, а Техеран би могао користити сунитске екстремисте као параван за сопствене операције.
Од „Хусејнијуна“ до ISIS-K
Годинама је Иран покушавао да дестабилизује Азербејџан преко групе „Хусејнијун“, етничке азербејџанске прокси-структуре коју је основао покојни командант јединице Кудс Револуционарне гарде Касим Сулејмани. Ова група, понекад називана „Хезболах Кавказа“, довођена је у везу са покушајима атентата на азербејџанске званичнике и претњама израелским и јеврејским метама.
Међутим, током последњих годину дана, активност „Хусејнијуна“ приметно је ослабила, док су сунитске екстремистичке групе попут ISIS-K преузеле медијску пажњу у Азербејџану. У мају 2025. године азербејџанске власти изручиле су четворицу држављана који су похађали кампове за обуку на граници Пакистана и Авганистана – подручју повезаном са деловањем ISIS-K. У октобру је један припадник ове организације осуђен због планирања напада на синагогу у Бакуу.
Слабљење Ирана и мотив за ескалацију
Овај заокрет поклапа се са стратешким слабљењем Ирана. Израел је систематски разградио тзв. „осовину отпора“ Техерана: Хамас је тешко погођен, Хезболах обезглављен, а режим Башара Ал Асада у Сирији је пао. Јунски рат 2025. године довео је израелске ударе директно на иранску територију. Истовремено, од децембра су масовни протести потресли иранске градове.
Ослабљен и притиснут, Иран има све више разлога да удари управо на Азербејџан.
Пројекат „Trump Route for International Peace and Prosperity“ (TRIPP) – амерички посредовани коридор који повезује Азербејџан са ексклавом Нахичеван преко јерменске територије – Техеран доживљава као стратегијско окружење. Иранска агенција Fars News, блиска Револуционарној гарди, упозорила је да би „пламен рата“ могао бити пренет у Баку због сарадње Азербејџана са Израелом.
Врховни вођа Ирана Али Хомнеи преко својих саветника запретио је да ће TRIPP постати „гробље плаћеника Доналда Трампа“.
Плаузибилно порицање и искуства из Централне Азије
Коришћење ISIS-K омогућило би Ирану веродостојно порицање одговорности – нешто што шиитске прокси-структуре не могу да понуде. То није без преседана. Техеран је и раније сарађивао са сунитским групама када му је то одговарало – укључујући Хамас, Палестински исламски џихад, па чак и одређене елементе Талибана.
Сличан модел већ је виђен у Таџикистану, где су власти оптужиле Иран за коришћење екстремистичких мрежа у регрутовању локалних бораца. Ирански прокси Катиб Хезболах довођен је у везу са координацијом са централноазијским џихадистима, укључујући ISIS-K.
Последице по америчке интересе
Ако Иран заиста користи ISIS-K као инструмент притиска на Азербејџан, последице би могле бити шире од самог Бакуа. ISIS-K је већ показао способност за извођење напада на велике силе – укључујући самоубилачки напад на кинески ресторан у Кабулу у јануару, након чега је уследила медијска кампања претњи кинеским интересима.
Исти модел могао би бити усмерен и против америчких интереса. Пројекти попут TRIPP-а и „Средњег коридора“ представљају кључну америчку инфраструктурну стратегију која повезује Централну Азију и Европу, заобилазећи Русију и Иран.
Напад на ове пројекте нанео би ударац не само регионалној стабилности већ и америчким стратешким инвестицијама – док би Техеран задржао могућност да формално негира умешаност.
Шта Вашингтон може да предузме?
САД имају виталне интересе у региону, а могућ је један од три корака:
- Јачање трилатералне безбедносне сарадње између Азербејџана, Израела и САД, како је прошле године предложио израелски премијер Бењамин Нетанјаху.
- Укидање Section 907 Закона о подршци слободи из 1992. године, који ограничава америчку помоћ Азербејџану.
- Проширење сарадње у области граничне безбедности, посебно у случају евентуалне дестабилизације Ирана.
Хапшења у Бакуу представљају упозорење: ослабљени Иран, под егзистенцијалним притиском, могао би прибегнути коришћењу терористичких мрежа које је некада сузбијао.
Азербејџан се налази на првој линији овог новог безбедносног изазова – и тражи партнерство са Сједињеним Државама. Питање је да ли ће Вашингтон одговорити.