Сирене над Хаифом, експлозије у Техерану, пожари у Исфахану. У ноћи између седмог и осмог јуна, Блиски исток је ушао у још једну опасну фазу – Иран и Израел директно су разменили ударе.
Ово више није прокси рат преко Хезболаха или Хамаса. Ово је директна конфронтација два регионална центра моћи, уживо, пред очима света.
Кренимо од тога шта се тачно догодило.
Иран је у пет одвојених таласа лансирао балистичке ракете према северном Израелу. Мете су биле Хаифа, Голанска висораван, Тиберијас, Сафед, Назарет. Иранска револуционарна гарда саопштила је да је главна мета била ваздухопловна база Рамат Давид – један од кључних ослонаца израелског ратног ваздухопловства. Снимак директног погодка у близини те базе брзо је обишао све мреже. Израелски медији тврде да је ракета погодила железничку станицу у оближњем насељу.
Израел је одговорио истом мером, и брже него икад.
Израелско ратно ваздухопловство гађало је циљеве у Техерану, Караџу, Табризу и Исфахану. Фабрика дронова у Исфахану погођена је са најмање три експлозије. Према неким изворима, удар је изведен и на аеродром Мехрабад у Техерану. Кључни детаљ: израелски авиони нису ушли у ирански ваздушни простор. Сви удари изведени су са ирачке стране и са мора – што говори о домету и прецизности оружја које Израел данас поседује.
Иран је порукама поставио јасан ултиматум: ако Израел настави ударе по Либану, следи нови, „много разорнији“ талас ракета. Револуционарна гарда најавила је да је спремна да лансира ракете 24 сата дневно, наредних седам дана.
У свему томе, Трамп покушава да угаси пожар голим рукама.
Амерички председник позвао је Иран да се врати за преговарачки сто. „Испалили сте своје ракете – то је било довољно. Вратите се и постигните договор“, рекао је у интервјуу за Фокс њуз. Потом је објавио да ће лично позвати Нетанјахуа и замолити га да не узвраћа. „Обе стране су урадиле шта су хтеле. Не треба нам још један круг“, рекао је Трамп.
Али иза те поруке мира стоји и јасна претња: ако преговори пропадну, Трамп је отворено поменуо могућност операције против Ирана.
Са иранске стране, преговори стоје, али не зато што Техеран не жели договор. Иранско министарство спољних послова тврди да Вашингтон стално мења услове. Централно питање остаје 24 милијарде долара замрзнуте иранске имовине. Без тога, каже Техеран, нема напретка. Иранска страна истовремено инсистира на праву на обогаћивање уранијума у мирне сврхе – нешто на шта Вашингтон и Тел Авив никако не пристају.
И ту лежи суштина проблема. Обе стране имају отворена врата за излаз, али свако тражи другачији кључ.
Иран тражи новац и признање суверенитета. Израел тражи гарантовану безбедност и крај иранске нуклеарне амбиције. Сједињене Државе желе споразум пре него што регион потпуно изгори, али унутар Вашингтона постоји снажан притисак да се Ирану не дају никакве концесије.
А у међувремену, ракете лете, сирене се оглашавају. И сваки нови удар гура стране даље од преговарачког стола – не ближе.
Питање које цео свет поставља данас није да ли ће доћи до следећег круга. Питање је колико брзо.