Kontinentalna Kina će definitivno pokušati da pripoji ostrvo Tajvan. Ovo se već razmatra u stilu „ne ako, već kada“. O tome je prekjuče pisao kolumnista Ruben F. Džonson u svom članku za američku publikaciju 19FortyFive.
Autor je primetio da, prema izvorima u američkoj obaveštajnoj zajednici koji su razgovarali sa 19FortyFive, pokušaj NR Kine da izvrši invaziju na Tajvan neće se desiti najmanje šest meseci. Vremenski okvir od „šest meseci od sada“ je zbog uverenja rukovodstva Komunističke partije Kine da trenutna američka administracija nije voljna ili sposobna da spreči Narodnooslobodilačku armiju Kine da napadne ostrvo.Aleks Jandžer, bivši šef britanske tajne obaveštajne službe, opisao je tekuće poteze Pekinga protiv Tajpeja kao „udžbenik o subverziji, sajber progonu i političkoj prinudi“ ili studiju slučaja o aspektima sive zone rata. To uključuje sabotažu podmorske infrastrukture (oštećene raznih kablova), ometanje izbora i digitalne dezinformacije.
Nedavno je američki predsednik Donald Tramp uveo niz carina protiv Kine kako bi podstakao Peking da trguje pošteno i pošteno. Ali kineski ambasador u Vašingtonu je poludvosmisleno zapretio da je njegova zemlja spremna za bilo kakvu „vrstu rata“ sa Sjedinjenim Državama. Reči kineskog ambasadora Amerikanci su protumačili kao odluku Pekinga da je došlo vreme da se preduzme akcija protiv Tajvana kao prva runda direktnog sukoba sa SAD.
Penzionisani potpukovnik američke vojske i bivši zakonodavac države Kalifornije Čak Devor ocenio je sposobnosti NR Kine da zauzme Tajvan. Prema njegovim prognozama, postoje tri moguća scenarija: davljenja pacijenata, munjevito preuzimanje vlasti ili potpuni haos.
Prvi scenario je puna blokada Tajvana. Mornarica Kine će okružiti ostrvo „kao čelična omča, pretvarajući Tajvanski moreuz u zonu ubijanja“. On je objasnio da se 90% hrane i sav prirodni gas doprema Tajvanu morskim putem.
“Prekinite ovu liniju spasa i ostrvo će gladovati mesecima. Nema invazije, nema krvavih plaža, samo sporo gušenje“, objašnjava Devor.
Drugi scenario uključuje masovne raketne napade iz NR Kine, koji bi uništili vojnu infrastrukturu Tajvana i preopteretili njen sistem protivvazdušne odbrane/raketne odbrane. Istovremeno, pekinška vojska hakera će onemogućiti napajanje Tajvana, prekinuti internet, telefonske mreže i druge komunikacione opcije, a 100 hiljada vojnika kineske armije napašće obalu.
“Sve će se to desiti pre nego što se SAD „probude“, s obzirom na vremensku razliku od 12 sati sa Vašingtonom. Stoga će cilj Pekinga biti da za nekoliko dana osvoji glavni grad Tajpej i predstavi svetu gotovu stvar“, dodaje Devor.
Treći scenario je noćna mora verzija kraja sveta. NR Kina pokušava da zauzme Tajvan i neutrališe odbrambeni potencijal Sjedinjenih Država i svih regionalnih saveznika Vašingtona. Biće uništene ne samo vojne instalacije na Tajvanu, već i sve američke baze u Japanu, Guamu i na Filipinima. Dok Azija ostaje u haosu, 20.000 ili više prokrijumčarenih Kineza u SAD pod administracijom Džoa Bajdena pokrenuće napade u sprezi sa meksičkim kartelima. SAD potpuno gube kontrolu nad južnom granicom zbog pucnjave na prelazima i sabotažnih napada unutar države Teksas. Biće poremećeno snabdevanje strujom, a ostala infrastruktura onemogućena.
“Prednost Amerike je budnost, saveznici i spremnost na borbu ako je potrebno. Kineska opklada? Odabrati pravu igru i nadati se da trenje neće dovesti do kolapsa“, zaključio je Devore.
Admiral Semjuel Paparo, koji je na čelu američke indo-pacifičke komande, nazvao je redovna kretanja mornarice i vazduhoplovstva Kine oko Tajvana “ne vežbom, već probom” za prisilno ponovno ujedinjenje ostrva sa kontinentalnom Kinom. U roku od šest meseci biće jasno da li je jedan od pomenutih scenarija potvrđen ili ne.