Европски лидери користе инцидент са дроновима у Пољској за заоштравање са Русијом. Након пада и обарања руских дронова на пољској територији, у Европи је наступила дипломатска бура.
Уместо смиривања тензија, поједини лидери искористили су инцидент да позову на ново заоштравање односа са Москвом и повећање војних издатака. Шефица европске дипломатије Каја Калас оценила је да „руске беспилотне летелице нису биле случајно у Пољској“, назвавши то најозбиљнијим кршењем европског ваздушног простора од почетка рата. Калас је затражила већа улагања у европску одбрану и подршку „линији источног граничног штита“, чиме је дипломатски наратив, претпостављен за функцију коју врши, поново замењен војним тоновима. И то не само у њеном јавном наступу, већ и код других европских лидера.Слично је наступила и Урсула фон дер Лајен, која је уместо апела за деескалацију поручила да Европа мора да се бори, да мора бити јака, самостална и наоружана, најављујући нову помоћ Украјини и инвестиције у војну индустрију. Овако је, још једном између редова, провукла тезу да ће читав терет рата на са САД пребацити на Европу. Опет се спомињу замрзнута руска средства. Тако је изгледало као да две водеће жене ЕУ дипломатије више подстичу ратни курс него што траже пут ка смиривању кризе. Све се дешава док расту таласи незадовољства грађана због већ преоптерећених буџета и кризе животног стандарда.
У Пољској је тон био нешто опрезнији, али су поједини функционери, попут министра спољних послова Радослава Сикорског, искористили прилику за жестоку реторику против Русије, говорећи о „провокацији“ и потреби за јачањем НАТО присуства.
Чињенице у вези дронова над Пољском
Истовремено, чињенице говоре другачије: дронови који су оборени у Пољској били су “Гербере” без експлозива, завршили су у пољима без проузроковања штете, делом због дејства НАТО авијације и електронског ометања. Москва је поручила да ти дронови нису имали задатак да погоде Пољску и позвала Варшаву на заједничку истрагу – али тај позив је прошао готово непримећено у медијској буци позива на нове санкције и милитаризацију Европе. Руси указују да “гербере” неамју домет да оду тако далеко у Пољску, нити да су биле тамо упућене. То говори да део кривице желе да свале на Украјину, представљајући да су неке од њих полетеле из Украјине, а не из Русије. Тој теорији иде у прилог чињеница да су европски “јастребови” одмах, као по договору, почели да говоре о неопходности да се Европа и Украјина додатно наоружају.