ХРВАТСКА НАБАВЉА БАЈРАКТАРЕ: ИСПОРУКА У СЕПТЕМБРУ 2025. ГОДИНЕ

Цена за турске бајрактаре која се спомиње износи 100 милиона долара и наводно се ради о 20 летелица Бајратар TB2, а цена једне летелице износила би од 2 до 6 милиона долара

Хрватска ће наредне 2025. године постати нови корисник турских беспилотних летелица Бајрактар. После Албаније, Румуније и такозваног Косова трећи корисник на простору Балканског полуострва.

О набавци турских беспилотних летелица које су звездани тренутак имале у рату Јерменије и Азербејџана 2020 године и свој суноврат у рату у Украјини, која упркос свему није одустала од ових беспилотних летелица у извиђачкој и борбеној верзији, говорио је и хрватски министар одбране Иван Анушић.

Анушић је говорио о набавци одговарајући на питања посланика хрватског сабора о положају војске и набавкама борбених средстава.

БЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ БОРБЕНЕ И ИЗВИЂАЧКЕ ВОЈСКИ НА БАЛКАНУ!

Прича о Бајрактарима била је споменута 5. новембра 2024. године, а о томе се отворено говорило још почетком октобра на затвореној седници Одбора за одбрану и безбедност када је било речи о куповини Бајрактара.

Како наводе хрватски медији цена за турске бајрактаре која се спомиње износи 100 милиона долара и наводно се ради о 20 летелица Бајратар TB2, а цена једне летелице износила би од 2 до 6 милиона долара и 100 пројектила MAM-L чија цена по комаду износи 15 милиона долара.

У питању би била батерија од 5 до 6 беспилотних летелица са припадајућом земаљском станицом, наоружањем и додатном опремом.

Прича још увек није коначна и много тога је непознато, осим да ће куповина бити реализована и да ће паралено са тим турски Бајрактари носити хрватске ФПВ дронове што је у тамошњој ботовској јавности дочекано као тотална екстаза.

Ова беспилотна летелица је класификована као тактичка беспилотна летелица за мале и средње висине. Настала је као резултат рада инжењера и запослених у компанији “Bayrakar Makina Sanayi ve Ticaret A.S.” која се у оперативној употреби турских оружаних снага налази од 2014. године.

На домаћи развој тактичке беспилотне летелице утицала је одлука САД о забрани Турској да купује америчке извиђачке и борбене дронове, које је увела тадашња администрација Барака Обаме због страха да би они могли да их употребе против Курдских побуњеника на северу Ирака и Сирије.

Упркос забрани велику помоћ дали су инострани партнери попут америчке фирме ЕДО која је доставила кључни део за дрон да се спречи да пројектил приликом лансирања пројектил оштети дрон. Први опитини лет обављен је 2014. године, а већ наредне 2015. извршена су била тестирања ласерског и сталетиског вођеног наоружања, као и осматрачких система.

Конструкција

Конструкцију Бајрактара одликује тип трупа монкок и обрнута V структура репа изграђеног од композитних материјала: комбинација келвара и алуминијума и угљеничних влакана.

Беспилотна летелица Бајрактар ТБ-2 има дужину 6,5 м, висину 2,2 м и распон крила од 12 метара. Ову беспилотну летелицу покреће бензински мотор “Rotax 921” са директним убризгавањем. Јалина мотора је 100 коњских снага, а сам произвођач у просепктима тврди да има 105 КС. Максимална висина лета беспилотне летелице Бајрактар ТБ-2 је 7.620 м, а оперативна 5.480 м.

Максимална брзина лета ове беспилотне летелице је 230 км на час, а крстарећа 130 км/х. Оперативни радијус летелице износи 300 км али од станице за управљање, коју опслужују три члана.

Иначе беспилотна летелица Бајрактар ТБ-2 држи и један рекорд у лету од 27 сати и три минута без слетања.

Наоружање

Беспилотна летелица Бајрактар ТБ-2 може да носи до 150 кг корисног терета од чега 100 кг отпада на убојна средства. Бајрактар носи ракете ваздух-земља домаће производње МАМ-1 и МАМ-C, ласерски вођене ракете “CIRIT” или противтенковск пројектил UTMAS.

Извиђање

У осматрачким мисијама Бајрактар ТБ-2 корсит електрооптички и инфрацрвени модул камера, ласерски даљиномер и ласерски обележивач.

Бајрактар има могућност поптуно аутоматског полетања, контроле лета и слетања. Против ометања летелице бајрактар поседује фузију сензора без зависности од GPS сензора, може да изврши аутоматско крстарење и праћење руте.

Ова беспилотна летелица налази се осим у наоружању труске војске и у редовима Жандамерије, турске националне полиције. У пшеративно употреби се налази око 300 ових беспилотних летелица-

Осим у наоружању Турске ове беспилотне летелице има и влада у Триполију, затим Азербејџан, Украјина, Судан, Катар, Туркменистан, Мароко , Киргистан, Нигер, Етиопија, Пакситан, Џибути, Буркина фасо, Руанда, Того и сад приштинска администрација. Србија је такође била заинтересована за куповину ових летелица, али је одустала од ове приче пошто је ова турска компанија продала ове беспилотне летелице приштинској администрацији.

И Зукан Хелез сања Бајрактаре

Актуелни министар одбране БиХ Зукан Хелез најавио је куповину такође турских беспилотних летелица Бајрактар. Хелез није спомињао број беспилотних летелица и три земаљске станице и да су два тима ОС БиХ на обуци у Турској. Време испоруке првих летелица се ближи и остало је два месеца. Испорука у јануару 2025. године. Вредност посла и број летелица су непознати.

Подсетимо и ово:

Хрватска је своје беспилотне летелице почела да користи још на почетку грађанског рата. Тада је настала беспилотна летелица домаће производње за извиђање у коју су уграђиване комерцијалне компоненте. Ми смо ову беспилотну летелицу означавали као БПЛ Аматер.

Беспилотне летелице са којима Хрватска војска распослаже су мешавина домаћих и израелских произвођача. Сви дронови Хрватске војске стављени су под команду Обавештајне пуковније (пук) која је објединила све беспилотне летелице под једну команду. Од Израела, набављене су беспилотне летелице за извиђање Skylark, Orbiter 3b.

Хрватска располаже са 6 +6 Orbiter 3b и имају више од 20 дронова за извиђање Skylark који су набављени током 2000-тих. Хрватска располаже и са неколико дронова домаће производње верзија VX II 3 и VECTOR V-3M и 5 комада. У питању су беспилотне летелице које су конструисали од стране аеронаутичког и инжењерског тима студената Универзитета у Сплиту.

На аеродрому и ваздухопловној бази Пула успостављена је команда дронова Оружаних снага Хрватске. Има података да Хрватска тестира дронове камиказе.

Хрватска је посредством Европске агенције за поморску безбедност добила летелице Камкоптер Ц-100 која служи за надгледање обале и поморског саобраћаја.