HOĆE LI KONAČNO DOĆI DO PREKIDA VATRE U GAZI?

Čak i ako se postigne sporazum, postoji mnogo načina da se sukob nastavi.

Izrael i Hamas postigli su sporazum o prekidu vatre nakon skoro petnaest meseci brutalnih borbi na okupiranoj palestinskoj teritoriji. Ako izraelska vlada odobri (što nije izvesno u vreme pisanja), sporazum bi označio prekretnicu u višedecenijskom izraelsko-palestinskom sukobu i kritičnu tačku odlaganja za nevine ljude na obe strane. Međutim, važno je napomenuti da je prekid vatre samo početna tačka burnog puta napred, a ne kraj. Način na koji se ključni akteri angažuju na tom putu će definisati pravac sukoba i širu geopolitičku dinamiku širom Zapadne Azije.

Region je doživeo buran period otkako je Hamas napao Izrael 7. oktobra 2023. godine. Od tih napada, Izrael je u velikoj meri desetkovao Gazu, napao Liban i pokrenuo napade na svoje neprijatelje u Siriji, Iranu i Jemenu. Bajdenova administracija je, zajedno sa kolegama posrednicima Katarom i Egiptom, predstavila višestruke iteracije aktuelnog sporazuma o prekidu vatre tokom prošle godine kako bi se okončao ono što je postalo regionalni sukob. Skoro 47.000 je poginulo jer su ti pregovori u više navrata zaustavljali – većinom palestinskih civila koje je Izrael ubio u Gazi tokom svoje potrage da eliminiše Hamas.

Ta oštra realnost čini sadašnji sporazum još gorčijim, s obzirom na to da u velikoj meri podseća na predlog koji su odlazeći predsednik SAD Džo Bajden i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija podržali u maju 2024. godine. Dok su američki zvaničnici gomilali krivicu za kolaps sporazuma u ​​maju na Hamas — pored više njih. propada u narednim mesecima — izraelski premijer Benjamin Netanjahu i njegova ekstremno desničarska vlada članovi koalicije su aktivno i otvoreno započinjali pregovore kad god bi postigli potencijalni napredak.

Ti krajnje desničarski saveznici to priznaju, što je dovelo do konfuzije u poslednjoj sekundi oko trenutnog sporazuma u ​​očiglednom pokušaju da se ponovo spreči prekid vatre. Zaista, izraelski zvaničnici ističu da zabrinutost Izraela u poslednjoj sekundi u vezi sa sporazumom ima više veze sa koalicionom politikom u Izraelu – naime, Netanjahuom koji održava svoju moć.

Neverovatno, ne Bajden, već novoizabrani predsednik Donald Tramp je navodno postigao iskorak pritiskom na Netanjahua da prihvati Mejove uslove uoči njegove inauguracije 20. januara. U novom diplomatskom pristupu, Bajdenova administracija uključila je Trampov tim u pregovore posle novembarskih predsedničkih izbora, što je dovelo do toga da je njegov izaslanik za Bliski istok Stiva Vitkofa pre samo nedelju dana prisilio izraelskog premijera na ruku. Ironija se ne gubi na onima koji prate sukob, s obzirom na Trampove bona fide pro-izraelske akreditive tokom njegovog prvog mandata.

Zaista, mnogi su verovali da će Tramp dati Izraelu carte blanche da održi svoje prisustvo u Gazi u agresivnoj igri da preradi geopolitičku strukturu Bliskog istoka. Za ovaj kamp, to je uključivalo potencijalnu izraelsku aneksiju Zapadne obale i masivne udare na iranski nuklearni program, što bi na kraju zahtevalo podršku SAD. Iako je Tramp verovatno najproizraelskiji predsednik u istoriji SAD, njegovi lični interesi i abrazivni diplomatski pristup i dalje imaju prednost nad interesima američkih partnera — uključujući Izrael. Ostaje da se vidi da li to uključuje namerne napore da se naudi Netanjahuu nakon njihovog ličnog sukoba pre četiri godine.

Ti detalji na kraju čine da su detalji sporazuma ključni kada Tramp ulazi u Belu kuću. Prekid vatre će nastupiti u tri faze, dok će preostali živi taoci biti razmenjeni za stotine palestinskih zatvorenika tokom prve dve faze. Izrael će se postepeno povući iz Gaze, u početku će zadržati kopnene snage duž koridora Filadelfija sa Egiptom i spornih granica teritorije sa Izraelom, dok će napustiti koridor Necarim koji deli pojas. Pregovori u vezi sa rekonstrukcijom Gaze će se takođe odvijati u ovim fazama.

Dogovor je nesavršen i za Izrael i za Hamas. Netanjahu i njegovi krajnje desničarski saveznici radije ostaju u Gazi na neodređeno vreme, jureći za sloganom „potpune pobede“ koji je nedostižan i štetan za izraelsku bezbednost. Snovi izraelske krajnje desnice o aneksiji Gaze ne mogu se ostvariti ni povlačenjem. Napuštanje Necarimskog koridora onemogućava njihove napore da etnički očiste i nasele severnu Gazu. Što je najvažnije, Hamas će verovatno preživeti ako se Izrael povuče. Cilj potpunog uništenja nikada nije bio realističan, jer je grupa morala da se ponovo pojavi kao novi entitet sa potencijalno ekstremnijim uverenjima i taktikama koje je doneo aktuelni rat u Gazi.

U međuvremenu, Hamas oslobađa mnogo manje palestinskih zatvorenika nego što se prvobitno nadalo. Kako sporazum bude napredovao i plan „dan nakon“ razvijan, grupa će skoro sigurno biti izbačena iz bilo koje buduće uprave u pojasu, a kamoli buduće palestinske politike, pod izraelskom ilegalnom okupacijom Palestine. Boriće se da rekonstruiše ozbiljnu borbenu snagu, čak i kako Vašington ocenjuje da je uspeo da regrutuje onoliko boraca koliko je izgubio u ratu. Ali preživeće.

© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵל

Isto se ne može reći za sam posao. Izraelska krajnja desnica već poziva na obnovu borbi nakon prve faze, efektivno izbegavajući preostale taoce u pokušaju da nastave svoje ekspanzionističke ciljeve. Hamas bi takođe mogao da se odluči za podrivanje sporazuma, premeštanjem boraca i pregrupisavanjem na način za koji Izrael smatra da predstavlja kršenje primirja. Dinamika između Izraela i Hezbolaha u Libanu je primetna po tome što bi se tamošnji izazovi mogli ponoviti u Gazi. Međutim, znatno slabija pozicija Hamasa sugeriše da bi mogao biti skloniji poštovanju sporazuma. Netanjahuovo suđenje za korupciju u toku je ključno za ovaj razgovor jer on mora da zadrži premijersku kancelariju da bi imao bilo kakvu šansu da izbegne te optužbe – kao što krajnja desnica zna.

Opstanak primirja na kraju leži na ramenima garanta, posebno Sjedinjenih Država. Imajući u vidu Trampovu izjavljenu želju da proširi Abrahamov sporazum kroz ovaj sporazum o prekidu vatre, Vašington bi mogao da izvrši pritisak na Netanjahua da ostane unutar kontura sporazuma. Ostaje da se vidi da li je Tramp ponudio Netanjahuu šargarepe – kao što je buduća aneksija Zapadne obale ili podrška napadima na iranski nuklearni program – zajedno sa štapovima primenjenim na izraelsku vladu da iznudi prekid vatre. Kako je primetio Trampov novi savetnik za nacionalnu bezbednost, Majk Valc, Vašington bi čak mogao da podrži obnovljene izraelske operacije u Gazi.

Takve šargarepe bi mogle uključiti preferencijalni dogovor za Izrael u scenariju koji će se desiti dan posle, u kojem njihove omiljene grupe upravljaju pojasom, potencijalno na neodređeno vreme, u onome što bi nastavilo da deli palestinsku politiku i odloži stvarne pregovore o budućoj palestinskoj državi. Izraelska opozicija je izjavila da je otvorena da podrži Netanjahuovu vladajuću koaliciju ako on podrži prekid vatre i može učiniti isto ako se ovi budući scenariji materijalizuju.

Naravno, bilo koja od ovih akcija bi direktno sprečila Trampa da postigne svoj navodni primarni cilj — normalizaciju arapske države sa Izraelom kroz Abrahamov sporazum. Saudijska Arabija je krunski dragulj u ovoj strategiji, ali ona neće normalizovati odnose sa Izraelom van bar nekog preferencijalnog dogovora za Palestince. Ta realnost sugeriše da bi Tramp mogao da bude otvoren za dodatni pritisak na Izrael jer ponovo radi za „dogovor veka“ i potencijalnu Nobelovu nagradu za mir.

Taj napor bi mogao da znači kraj Netanjahuove vlade, jer ga njegovi krajnje desničarski saveznici neće zadržati na vlasti ako ne mogu da ostvare svoje ciljeve aneksije. Osuđeni premijer je primoran da sledi Trampovo vođstvo ili rizikuje posledice – nešto što Bajden nikada nije hteo da uradi. Ako Trampov tim ima na umu pravi plan za Gazu, prekid vatre bi mogao da se održi u ovom kontekstu. Do tada, svet će nastaviti da zadržava kolektivni dah jer jedan od najdugovječnijih sukoba na svetu ulazi u potencijalno revolucionarnu novu fazu nakon petnaest meseci pokolja u Gazi.