Ако се стакло на вашој кући разбило током Хезболаховог рата са Израелом, милиција коју подржава Иран платила би вам 1.200 долара да га поправите, што је велика сума по либанским стандардима. Извештаји, можда преувеличани, сугеришу да Хезболах има буџет од 10 милијарди долара издвојен за реконструкцију стамбених и пословних јединица његових бораца. Потрошња на овом нивоу гарантује Хезболахово “гушење” либанских шиита и његову контролу над свих 27 шиитских места у парламенту, као и способност да заврне руку држави, на сваком углу, под изговором потребног „националног консензуса“.
Израел је војно онеспособио Хезболах, али милиција и даље има “пулс” и планира свој повратак.
Прво, Хезболах мора да апсорбује и одбије гнев својих бораца који су изгубили своје куће и средства за живот. Да би то урадио, шеф странке Наим Касем рекао је да је Хезболах делегирао сваку послератну одговорност на либанску државу. Иако је такав став изазвао аплаузе милиције неких Либанаца, који су тврдили да странка модерира, тај потез је био маневар.
Када шиитски борци изразе бес, Хезболах га каналише против владе. Када влада не успе да убеди Израел да се повуче са пет либанских врхова брда јер се Хезболах није разоружао, милиција ће тврдити да је држави дала неколико година да „ослободи“ либанску земљу, али пошто је држава пропала, онда је „отпор“ постао неизбежан.
Хезболах схвата да је време на његовој страни. Израелски војни замах, и уз његову међународну подршку, ће ослабити, што ће либанској милицији дати више слободе у обнови.
И док Хезболах обнавља своје војне капацитете, он мора осигурати да његов парламентарни блок остане једнако јак.
У пролеће 2026. године Либан ће изабрати нови парламент. Освајање свих 27 шиитских места, за себе и свог млађег партнера, председника Набих Берија, је императив. Када сви шиитски посланици буду у џепу Хезболаха, говорник – који ужива огроман ауторитет у диктирању ко и како управља Либаном – остаће један од лојалиста милиције.
Друго, Хезболах ће покушати да одржи, или чак прошири, парламентарни блок који контролише са својим савезницима. Ако милиција коју подржава Иран успе да задржи свој садашњи број у парламенту, следећи премијер ће сигурно бити лојалиста Хезболаху.
Хезболах такође схвата да су његови противници превише невољни да се суоче са тим, чак и када је милиција на најслабијем месту. Председник Џозеф Аун и премијер Наваф Салам тек треба да изговоре фразу „разоружавање Хезболаха“, иако је таква фраза наведена у Резолуцији 1701 Савета безбедности УН и механизму за прекид ватре и спровођење који су Бери и Хезболах потписали у новембру. Аун и Салам изгледа мисле да ће Хезболах бити разоружан случајем и да је њихова улога у том процесу маргинална.
Године 2016, када је Мишел Аун победио на председничким изборима и изабрао Саада Харирија за свог премијера, двојац је дигао руке у вис кад год је неко покренуо питање Хезболаховог оружја. Аун и Харири су тврдили да је Хезболах глобални проблем и да је либанска држава преслаба да се носи са тим.
Док Аун и Салам не кажу да Хезболах није проблем Бејрута, они се сигурно тако понашају.
Осим ако Аун и Салам не покажу више кичме против милиције, мало је вероватно да ће се појавити било која шиитска опозиција која ће се борити против Хезболаха на предстојећим изборима.
Године 2022, 17 одсто шиитског бирачког тела изашло је на изборе и гласало против Хезболаха и Берија. Али изборни закон је осмишљен на такав начин да је шиитска опозиција добила нула места, уместо четири или пет, колико би пропорционалност налагала.
Такође 2022. године, Хезболах је искривио руке снажним противницима Хезболаха. Рифаат ал Масри, вођа моћног шиитског клана у Беки, био је приморан да повуче своју кандидатуру, као и свештеник Абас ал Џавхари. Нема разлога да се мисли да ће се противници Хезболаха, под слабим Ауном и Саламом, осећати довољно безбедно да пркосе милицији и да се супротставе њој 2026. године.
Политичке препоруке за оне који желе да виде завршетак избора 2026. године и Хезболаха је да вежу страну помоћ либанској држави са проверљивим мерама које Аун и Салам предузимају да разоружају милицију. Израел је предао Комитету за спровођење 1701 списак од преко 80 места Хезболахових складишта оружја. Колико су од ових места Либанске оружане снаге заузеле, конфисковале или уништиле? Што се либанска војска више труди, то ће више америчких средстава добити. Што мање ради, мање је америчког новца.
Штавише, богате арапске престонице треба охрабрити да финансирају карте против Хезболаха. Ако Техеран троши 10 милијарди долара на своје либанске лојалисте, регионалне престонице би требало да размотре да потроше делић овог износа, рецимо до 100 милиона долара, на карте које иду против алијансе коју предводи Хезболах.Поразити Хезболах и спречити његов повратак је маратон, а не спринт. Победа Израела над Хезболахом ставила је странку у ретровизор њених противника. Али ако се противници не појачају, и ако њихови спонзори не ставе свој новац где су им уста, онда неће проћи много времена пре него што Хезболах сустигне и претекне своје противнике, враћајући своју доминацију над Либаном.