САД и НАТО би требало да подрже Грузију како би осигурали њену независност и интеграцију у западне институције
Од кошкања са полицијом започели су отворени и жестоки сукоби са полицијом испред грузијског парламента где полицијса користи сузавац и водене топове, а демонстранти ватромет, каменице и ласере. Поред грузијских застава носе се у борбене јурише према полицији застава Европске уније, али често се чују покличи и натписи “Слава Украјини”. А већ су стигли грузијски добровољци који у Украјини ратују против Русије да се врате у земљу и наставе рат са Русијом.
Велика шаховска табла
Збигњев Бжежински, у својој књизи „Велика шаховска табла“ (The Grand Chessboard: American Primacy and Its Geostrategic Imperatives) која је доживела српско издање 1999/2000 ЦИД Подгорица, разматра стратешки значај Грузије у оквиру шире анализе геополитике Евроазије. Он Грузију посматра као део „евроазијског Балкана“, региона који је изузетно важан за контролу и утицај великих сила због његовог геостратешког положаја, природних ресурса и транзитних рута. Бжежински наглашава да је Грузија важна транзитна земља за нафту и гас из Каспијског басена. Транспортна рута преко Грузије, попут нафтовода Баку-Тбилиси-Џејхан, омогућава извоз енергената ка Западу, заобилазећи Русију и Иран. Ово чини Грузију важном за енергетску безбедност Европе и стратешке интересе САД.
Бжежински указује на настојања Русије да задржи утицај у постсовјетским земљама, укључујући Грузију. Контрола над Грузијом била би део шире руске стратегије за поновно успостављање доминације у региону Кавказа.
Бжежински заступа став да је независност Грузије од виталног значаја за спречавање руског монопола над Евроазијом. САД и НАТО би требало да подрже Грузију како би осигурали њену независност и интеграцију у западне институције.
У „Великој шаховској табли“, Бжежински позиционира Грузију као један од важних „пиона“ на геополитичкој табли Евроазије. Њен стратешки значај лежи у улози коју игра у транспорту енергената, као и у ширем контексту обуздавања руског утицаја у постсовјетском простору. Бжежински заговара активну улогу САД и Запада у подршци Грузији како би се осигурала равнотежа снага у региону и унапређивали западни геостратешки интереси.
Семјуел Хантингтон о Грузији
С друге стране Семјуел Хантингтон, у свом делу „Сукоб цивилизација“ (The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order), посматра Грузију кроз призму цивилизацијских разлика и сукоба који обликују глобалну политику након Хладног рата. У овој анализи, Хантингтон види Грузију као земљу на „цивилизацијској граници“, што значи да је она под утицајем различитих цивилизацијских идентитета и сукоба.
Хантингтон описује Грузију као земљу која лежи на раскрсници између православне цивилизације, коју доминира Русија, и исламске цивилизације, присутне на Кавказу и у њеној непосредној близини. Ова позиција чини Грузију зоном тензија између различитих цивилизацијских утицаја.
Хантингтон класификује Грузију као део православне цивилизације, али истовремено признаје да се она историјски и културно разликује од руске доминације у том контексту. Грузија има јаку националну и религијску посебност, али је изложена притисцима са стране Русије која настоји да одржи свој утицај у региону.
Иако је Хантингтон сматрао да је Грузија историјски ближа православној традицији, он је препознао и њене напоре да се интегрише у западне политичке и економске структуре. Ово је резултирало додатним тензијама, јер се Грузија позиционирала између западних и православно-источних утицаја.
Грузија, у Хантингтоновом моделу, представља пример земље са хибридним идентитетом. Њена култура, историја и положај на цивилизацијској карти стварају специфичне изазове у њеним односима са суседним државама и великим силама.
Хантингтон види Грузију као један од примера цивилизацијског сукоба, где се историјски, културни и геополитички фактори преплићу. Она је земља која балансира између православне и исламске цивилизације, док истовремено настоји да се приближи Западу. У том смислу, Грузија илуструје сложеност цивилизацијских граница и конфликата које Хантингтон истражује у свом раду.