SAD i NATO bi trebalo da podrže Gruziju kako bi osigurali njenu nezavisnost i integraciju u zapadne institucije
Od koškanja sa policijom započeli su otvoreni i žestoki sukobi sa policijom ispred gruzijskog parlamenta gde policijsa koristi suzavac i vodene topove, a demonstranti vatromet, kamenice i lasere. Pored gruzijskih zastava nose se u borbene juriše prema policiji zastava Evropske unije, ali često se čuju pokliči i natpisi “Slava Ukrajini”. A već su stigli gruzijski dobrovoljci koji u Ukrajini ratuju protiv Rusije da se vrate u zemlju i nastave rat sa Rusijom.
Velika šahovska tabla
Zbignjev Bžežinski, u svojoj knjizi „Velika šahovska tabla“ (The Grand Chessboard: American Primacy and Its Geostrategic Imperatives) koja je doživela srpsko izdanje 1999/2000 CID Podgorica, razmatra strateški značaj Gruzije u okviru šire analize geopolitike Evroazije. On Gruziju posmatra kao deo „evroazijskog Balkana“, regiona koji je izuzetno važan za kontrolu i uticaj velikih sila zbog njegovog geostrateškog položaja, prirodnih resursa i tranzitnih ruta. Bžežinski naglašava da je Gruzija važna tranzitna zemlja za naftu i gas iz Kaspijskog basena. Transportna ruta preko Gruzije, poput naftovoda Baku-Tbilisi-Džejhan, omogućava izvoz energenata ka Zapadu, zaobilazeći Rusiju i Iran. Ovo čini Gruziju važnom za energetsku bezbednost Evrope i strateške interese SAD.
Bžežinski ukazuje na nastojanja Rusije da zadrži uticaj u postsovjetskim zemljama, uključujući Gruziju. Kontrola nad Gruzijom bila bi deo šire ruske strategije za ponovno uspostavljanje dominacije u regionu Kavkaza.
Bžežinski zastupa stav da je nezavisnost Gruzije od vitalnog značaja za sprečavanje ruskog monopola nad Evroazijom. SAD i NATO bi trebalo da podrže Gruziju kako bi osigurali njenu nezavisnost i integraciju u zapadne institucije.
On primećuje da je Gruzija geopolitički ranjiva zbog svog položaja između velikih sila (Rusije, Turske, Irana) i unutrašnjih etničkih tenzija. Ovo je čini zonom potencijalnog sukoba i velikim izazovom za stabilizaciju i razvoj.
U „Velikoj šahovskoj tabli“, Bžežinski pozicionira Gruziju kao jedan od važnih „piona“ na geopolitičkoj tabli Evroazije. Njen strateški značaj leži u ulozi koju igra u transportu energenata, kao i u širem kontekstu obuzdavanja ruskog uticaja u postsovjetskom prostoru. Bžežinski zagovara aktivnu ulogu SAD i Zapada u podršci Gruziji kako bi se osigurala ravnoteža snaga u regionu i unapređivali zapadni geostrateški interesi.
Semjuel Hantington o Gruziji
S druge strane Semjuel Hantington, u svom delu „Sukob civilizacija“ (The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order), posmatra Gruziju kroz prizmu civilizacijskih razlika i sukoba koji oblikuju globalnu politiku nakon Hladnog rata. U ovoj analizi, Hantington vidi Gruziju kao zemlju na „civilizacijskoj granici“, što znači da je ona pod uticajem različitih civilizacijskih identiteta i sukoba.
Hantington opisuje Gruziju kao zemlju koja leži na raskrsnici između pravoslavne civilizacije, koju dominira Rusija, i islamske civilizacije, prisutne na Kavkazu i u njenoj neposrednoj blizini. Ova pozicija čini Gruziju zonom tenzija između različitih civilizacijskih uticaja.
Hantington klasifikuje Gruziju kao deo pravoslavne civilizacije, ali istovremeno priznaje da se ona istorijski i kulturno razlikuje od ruske dominacije u tom kontekstu. Gruzija ima jaku nacionalnu i religijsku posebnost, ali je izložena pritiscima sa strane Rusije koja nastoji da održi svoj uticaj u regionu.
Iako je Hantington smatrao da je Gruzija istorijski bliža pravoslavnoj tradiciji, on je prepoznao i njene napore da se integriše u zapadne političke i ekonomske strukture. Ovo je rezultiralo dodatnim tenzijama, jer se Gruzija pozicionirala između zapadnih i pravoslavno-istočnih uticaja.Gruzija, u Hantingtonovom modelu, predstavlja primer zemlje sa hibridnim identitetom. Njena kultura, istorija i položaj na civilizacijskoj karti stvaraju specifične izazove u njenim odnosima sa susednim državama i velikim silama.
Hantington vidi Gruziju kao jedan od primera civilizacijskog sukoba, gde se istorijski, kulturni i geopolitički faktori prepliću. Ona je zemlja koja balansira između pravoslavne i islamske civilizacije, dok istovremeno nastoji da se približi Zapadu. U tom smislu, Gruzija ilustruje složenost civilizacijskih granica i konflikata koje Hantington istražuje u svom radu.