Гроси наступа као политички глас Агенције за атомску енергију. Уместо надзора – Агенција преко њега врши притисак на Техеран. Опсесија за локацијом на којој се налази иранско нуклеарно гориво доводи у питање стварне намере директора Агенције.
Недавна изјава генералног директора Агенције за атомску енергију, Рафаела Гросија, у којој тврди да Иран може у року од неколико месеци обновити свој нуклеарни програм упркос недавним нападима на инфраструктуру, изазвала је бројне реакције – не само у дипломатским круговима, већ и унутар стручне јавности.Чини се да је Гроси, уместо да делује као неутрални представник агенције, све више поприма улогу политичког актера, који својим изјавама не охрабрује дијалог већ — долива уље на ватру. У интервјуу за The Guardian, он упозорава да би Иран „веома брзо“ могао поново активирати центрифуге за обогаћивање урана и да је нуклеарни материјал још увек делимично сачуван.
Оно што највише изазива недоумицу јесте Гросијева опсесија са око 400 килограма уранијума обогаћеног до 60%, који је Иран имао у складиштима пре почетка недавних напада и војних инцидената. Упркос потпуно некоректном односу Агенције према Ирану — Гроси и даље инсистира да је Техеран дужан да одговори на све захтеве агенције.
Поставља се питање: да ли је у питању сујета, борба за сопствену репутацију, или можда политички интерес — будући да Агенција за атомску енергију, под његовим вођством, све више делује у складу са западном спољнополитичком агендом.
Иран је више пута изразио спремност за сарадњу, али под условом да агенција остане непристрасна. У овом контексту, Гросијева реторика делује више као инструмент притиска него као глас дијалога. Нарочито сада, када ово постаје и политичко питање притиска на Трампа. Као да се користи прилика да се доведе у питање успех америчке акције у Ирану, само да би се то представило као Трампов неуспех. Са друге стране, без обзира на то, Трамп је постигао тренутни мир. На крају, прави одговор можда и није у Техерану — већ у томе зашто је Агенцији толико стало да зна где је гориво.
Pitanje glasi>
sta ce Iranu atomska bomba?
1. imaju svoju celovitu zaokruzenu teritoriju, svoj drustveni sistem, zatvoren u burke…
2. nisu vojno ugrozeni ni od koga, bar do sad je tako bilo
3. deo su nekakvog vojnog, ekonomskog itd saveza sa Rusijom, Kinom i jos ponekim
dakle, problem je u njihovoj politici koju je proklamovao Homeini kad se vratio i Iran i rekao da na celo njihove drzave treba da dodje kalifa koji ce seci glave i ruke nevernicima (izvinite na teskim recima, ali tako je)
Politika radikalnog islama kojoj je osnova dzihad, izazivala je, izaziva i izazivace intervenciju Izraela, Amerike i ostalih prozapadnih zemalja.
Sa druge strane, atomsko oruzje je oruzje odbrane, odvracanja, a Iran ocigledno zeli da razvije atomske bombe za upotrebu po njihovim navodnim neprijateljima koje sami stvaraju.
Niti Izrael, niti Amerika im to nece dozvoliti.
Videli smo sta je americka vojna sila pre nekoli dana….
Sa njima se ne treba igrati niti im terati inat, moze posle ovog polu-ludog, polushahavog Tramponje da dodje neki jos gori….
A ko je taj gospodin Grosi da traži informacije o Iranskom nuklearno gorivu. Šta on muva nos kad niko od njega to ne traži. Amerika ne pita, a on jao vrši pritisak na Iran. To je jedno smrdljivo govno i nikako ne treba mu dozvoliti uopšte da stupi na teritoriju Irana jer to je špiunsko bdnubre koje će dati informacije poludelo Netanjaku. A Iran da se o računa sa svojim izdajnicima