Односи Велике Британије и Аргентине око Фокландских (Малвинских) острва ушли су у фазу највеће напетости од 1982. године. Буенос Ајрес је пред Међународним трибуналом за право мора у Хамбургу покренуо поступак против Лондона због нафтног пројекта „Морски лав“, британска влада тражи од Интерпола да одбије аргентинске „црвене потернице“ као политички мотивисане, а британски падобранци и локални резервисти извели су шестодневну вежбу амфибијског искрцавања и поновног заузимања архипелага. Иако Лондон тврди да је реч о рутинској обуци, симболика вежбе од искрцавања код Сан Карлоса до Гус Грина јасно указује на озбиљност нове конфронтације.
Тужба због нафте
Аргентинска влада саопштила је да је захтев поднет Међународном трибуналу за право мора имао за циљ блокирање активности које је „незаконито“ одобрила Велика Британија. Председник Хавијер Милеј затражио је обустављање пројекта „Морски лав“, заједничког подухвата британске компаније Роцкхоппер Еxплоратион и израелске Навитас Петролеум. Поље се налази око 209 км северно од Фокландских острва и процењује се на 1,7 милијарди барела нафте. Влада Фокландских острва прошлог месеца продужила је истражне лиценце, а производња се очекује око 2028. године, уз могућност огромних прихода за око 3.500 становника.
Аргентина тврди да су спорне морске површине део њеног континенталног прага и да су заштићене међународним правом. Лондон одговара да је пројекат легалан, да се налази у водама Фокландских острва и да га регулише локална влада, иако лиценце потписује и британски министар спољних послова. Британска министарка Ума Кумаран критиковала је „ескалацију кампање“ из Аргентине и оптужила Буенос Ајрес за „економску присилу“ над становницима Фокландских острва, поручивши: „Учинићемо све што је потребно да их подржимо.“
Економски притисак и Интерпол
Британија је, према писању Гардијана, апеловала на Интерпол да одбије аргентинске захтеве за „црвене потернице“ за особе повезане са нафтним пројектом, укључујући британске држављане, јер их сматра политички мотивисаним. Интерпол је навео да ће поштовати члан 3 свог устава, који забрањује активности политичког карактера. Ипак, коначну одлуку о поступању по потерницама доносе земље чланице.
Главна извршна директорка владе Фокландских острва Андреа Клаузен потврдила је да коришћење Интерпола представља претњу. Лондон је увео заштите у оквиру Закона о заштити трговинских интереса (ПТИ), како би заштитио фирме од екстратериторијалног дејства аргентинских закона. Министар спољних послова Ед Милибанд поручио је да су „покушаји Аргентине да застраши предузећа и појединце који се баве легитимном комерцијалном активношћу неприхватљиви“.
Војна вежба „Цапе Упхолдер“
У међувремену, око 150 британских падобранаца из Б чете 2. батаљона Падобранског пука придружило се са око 100 резервиста Фокландских острва у вежби „Цапе Упхолдер“. Током шест дана симулирани су амфибијско искрцавање и борбе на малим одстојањима, по моделу Операције Сатон из маја 1982. Војници су бродом ХМС Медwаy стигли до Сан Карлоса на Источном Фокланду, потом прешли на гумени десантни чамац, а након искрцавања прешли 32 км до Гус Грина.
Извршили су и јуриш на комуникациони чвор уз блиску ваздушну подршку ловаца Тyпхоон, након чега су хеликоптерима пребачени на Wирелесс Ридге код Порт Стенлија ради тактичког напредовања и борби на близину. Вежба је укључила и симулације напада дроновима, као и разматрање утицаја сајбер и свемирских домена. Острва бране четири ловца Тyпхоон, систем ПВО Скy Сабре и патролни брод класе Ривер. Министарство одбране тврди да је реч о рутинској обуци, али она долази након што је Милеј запретио да би Аргентина могла „брзо да делује“ како би „повратила“ архипелаг.
Политички контекст
Милеј је на Генералној скупштини УН рекао да су острва „под илегалном страном окупацијом“ и да право на самоопредељење становника „не важи“ јер је становништво, како тврди, насељено од окупатора. Британски премијер Енди Бернам одговорио је да ће учинити „све што је потребно“ да одбрани јасно изражену вољу становника да остану британски. На референдуму 2013. године 99,8 одсто гласача подржало је останак у саставу британске прекоморске територије.
Аргентина ипак не одустаје од суверенитета над острвима, а британски званичници верују да садашње аргентинско руководство намерно започиње свађу пред изборе следеће године. Сенка рата из 1982. 74 дана сукоба, 649 аргентинских, 255 британских војника и три становника острва и даље одређује политику.
Шта следи?
Нова фаза спора не мора нужно водити оружаном сукобу, али комбинација правних тужби, економских претњи, захтева за међународне потернице и војних вежби показује да Фокландска острва поново постају једно од најосетљивијих жаришта јужног Атлантика. Пред Трибуналом у Хамбургу Лондон је најавио сарадњу, али и чврсто противљење аргентинским тврдњама. Буенос Ајрес, с друге стране, инсистира на сувереним правима. У наредним месецима кључни ће бити одлуке Интерпола, статус пројекта „Морски лав“ и то да ли ће дипломатски канали успети да зауставе даљу ескалацију.