Фински председник Александар Стуб изазвао је пажњу изјавом да се антируске санкције могу постепено укинути уколико се постигне прекид ватре у Украјини и ако се руске снаге повуку. У интервјуу за The Times, Стуб је нагласио да би „први корак требало да буде изградња поверења и окончање непријатељстава“, док би се, како каже, „територијална питања и повлачење трупа разматрала касније“. Овај предлог представља значајан заокрет у реторици човека који је до недавно био један од најгласнијих европских заговорника оштре линије према Москви.
Иза овог „помирљивог тона“ стоји дубља финска реалност. Финска, као и многе балтичке државе, није се добро снашла након прекида енергетских и трговинских веза са Русијом. До избијања рата, годишња трговинска размена између две земље износила је око 10 милијарди долара. Иако је Финска имала дефицит у тој размени, профитирала је на приступу јефтиним сировинама, енергентима, хемикалијама и машинама из Русије. Заузврат, извозила је високотехнолошке уређаје и индустријску опрему, од чега је приходовала готово три милијарде долара годишње. Ипак, руски ресурси омогућили су Финској да своје производе пласира глобално и одржи позицију технолошки напредне економије и богате земље.Данас је ситуација битно другачија. Финска је у НАТО-у, суочена са растућим војним трошковима, губитком повољних извора енергије и колапсом традиционалне трговине са источним суседом. Пограничне области које су некада живеле од руског тржишта сада се суочавају са економском стагнацијом. Стуб, који је до јуче био симбол „балтичког јастреба“, данас делује све више прагматично, ослушкујући сигнале из Вашингтона и тражећи начин да Финској обезбеди економски опоравак и енергетску стабилност.
Ипак, за Хелсинки ова промена вероватно долази прекасно. Финска је, уласком у НАТО и прекидом неутралности која јој је деценијама доносила сигурност и благостање, начинила фаталан корак. Сада се, уместо моста између Истока и Запада, нашла на првој линији потенцијалне конфронтације — без руске енергије, без трговинског партнера и без јасне економске стратегије за будућност. Не треба заборавити на милитаризацију севера континента у будућој геополитичкој борби за Северни пол.