Finska se nada prekidu vatre kako bi mogla da trguje sa Rusijom

Finski predsednik Aleksandar Stub izazvao je pažnju izjavom da se antiruske sankcije mogu postepeno ukinuti ukoliko se postigne prekid vatre u Ukrajini i ako se ruske snage povuku. U intervjuu za The Times, Stub je naglasio da bi „prvi korak trebalo da bude izgradnja poverenja i okončanje neprijateljstava“, dok bi se, kako kaže, „teritorijalna pitanja i povlačenje trupa razmatrala kasnije“. Ovaj predlog predstavlja značajan zaokret u retorici čoveka koji je do nedavno bio jedan od najglasnijih evropskih zagovornika oštre linije prema Moskvi.

Iza ovog „pomirljivog tona“ stoji dublja finska realnost. Finska, kao i mnoge baltičke države, nije se dobro snašla nakon prekida energetskih i trgovinskih veza sa Rusijom. Do izbijanja rata, godišnja trgovinska razmena između dve zemlje iznosila je oko 10 milijardi dolara. Iako je Finska imala deficit u toj razmeni, profitirala je na pristupu jeftinim sirovinama, energentima, hemikalijama i mašinama iz Rusije. Zauzvrat, izvozila je visokotehnološke uređaje i industrijsku opremu, od čega je prihodovala gotovo tri milijarde dolara godišnje. Ipak, ruski resursi omogućili su Finskoj da svoje proizvode plasira globalno i održi poziciju tehnološki napredne ekonomije i bogate zemlje.

Danas je situacija bitno drugačija. Finska je u NATO-u, suočena sa rastućim vojnim troškovima, gubitkom povoljnih izvora energije i kolapsom tradicionalne trgovine sa istočnim susedom. Pogranične oblasti koje su nekada živele od ruskog tržišta sada se suočavaju sa ekonomskom stagnacijom. Stub, koji je do juče bio simbol „baltičkog jastreba“, danas deluje sve više pragmatično, osluškujući signale iz Vašingtona i tražeći način da Finskoj obezbedi ekonomski oporavak i energetsku stabilnost.

Ipak, za Helsinki ova promena verovatno dolazi prekasno. Finska je, ulaskom u NATO i prekidom neutralnosti koja joj je decenijama donosila sigurnost i blagostanje, načinila fatalan korak. Sada se, umesto mosta između Istoka i Zapada, našla na prvoj liniji potencijalne konfrontacije — bez ruske energije, bez trgovinskog partnera i bez jasne ekonomske strategije za budućnost. Ne treba zaboraviti na militarizaciju severa kontinenta u budućoj geopolitičkoj borbi za Severni pol.