Otkako je Izrael započeo svoju kopnenu invaziju na Liban, izraelske snage i militanti Hezbolaha sukobili su se duž granice, dok je libanska vojska uglavnom stajala po strani.
Ovo nije prvi put da se libanska nacionalna vojska našla u poziciji posmatrača rata kod kuće.
Nadaleko omiljena vojska Libana je jedna od retkih institucija koje premošćuju sektaške i političke podele u zemlji. Nekoliko vojnih komandanata je postalo predsednicima Libana, a sadašnji komandant, general Džozef Aun, smatra se jednim od favorita koji će uskočiti kada parlament koji je u ćorsokaku ispuni dvogodišnji vakuum i imenuje predsednika.
© Lebanese Army - الجيش اللبنانيAli sa zastarelim arsenalom i bez protivvazdušne odbrane, i pogođena petogodišnjom ekonomskom krizom, nacionalna armija je loše pripremljena da brani Liban od vazdušnog bombardovanja ili kopnene ofanzive dobro opremljene moderne vojske poput izraelske.
Vojska je u vojnoj senci Hezbolaha. Libanska vojska ima oko 80.000 vojnika, od kojih je oko 5.000 raspoređeno na jugu. Hezbolah ima više od 100.000 boraca, kaže pokojni vođa militantne grupe Hasan Nasralah. Njegov arsenal – izgrađen uz podršku Irana – takođe je napredniji.
Izraelske snage i borci Hezbolaha sukobljavaju se od 8. oktobra 2023. godine, kada je libanska militantna grupa počela da ispaljuje rakete preko granice u znak podrške svom savezniku Hamasu u Gazi.
© Lebanese Army - الجيش اللبنانيPoslednjih nedelja, Izrael je izvršio veliko vazdušno bombardovanje Libana i kopnenu invaziju za koju kaže da ima za cilj da odgurne Hezbolah sa granice i omogući povratak raseljenim stanovnicima severnog Izraela.
Dok su izraelske trupe napravile svoje prve napade preko granice, a Hezbolah je odgovorio raketnom vatrom, libanski vojnici su se povukli sa osmatračnica duž granice i vratili oko 5 kilometara (3 milje) nazad.
Izraelske snage do sada nisu toliko napredovale. Jedini direktni sukobi dve nacionalne armije bili su 3. oktobra, kada je izraelska tenkovska vatra pogodila položaj libanske vojske u oblasti Bint Džejbel, pri čemu je jedan vojnik poginuo, i u petak, kada su dva vojnika poginula u vazdušnom napadu u istom oblasti. Libanska vojska je saopštila da je oba puta uzvratila vatru.
© Lebanese Army - الجيش اللبنانيLibanska vojska je odbila da komentariše kako će reagovati ako izraelske kopnene snage napreduju dalje.
Analitičari upoznati sa radom vojske rekli su da će libanske trupe, ukoliko izraelska invazija stigne do sadašnjih vojnih pozicija, pokrenuti borbu – ali ograničenu.
„Prirodna i automatska misija vojske je da brani Liban od bilo koje vojske koja može ući na libansku teritoriju“, rekao je bivši general libanske vojske Hasan Jouni. „Naravno, ako izraelski neprijatelj uđe, ona će se braniti, ali u okviru raspoloživih mogućnosti… bez odlaska do tačke nepromišljenosti ili samoubistva”.
Trenutna izraelska invazija na Liban je njena četvrta na susednu zemlju u poslednjih 50 godina. U većini prethodnih invazija, libanska vojska je imala sličnu perifernu ulogu.
© Lebanese Army - الجيش اللبنانيJedini izuzetak, rekao je Aram Nerguizian, viši saradnik u Vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije, bio je 1972. godine, kada je Izrael pokušao da stvori tampon zonu od 20 kilometara (12 milja) kako bi potisnuo borce Palestinske oslobodilačke organizacije.
U to vreme, rekao je Nerguizijan, libanska vojska je uspešno usporila tempo izraelskog napredovanja i „kupila vreme političkom rukovodstvu u Bejrutu da traži intervenciju međunarodne zajednice da izvrši pritisak na Izrael za prekid vatre“.
Ali unutrašnja situacija u Libanu – i kapaciteti vojske – pogoršali su se sa izbijanjem 15-godišnjeg građanskog rata 1975. godine, tokom kojeg su i izraelske i sirijske snage okupirale delove zemlje.
© Lebanese Army - الجيش اللبنانيDo 2006. godine, kada su Hezbolah i Izrael vodili žestoki mesečni rat, libanska vojska „nije bila u stanju da investira u bilo kakvu posleratnu modernizaciju u stvarnom svetu, nije imala sposobnost da odvrati izraelsku vazdušnu moć“ i „ostala je potpuno izložena“, Nerguizijan je rekao. „Onih nekoliko puta kada su se libanska vojska i izraelske snage vojno angažovale, došlo je do potpunog preklapanja“.
Nakon izbijanja građanskog rata u susednoj Siriji 2011. godine i uspona tamošnje militantne grupe Islamska država(ISIS) , libanska vojska je doživela novi priliv vojne pomoći. Uspešno se borila protiv Islamske države (ISIS) na granici Libana 2017. godine, iako ne sam – Hezbolah je istovremeno napadao grupu sa druge strane granice.
Kada su finansijski sistem i valuta Libana kolabirali 2019. godine, vojska je pretrpela udarac. Nije imala budžet za kupovinu oružja i održavanje postojećih zaliha, vozila i aviona. Prosečna plata vojnika sada vredi oko 220 dolara mesečno, a mnogi su pribegli drugim poslovima. U jednom trenutku, i Sjedinjene Države i Katar su davali mesečnu subvenciju za plate vojnika.
© Lebanese Army - الجيش اللبنانيSAD su bile glavni finansijer libanske vojske pre krize. Dala je oko 3 milijarde dolara vojne pomoći od 2006. godine, prema Stejt departmentu, koji je u saopštenju naveo da ima za cilj da „omogući libanskoj vojsci da bude stabilizujuća sila protiv regionalnih pretnji“ i „ojača suverenitet Libana, siguran njene granice, suprotstavljaju se unutrašnjim pretnjama i ometaju omogućavanje terorizma.”
Administracija predsednika Džoa Bajdena je takođe reklamirala libansku vojsku kao ključni deo svakog diplomatskog rešenja za sadašnji rat, uz nadu da će pojačano raspoređivanje njenih snaga zameniti Hezbolah u pograničnoj oblasti.
© Lebanese Army - الجيش اللبنانيU Libanu, mnogi veruju da su SAD blokirale vojsku da dobije naprednije oružje koje bi joj moglo omogućiti da se brani od Izraela – najjačeg saveznika Amerike u regionu i koji je primio najmanje 17,9 milijardi dolara američke vojne pomoći u godini nakon što je počeo rat u Gazi.
© Lebanese Army - الجيش اللبناني„Moje je lično mišljenje da Sjedinjene Države ne dozvoljavaju (libanskoj) vojsci da ima naprednu opremu za protivvazdušnu odbranu, a ovo pitanje je povezano sa Izraelom“, rekao je Valid Aun, penzionisani general libanske vojske i vojni analitičar.
Nerguizijan je rekao da ta percepcija „nije neka zavera ili poluistina“, napominjući da su SAD donele zakonski zahtev da podrže kvalitativnu vojnu prednost Izraela u odnosu na sve druge vojske u regionu.