DOK ISMEVAJU RUSE ZBOG SIRIJE ESTRADNI NATO ANALITIČARI I SIMATIIZERI ZABORAVILI SU NA AVGUST-SEPTEMBAR 2021. I MASOVNU BEŽANIJU AMERIKANACA IZ KABULA

Istina je da Rusija spasla Bašara al Asada uspela da povrati kontrolu na 64 posto sirijske teritorije gde je ponovo zavlaod mir i suživot. Međutim, neke stvari i sam Asad ali i sledbenici nisu načili, a to je korupcija i nepotizam

SAD isto tako i u situaciji još goroj ostavili svoje saveznikeu Kabulu, a i borbenu tehniku vrednu nekoliko milijardi dolara i uz sve jezvie slike gde ljudi padaju iz transportnog aviona pobegli iz Avganistana

Rusija nije mogla dati bolji poklon estradnim rusofilima i NATO analitičarima od odlaska s vlasti Bašara al Asada koji je dobio azil iz hunaitarnih razloga u Rusiji zajedno sa svojom porodicom. Dok Asad nastavlja život u Moskvi ili nege u nekom gradu širom Rusije, estradni rusofili dokazuju da je Putin Hazar, pučista, prevrtljivac da Rusija ostavlja sve na cedilu, a do juče su mu klicali i s ponosm uzvikivali njegovo ime uz poruke kao Miki Manojlović, koji u filmu “Rane” glumi penzionisanog podoficira i uzvikuje pred televizorom : “Rokaj, rokaj, samo rokaj”, a inače na vest da je Asad napustio Siriju uzvikivali su: “Izdaja, izdaja, ovo je izdaja” kao i gorepomenuti glumac u Filmu “Rane” kad izlazi na terasu posle vesti o padu Knina 1995 godine.

KRAJ DOKTORA BAŠARA AL ASADA: OD REFORMATORA I SPASIOCA SIRIJE DO OSOBE KOJU SU SVI OSTAVILI NA CEDILU

Doduše naši miljenici i akteri su zaboravili da su SAD isto tako i u situaciji još goroj ostavili svoje saveznike, ai borbenu tehniku vrednu nekoliko milijardi dolara i uz sve jezvie slike gde ljudi padaju iz transportnog aviona pobegli iz Avganistana. Pad je bio brz i žestok.

Doduše gde da udare miljenici i jednih i drugih. Ovi prvi su opasniji jer javno kliču Rusiji, a tajno obožavaju Ameriku, dok ovi drugi da obožavaju Ameriku, ali bi rado da sakriju Avganistansku epopeju.

Asad je uspeo da se očuva zahvaljujući Rusima i ruskoj intervenciji koja je počela 30. septembra 2015 godine raketnim i vazdušnim napadima na Islamsku državu i Al Nusru . Glavoseče su zaustavljene u maršu prema Damasku, a Sirijska vojska obnovljena zahvaljujući operaciji “Sirija ekspres” najvećoj logističkoj operaciji 21 veka. Pa šta je onda uzrok pada Bašara al Asada?

Zašto je Moskva odustala od svog najlojalnijeg saveznika? Da li ih je Kremlj ostavio na cedilu? Da li pametnije biti saveznik Vašingtona jer oni po logici estradnih NATO analitičara ne ostavljaju svoje ljude na cedilu ili je još gore?

Pa krenimo redom.

Istina je da Rusija spasla Bašara al Asada uspela da povrati kontrolu na 64 posto sirijske teritorije gde je ponovo zavlaod mir i suživot. Međutim, neke stvari i sam Asad ali i sledbenici nisu načili, a to je korupcija i nepotizam. Zlo koje je razjelo sirijsko društvo, a posle korupcije došla je na red izdaja. Više niko osim javno nije bi ni za Asada ni za vlast. lokalni komandanti i komanditi visoki odigivir i vladni zvaničnici širom Sirije sklapali su svoje političke, vojne i komercijalne aranžmane, naravno uz finansijsku apanažu. I sam Asad više nije znao gde udara. Sa dojučerašnjim neprijateljima, zalivskim državama počeo je da kslapa dogovore i aranžmane. Bio je i na pragu da sa Erdoganom koji mu je držao nož pod grlom i povukao sečivo kasnije želeo da sklopi mir, a onda je sve puklo.

Asad je ostavljen na cedilu. Odrčao je u Moskvu, a tamo su mu predočene stvari koje nisu nimalo bile prijatne. Podsetili su ga na neke njegove poteze koje Moskva i nije baš blagonaklono gledala.

Naime, priča kaže sledeće da je Rusija još 2018 godine predložila bila sirijskoj vladi reformu oružanih snaga po receptu i modelu Moskve. Predloženo je da se nova oprema i naoružanje Sirijskoj Arpskoj Armiji ispruči, a Damask bi to mogao da otplati kroz beneficije za ruske kompanije koje bi poslovale u Siriji. Naravno sirijsko rukovodstvo odbija ovaj predlog pod blagoslovom koga drugog nego Asada. Za njega u to vreme bitna je bila stabilizacija. Džihadisti su bili minorna snaga, zaokupljeni rivalski borbama. Asad je želo mir i da se obnove odnosi sa bogatim zalivskim državma. najpre je to urađeno sa UAE koji je inače obnovio diplaomtske odnose sa Izraelom. Potpisani su bili Avramovi sporazumi, a sada je želeo da se nagodi i sa Trampom, da mu se ukinu sankcije, a Sirija za uzvrat nađe zajedinički jezik. To naravno nije prolo neopaženo u Moskvi.
Za to vreme dok je Asad tražio da se nekako dovodvir na Zapadu Turska, Izrael i neke NATO članice su krenule u drugi plan. Usledio je preobražaj i umivanje džihadista od vehabija da se stvori nešto što bi ličilo na pravu vojsku. Dobili su nove uniforme, šlemove, panciri, oružje a počeli su da koriste i taktiku polumeseca” . Umiveni militanti. Čak i njihov lider al Golani inače Saudijac, a ne Sirijac su SAD opristile sve pa i to da mu je glava bila ucenjena na 10 miliona dolara. Našao je blagoslov pod skutima turskog predsednika Erdogana koji je počeo da stvara “Veliku Tursku na Bliskom istoku, a čiji je Sirija sastavni deo. Asad je morao biti glup ili naivan da sve ovo nije video šta se radili ili je bio toliko uljuljan u svoju pobedu i ulogu “Lava od Damaska” da je to sve zanemiravao jer je imao tri velike ruske vojne baze u Siriji i Moskva je mogla svakog trenutka da pritrči i pomogne njegovim maloborjnim borcima.
Inače Asad je bio izvršio i demobilizaciju trupa i oslanjao se samo na 4. oklopno-mehanizovanu diviziju i 25. diviziju specijalnih snaga koje su činile snage za brzo reagovanje dok su ostale jedinice samovale u bazama.

Maggio 2021, gli USA si ritirano dall'Afghanistan, critiche a non finire per aver lasciato spazio ai Talebani.
.
Dicembre 2024, la Russia abbandona la Siria e tornano i tagliagole dell'Isis, nessuno dice niente.
Patetici pic.twitter.com/sJHyEK6zI0

— Quintus Poppaedius Silo (@francescoproia) December 8, 2024

E sad tu nastupa jedna zanimljivost. Asad je inače u posledih par godina iz nekog nepoznatog razloga uklonio bio sa funkcija, posmenjivao ili pnezionisao sve visoke oficire koji su se zajedno sa ruskom vojskom borili od 2015. do 2018. godine. Sve obučene jedinice su raspušetne. Inače 2023. su imenovani su novi komandanti u svim sirijskim divizijama i brigadama koje su se nalazile u oblastima Alepa, Idliba i Hame. Većina tih komandanta su prvi pobegli sa svojim vojnicima.

Da bi Moskva morala da brani demoralisanu vojsku, dok Asad pokušava da razgovara sa svojim najljućim protivnicima? To baš nije išlo kako je treba. Na to sve su Asada nedavno i upozorili da se srpema ofanziva i da Moskva najviše može da uspori džihadiste, a ne da koristi i šalje vojsku iz Rusije u Siriju.

Asad je tražio bar garancije za sebe i svoju porodicu, da odu u Rusiju, a da mirno preda vlast. Po povratku je to i u radio. Gradovi su padali kao kule od karata bez ispaljenog metka, ofanzove nije ni bilo ni u tragu. Sve se videlo da je bio dogovor, neki ni to nisu hteli da vide.

Ostalo se zna. Asad je inače pokušao da razgovara i sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom koji je nokautirao efikasnom igorm Mosada sve Asadove saveznike u Libanu i isterao preciznim udarima Irance iz Sirije. Asad je ostao sam sa dve elitne divizije koje su brojčano bile na papiru, ali ne i u realnosti.

E sad, da se osvrnemo i na zaobravljenu predaju Avganistana Talibanima posle 20 godina pokušaja da ih 30 članova NATO pobedi. Zajedno sa Amerikancima su munjevito pobegli, a avganistansku vojsku su ostavili na cedilu.

🇺🇸🔥🇦🇫 Antes de criticar a Rusia por su retirada de Siria,recuerda estas escenas del año 2021,es EEUU junto con toda su organización OTAN huyendo de Afganistán luego de haber sido derrotados por simples pastores en chanclas llamados Talibanes. pic.twitter.com/k4U9uUcU0F

— 𝔻𝕖𝕤𝕕𝕖 𝕃𝕒𝕤 𝕋𝕣𝕚𝕟𝕔𝕙𝕖𝕣𝕒𝕤 (@DOGDEGA) December 8, 2024

“Vratićemo se, kroz godinu dana”, ovako mi je pre tri godine u razgovoru rekao oficir jedne članice NATO sa iskustvom u misiji ISAF u Avganistanu kad se povelo pitanje kakva je sudbina države u kojoj rat traje bez prestanka 42 godine i izgleda da se Talibani i verovatno Al Kaida vraćaju na velika vrata i da će do kraja godine 90 posto zemlje staviti pod kontrolu.

U američkim medijima i na društvenim mrežama 16. avgusta 2021 se pojavila informacija da Pentagon i Stejt department navodno rade na planovima evakuacije Avganistanaca sa kojima su sarađivali i koji su sada u velikoj opasnosti da im se talibani krvavo osvete kada američke i savezničke trupe konačno napuste zemlju.

Agencija AP izvestila je da se general Frenk Mekenzi sastao sa talibanskim liderima i izrazio obećanje SAD da će na sve pokušaji da se zaustavi evakuacija ili nanese štetu američkom osoblju na aerodromu biti ogovoreno silom, prenosi Independent.

Talibani su se navodno složili da neće ometati evakuaciju, rekao je zvaničnik.

Agencija AP izvestila je u ponedeljak da se general Frenk Mekenzi sastao sa talibanskim liderima i izrazio obećanje SAD da će na sve pokušaji da se zaustavi evakuacija ili nanese štetu američkom osoblju na aerodromu biti ogovoreno silom, prenosi Independent.

Talibani su se navodno složili da neće ometati evakuaciju, rekao je zvaničnik. I nisu. Ispunili su obećanje.

Glav­ni kri­v­ci za haos u Av­ga­ni­sta­nu su, kako su tvrdili strani mediji, bi­v­ši- novi i sadašnji, aktuelno pred­sed­nik SAD Do­na­ld Tra­mp i Džo­zef Ba­j­den. Tra­mp je u tr­ci za No­be­lo­vu na­gra­du za mir pos­ti­gao je­dan u ni­zu ne­s­hva­tlji­vih spo­ra­zu­ma, me­đu ko­ji­ma i onaj s ta­li­ba­ni­ma ko­ji pre­dvi­đa po­vla­če­nje ame­ri­č­kih vo­j­ni­ka iz Av­ga­ni­sta­na, kao i vo­j­ni­ka osta­lih ze­ma­lja čla­ni­ca NA­TO.

Ta­li­ba­ni su se zau­zvrat oba­ve­za­li da ne­će na­pa­da­ti ame­ri­č­ke ci­lje­ve, da će pre­go­va­ra­ti s me­đu­na­rod­no priz­na­tom vla­dom u Ka­bu­lu i će spre­či­ti da Al Kai­da po­no­vo ope­ri­še na te­ri­to­ri­ji pod nji­ho­vom kon­tro­lom. Ba­j­den je­ste Tra­m­po­vim spo­ra­zu­mom bio sta­vljen pred svr­še­ni čin, ali je mo­gao da po­ni­šti spo­ra­zum baš kao što je i Tra­mp po­ni­štio nu­klear­ni spo­ra­zum Ba­ra­ka Oba­me sa Ira­nom, što je do­ve­lo do no­vih na­pe­tos­ti. Tra­m­po­vi na­pa­di na Ba­j­de­na tada da mo­ra da pod­ne­se osta­v­ku zvu­če sada sme­šno, ima­ju­ći u vi­du da je on taj ko­ji je ta­li­ba­ni­ma pra­k­ti­č­no pre­pu­stio Av­ga­ni­stan.

Vijetnamski slučaj

Finale priče o Vijetnamskom ratu započelo je ofanzivom na grad Ban Me Thout, koji je branila južnovijetnamska vojska. Vojska oko i u gradu je bukvalno pregažena. Grad je pao 11 marta, što je Severnovijetnamskim snagama otvorilo put prema još dva strateška važna grada Pleiku i Kontumu. Predsednik Theiu je održao je 14. marta sastanak sa vojnim komandantima, koji su ga upozorili da su sajgonske trupe previše razvučene i da treba snage pregrupisati i povući u rezervu. Umesto povlačenja usledila je opšta bežanija, kao sad u Avganistanu kako Amerikanci napuste koju bazu… Bio je to posljendja komanda, jer se sajgonski režim počeo bukvalno raspadati. Ustanici su već 18. marta zauzeli ključne gradove. Predsednik Theiu naredio je da nekoliko divizija sa svera užnog Vijetnama bude prebačeno u Sajgon radi odbrane grada. Umesto spasa predsednik Theiu je napravio fijasko. Odbrana na severu se bukvalno raspala i vojska severnog vijetnama bukvalno je pregazila armiju Južnog Vijetnama. Krajem marta 1975 ceo sever Južnog Vijetnama bio je u rukama severnovijetnamskih jednica koji su Južni Vijetnam presekli na pola, pa preostale trupe više nisu mogle da se povuku prema Sajgonu. U ruke Severnovijetnamaca pao je i grad Hue. U gradu Danang nastale su drmatične scene kada su uspaničeni ljudi i vojnici želeli da se ukrcaju u prepune transportne avione..

Kraj je bio blizu, a iz Severnog Vijetnama stizale su nove jedinice. U aprilu 1975. godine 60.000 vojnika Severnog Vijetnama ušlo je u Južni Vijetnam.. Značajnih borbi nije bilo. Sajgonska vojska se bukvalno raspadala, a gradovi i sela padali su u ruke vlade u Hanoju.. Predsednik Thieu je 21. aprila podneo ostavku.. Svi napori da se uspostave kontakti sa ustanicima i severnovijetnamskom vojskom su bili bezuspešni. U samom Sajgonu vladala je panika među pripadnicima sajgonskog režima i američkim kolabraconistima. Krenula je operacija povlačenja preostalih Amerikanaca iz Sajgona, članova ambasade, agenata CIA.. U istoriji najznačajniji dan bio je 28. april 1975. kada je američki radio Sajgon pustio pesmu Bing Crosby’s “White Christmas”..
Pesma je bila unapred dogovoreni signal da započne konačna evakuacija preostalog američkog vojnog i civilnog osoblja iz Južnog Vijetnama, odnosno iz Sajgona i zgrade američke ambasade. Vojska Severnog Vijetnama i borci FNO već su bili u predgrađu. Od 28 -30 aprila 1975. američki helikopteri su danonoćno izvlačili sve one kojima je dato zeleno svetlo iz Sajgona sa krova američke ambasade. Helikopteri su poletali i u trenutku dok su prvi tenkovi Hanoja bili u predgrađu Sajgona nadirući prema zgradi američke ambasade. Sa odlsakom poslednjeg helikoptera prema pučini završilo se i američko vojno priustvo u Vijetnamu. Oni vijetnamci koji nisu uspeli da se evakuišu morali su proći kroz proces prevaspitavanja, a oni koji su imali sreću da se spasu razmileli su se širom sveta. Najviše u Australiju i Sjedinjene Države. Predsednik Theiu ljut na Amerikance dobio je azil na Tajvanu, potpresednik Južnog Vijetnama Ky postao je prodavac viskija u Kaliforniji, a zloglasni šef policije Sajgona otvorio je piceriju u predgrađu Vašingtona. Sa odlaskom poslednjeg Amerikanaca, američka politika u Vijetnamu je doživela krah. U Vijetnamu je stradalo 1,3 miliona ljudi, ustaničke snage su imale 600.000 mrtvih, sajgonski režim 220.000, a u Vijetnamu stradalo je 56.146 Amerikanaca.. Vijetnamska drma je imala velike posledice na čitav region i izvala posledice i u okolnim zemljama kao što će sada biti u Avganistanu kad ga Talibani osvoje jer se već uveliko šuška da je posle Avganistana na redu Tadžikistan.
Avganistan posle povlačenja Sovjeta

Na vlasti u Avganistanu posle povlačenja sojvetskih trupa 1989 ostao je predsednik Nadžibulah koji je na vlast došao 1986. godine. Nadžibulahove snage su pružale otpor skoro dve godine pre nego što su Mudažhedini ušli u Kabul. Trostruki pojas odbrane oko grada sasuo se kao kula od karata. Trupe predsednika Nadžibulaha bukvalno ni metka nisu ispalile. Nadžibulahova vlast pala je 1992 a zamenili su je mudžahedinski komandnati Alijanse sedam koji su ubrzo počeli međusobni rat, a dve godine kasnije 1994. na scenu stupila je nova militantna jednica pod nazivom Talibani koju su za nekoliko godina počistili sve mudžahedinske komandante od kojih svega nekolicina uspela da se domogne severa zemlje gde su konsolidovali odbranu i ostali do američkog bombardovanja 2001. godine.

SAD iako su 2001. upozoravane došle u identičnu situaciju kao i sovjetska vojska od 1982-1989. godine, jer su kontrolisali svega par gradova i koridore dok je većina prostora ostala ne pokrivena i nesigurna.. Bez obzira na teorije mi ćemo se vratiti za godinu dana izgleda da su DAD dobile novu doduše mekšu reprizu evkuacije ali ne iz Sajgona i Južnog Vijetnama već iz Avganistana, koja kako stvari stoje završiće se sredinom jula a ne do početka septembra.