ДОК ИСМЕВАЈУ РУСЕ ЗБОГ СИРИЈЕ ЕСТРАДНИ НАТО АНАЛИТИЧАРИ И СИМАТИИЗЕРИ ЗАБОРАВИЛИ СУ НА АВГУСТ-СЕПТЕМБАР 2021. И МАСОВНУ БЕЖАНИЈУ АМЕРИКАНАЦА ИЗ КАБУЛА

Истина је да Русија спасла Башара ал Асада успела да поврати контролу на 64 посто сиријске територије где је поново завлаод мир и суживот. Међутим, неке ствари и сам Асад али и следбеници нису начили, а то је корупција и непотизам

САД исто тако и у ситуацији још горој оставили своје савезникеу Кабулу, а и борбену технику вредну неколико милијарди долара и уз све језвие слике где људи падају из транспортног авиона побегли из Авганистана

Русија није могла дати бољи поклон естрадним русофилима и НАТО аналитичарима од одласка с власти Башара ал Асада који је добио азил из хунаитарних разлога у Русији заједно са својом породицом. Док Асад наставља живот у Москви или неге у неком граду широм Русије, естрадни русофили доказују да је Путин Хазар, пучиста, превртљивац да Русија оставља све на цедилу, а до јуче су му клицали и с поносм узвикивали његово име уз поруке као Мики Манојловић, који у филму “Ране” глуми пензионисаног подофицира и узвикује пред телевизором : “Рокај, рокај, само рокај”, а иначе на вест да је Асад напустио Сирију узвикивали су: “Издаја, издаја, ово је издаја” као и горепоменути глумац у Филму “Ране” кад излази на терасу после вести о паду Книна 1995 године.

КРАЈ ДОКТОРА БАШАРА АЛ АСАДА: ОД РЕФОРМАТОРА И СПАСИОЦА СИРИЈЕ ДО ОСОБЕ КОЈУ СУ СВИ ОСТАВИЛИ НА ЦЕДИЛУ

Додуше наши миљеници и актери су заборавили да су САД исто тако и у ситуацији још горој оставили своје савезнике, аи борбену технику вредну неколико милијарди долара и уз све језвие слике где људи падају из транспортног авиона побегли из Авганистана. Пад је био брз и жесток.

Додуше где да ударе миљеници и једних и других. Ови први су опаснији јер јавно кличу Русији, а тајно обожавају Америку, док ови други да обожавају Америку, али би радо да сакрију Авганистанску епопеју.

Асад је успео да се очува захваљујући Русима и руској интервенцији која је почела 30. септембра 2015 године ракетним и ваздушним нападима на Исламску државу и Ал Нусру . Главосече су заустављене у маршу према Дамаску, а Сиријска војска обновљена захваљујући операцији “Сирија експрес” највећој логистичкој операцији 21 века. Па шта је онда узрок пада Башара ал Асада?

Зашто је Москва одустала од свог најлојалнијег савезника? Да ли их је Кремљ оставио на цедилу? Да ли паметније бити савезник Вашингтона јер они по логици естрадних НАТО аналитичара не остављају своје људе на цедилу или је још горе?

Па кренимо редом.

Истина је да Русија спасла Башара ал Асада успела да поврати контролу на 64 посто сиријске територије где је поново завлаод мир и суживот. Међутим, неке ствари и сам Асад али и следбеници нису начили, а то је корупција и непотизам. Зло које је разјело сиријско друштво, а после корупције дошла је на ред издаја. Више нико осим јавно није би ни за Асада ни за власт. локални команданти и командити високи одигивир и владни званичници широм Сирије склапали су своје политичке, војне и комерцијалне аранжмане, наравно уз финансијску апанажу. И сам Асад више није знао где удара. Са дојучерашњим непријатељима, заливским државама почео је да кслапа договоре и аранжмане. Био је и на прагу да са Ердоганом који му је држао нож под грлом и повукао сечиво касније желео да склопи мир, а онда је све пукло.

Асад је остављен на цедилу. Одрчао је у Москву, а тамо су му предочене ствари које нису нимало биле пријатне. Подсетили су га на неке његове потезе које Москва и није баш благонаклоно гледала.

Наиме, прича каже следеће да је Русија још 2018 године предложила била сиријској влади реформу оружаних снага по рецепту и моделу Москве. Предложено је да се нова опрема и наоружање Сиријској Арпској Армији испручи, а Дамаск би то могао да отплати кроз бенефиције за руске компаније које би пословале у Сирији. Наравно сиријско руководство одбија овај предлог под благословом кога другог него Асада. За њега у то време битна је била стабилизација. Џихадисти су били минорна снага, заокупљени ривалски борбама. Асад је жело мир и да се обнове односи са богатим заливским државма. најпре је то урађено са УАЕ који је иначе обновио диплаомтске односе са Израелом. Потписани су били Аврамови споразуми, а сада је желео да се нагоди и са Трампом, да му се укину санкције, а Сирија за узврат нађе зајединички језик. То наравно није проло неопажено у Москви.
За то време док је Асад тражио да се некако доводвир на Западу Турска, Израел и неке НАТО чланице су кренуле у други план. Уследио је преображај и умивање џихадиста од вехабија да се створи нешто што би личило на праву војску. Добили су нове униформе, шлемове, панцири, оружје а почели су да користе и тактику полумесеца” . Умивени милитанти. Чак и њихов лидер ал Голани иначе Саудијац, а не Сиријац су САД опристиле све па и то да му је глава била уцењена на 10 милиона долара. Нашао је благослов под скутима турског председника Ердогана који је почео да ствара “Велику Турску на Блиском истоку, а чији је Сирија саставни део. Асад је морао бити глуп или наиван да све ово није видео шта се радили или је био толико уљуљан у своју победу и улогу “Лава од Дамаска” да је то све занемиравао јер је имао три велике руске војне базе у Сирији и Москва је могла сваког тренутка да притрчи и помогне његовим малоборјним борцима.
Иначе Асад је био извршио и демобилизацију трупа и ослањао се само на 4. оклопно-механизовану дивизију и 25. дивизију специјалних снага које су чиниле снаге за брзо реаговање док су остале јединице самовале у базама.

Maggio 2021, gli USA si ritirano dall'Afghanistan, critiche a non finire per aver lasciato spazio ai Talebani.
.
Dicembre 2024, la Russia abbandona la Siria e tornano i tagliagole dell'Isis, nessuno dice niente.
Patetici pic.twitter.com/sJHyEK6zI0

— Quintus Poppaedius Silo (@francescoproia) December 8, 2024

Е сад ту наступа једна занимљивост. Асад је иначе у последих пар година из неког непознатог разлога уклонио био са функција, посмењивао или пнезионисао све високе официре који су се заједно са руском војском борили од 2015. до 2018. године. Све обучене јединице су распушетне. Иначе 2023. су именовани су нови команданти у свим сиријским дивизијама и бригадама које су се налазиле у областима Алепа, Идлиба и Хаме. Већина тих команданта су први побегли са својим војницима.

Да би Москва морала да брани деморалисану војску, док Асад покушава да разговара са својим најљућим противницима? То баш није ишло како је треба. На то све су Асада недавно и упозорили да се српема офанзива и да Москва највише може да успори џихадисте, а не да користи и шаље војску из Русије у Сирију.

Асад је тражио бар гаранције за себе и своју породицу, да оду у Русију, а да мирно преда власт. По повратку је то и у радио. Градови су падали као куле од карата без испаљеног метка, офанзове није ни било ни у трагу. Све се видело да је био договор, неки ни то нису хтели да виде.

Остало се зна. Асад је иначе покушао да разговара и са израелским премијером Бењамином Нетањахуом који је нокаутирао ефикасном игорм Мосада све Асадове савезнике у Либану и истерао прецизним ударима Иранце из Сирије. Асад је остао сам са две елитне дивизије које су бројчано биле на папиру, али не и у реалности.

Е сад, да се осврнемо и на заобрављену предају Авганистана Талибанима после 20 година покушаја да их 30 чланова НАТО победи. Заједно са Американцима су муњевито побегли, а авганистанску војску су оставили на цедилу.

🇺🇸🔥🇦🇫 Antes de criticar a Rusia por su retirada de Siria,recuerda estas escenas del año 2021,es EEUU junto con toda su organización OTAN huyendo de Afganistán luego de haber sido derrotados por simples pastores en chanclas llamados Talibanes. pic.twitter.com/k4U9uUcU0F

— 𝔻𝕖𝕤𝕕𝕖 𝕃𝕒𝕤 𝕋𝕣𝕚𝕟𝕔𝕙𝕖𝕣𝕒𝕤 (@DOGDEGA) December 8, 2024

“Вратићемо се, кроз годину дана”, овако ми је пре три године у разговору рекао официр једне чланице НАТО са искуством у мисији ИСАФ у Авганистану кад се повело питање каква је судбина државе у којој рат траје без престанка 42 године и изгледа да се Талибани и вероватно Ал Каида враћају на велика врата и да ће до краја године 90 посто земље ставити под контролу.

У америчким медијима и на друштвеним мрежама 16. августа 2021 се појавила информација да Пентагон и Стејт департмент наводно раде на плановима евакуације Авганистанаца са којима су сарађивали и који су сада у великој опасности да им се талибани крваво освете када америчке и савезничке трупе коначно напусте земљу.

Агенција АП известила је да се генерал Френк Мекензи састао са талибанским лидерима и изразио обећање САД да ће на све покушаји да се заустави евакуација или нанесе штету америчком особљу на аеродрому бити оговорено силом, преноси Индепендент.

Талибани су се наводно сложили да неће ометати евакуацију, рекао је званичник.

Агенција АП известила је у понедељак да се генерал Френк Мекензи састао са талибанским лидерима и изразио обец́ање САД да ц́е на све покушаји да се заустави евакуација или нанесе штету америчком особљу на аеродрому бити оговорено силом, преноси Индепендент.

Талибани су се наводно сложили да нец́е ометати евакуацију, рекао је званичник. И нису. Испунили су обећање.

Глав­ни кри­в­ци за хаос у Ав­га­ни­ста­ну су, како су тврдили страни медији, би­в­ши- нови и садашњи, актуелно пред­сед­ник САД До­на­лд Тра­мп и Џо­зеф Ба­ј­ден. Тра­мп је у тр­ци за Но­бе­ло­ву на­гра­ду за мир пос­ти­гао је­дан у ни­зу не­с­хва­тљи­вих спо­ра­зу­ма, ме­ђу ко­ји­ма и онај с та­ли­ба­ни­ма ко­ји пре­дви­ђа по­вла­че­ње аме­ри­ч­ких во­ј­ни­ка из Ав­га­ни­ста­на, као и во­ј­ни­ка оста­лих зе­ма­ља чла­ни­ца НА­ТО.

Та­ли­ба­ни су се зау­зврат оба­ве­за­ли да не­ће на­па­да­ти аме­ри­ч­ке ци­ље­ве, да ће пре­го­ва­ра­ти с ме­ђу­на­род­но приз­на­том вла­дом у Ка­бу­лу и ће спре­чи­ти да Ал Каи­да по­но­во опе­ри­ше на те­ри­то­ри­ји под њи­хо­вом кон­тро­лом. Ба­ј­ден је­сте Тра­м­по­вим спо­ра­зу­мом био ста­вљен пред свр­ше­ни чин, али је мо­гао да по­ни­шти спо­ра­зум баш као што је и Тра­мп по­ни­штио ну­клеар­ни спо­ра­зум Ба­ра­ка Оба­ме са Ира­ном, што је до­ве­ло до но­вих на­пе­тос­ти. Тра­м­по­ви на­па­ди на Ба­ј­де­на тада да мо­ра да под­не­се оста­в­ку зву­че сада сме­шно, има­ју­ћи у ви­ду да је он тај ко­ји је та­ли­ба­ни­ма пра­к­ти­ч­но пре­пу­стио Ав­га­ни­стан.

Вијетнамски случај

Финале приче о Вијетнамском рату започело је офанзивом на град Бан Ме Тхоут, који је бранила јужновијетнамска војска. Војска око и у граду је буквално прегажена. Град је пао 11 марта, што је Северновијетнамским снагама отворило пут према још два стратешка важна града Плеику и Контуму. Председник Тхеиу је одржао је 14. марта састанак са војним командантима, који су га упозорили да су сајгонске трупе превише развучене и да треба снаге прегруписати и повући у резерву. Уместо повлачења уследила је општа бежанија, као сад у Авганистану како Американци напусте коју базу… Био је то посљендја команда, јер се сајгонски режим почео буквално распадати. Устаници су већ 18. марта заузели кључне градове. Председник Тхеиу наредио је да неколико дивизија са свера ужног Вијетнама буде пребачено у Сајгон ради одбране града. Уместо спаса председник Тхеиу је направио фијаско. Одбрана на северу се буквално распала и војска северног вијетнама буквално је прегазила армију Јужног Вијетнама. Крајем марта 1975 цео север Јужног Вијетнама био је у рукама северновијетнамских једница који су Јужни Вијетнам пресекли на пола, па преостале трупе више нису могле да се повуку према Сајгону. У руке Северновијетнамаца пао је и град Хуе. У граду Дананг настале су дрматичне сцене када су успаничени људи и војници желели да се укрцају у препуне транспортне авионе..

Крај је био близу, а из Северног Вијетнама стизале су нове јединице. У априлу 1975. године 60.000 војника Северног Вијетнама ушло је у Јужни Вијетнам.. Значајних борби није било. Сајгонска војска се буквално распадала, а градови и села падали су у руке владе у Ханоју.. Председник Тхиеу је 21. априла поднео оставку.. Сви напори да се успоставе контакти са устаницима и северновијетнамском војском су били безуспешни. У самом Сајгону владала је паника међу припадницима сајгонског режима и америчким колабрацонистима. Кренула је операција повлачења преосталих Американаца из Сајгона, чланова амбасаде, агената ЦИА.. У историји најзначајнији дан био је 28. април 1975. када је амерички радио Сајгон пустио песму Bing Crosby’s “White Christmas”..
Песма је била унапред договорени сигнал да започне коначна евакуација преосталог америчког војног и цивилног особља из Јужног Вијетнама, односно из Сајгона и зграде америчке амбасаде. Војска Северног Вијетнама и борци ФНО већ су били у предграђу. Од 28 -30 априла 1975. амерички хеликоптери су даноноћно извлачили све оне којима је дато зелено светло из Сајгона са крова америчке амбасаде. Хеликоптери су полетали и у тренутку док су први тенкови Ханоја били у предграђу Сајгона надирући према згради америчке амбасаде. Са одлсаком последњег хеликоптера према пучини завршило се и америчко војно приуство у Вијетнаму. Они вијетнамци који нису успели да се евакуишу морали су проћи кроз процес преваспитавања, а они који су имали срећу да се спасу размилели су се широм света. Највише у Аустралију и Сједињене Државе. Председник Тхеиу љут на Американце добио је азил на Тајвану, потпреседник Јужног Вијетнама Кy постао је продавац вискија у Калифорнији, а злогласни шеф полиције Сајгона отворио је пицерију у предграђу Вашингтона. Са одласком последњег Американаца, америчка политика у Вијетнаму је доживела крах. У Вијетнаму је страдало 1,3 милиона људи, устаничке снаге су имале 600.000 мртвих, сајгонски режим 220.000, а у Вијетнаму страдало је 56.146 Американаца.. Вијетнамска дрма је имала велике последице на читав регион и извала последице и у околним земљама као што ће сада бити у Авганистану кад га Талибани освоје јер се већ увелико шушка да је после Авганистана на реду Таџикистан.
Авганистан после повлачења Совјета

На власти у Авганистану после повлачења сојветских трупа 1989 остао је председник Наџибулах који је на власт дошао 1986. године. Наџибулахове снаге су пружале отпор скоро две године пре него што су Мудажхедини ушли у Кабул. Троструки појас одбране око града сасуо се као кула од карата. Трупе председника Наџибулаха буквално ни метка нису испалиле. Наџибулахова власт пала је 1992 а заменили су је муџахедински команднати Алијансе седам који су убрзо почели међусобни рат, а две године касније 1994. на сцену ступила је нова милитантна једница под називом Талибани коју су за неколико година почистили све муџахединске команданте од којих свега неколицина успела да се домогне севера земље где су консолидовали одбрану и остали до америчког бомбардовања 2001. године.

САД иако су 2001. упозораване дошле у идентичну ситуацију као и совјетска војска од 1982-1989. године, јер су контролисали свега пар градова и коридоре док је већина простора остала не покривена и несигурна.. Без обзира на теорије ми ћемо се вратити за годину дана изгледа да су ДАД добиле нову додуше мекшу репризу евкуације али не из Сајгона и Јужног Вијетнама већ из Авганистана, која како ствари стоје завршиће се средином јула а не до почетка септембра.