Данска је, према писању данског јавног сервиса DR, припремала мере на Гренланду за случај потенцијалног америчког напада, укључујући и могућност да писте на кључним аеродромима буду дигнуте у ваздух.
О томе су, како се наводи, сведочили извори међу данским, француским и немачким званичницима који су били укључени у кризу насталу после америчких захтева да преузму контролу над Гренландом.
Експлозив за Нук и Кангерлусак
Према тим наводима, почетком јануара 2026. данска влада и њени европски савезници убрзано су распоредили војне снаге на Гренланд. Данске јединице су на острво, наводно, донеле и експлозив намењен за уништавање писта у Нуку и Кангерлусаку, како би се онемогућило слетање америчких транспортних авиона у случају да Доналд Трамп одлучи да војно преузме острво. Уз то су допремљене и залихе крви из данских банака крви за могуће рањенике.
Данска тражила политичку подршку Европе
Француски и немачки званичници, према тим извештајима, наводе да је Данска још почетком 2025. у поверљивим разговорима тражила политичку подршку како би се супротставила све већем притиску из Вашингтона око анексије Гренланда. Подршку је тражила од Париза, Берлина, као и од престоница нордијских држава, са циљем формирања европског политичког блока за заштиту Краљевине Данске.
Распоређивање европских трупа као фактор одвраћања
Паралелно са политичким напорима, Данска и савезници су, према доступним наводима, настојали да покажу европску солидарност и да заједничким војним активностима пошаљу сигнал одвраћања. После нагле ескалације почетком јануара 2026, у Нуку и Кангерлусаку брзо су распоређене претходнице данских, француских, немачких, норвешких и шведских снага. Намера је, како се тврди, била да се евентуални амерички покушај заузимања острва учини далеко сложенијим и скупљим, јер би захтевао ширу војну операцију против више европских контингената.
Преломни тренутак био је 3. јануар 2026.
Више извора издваја јутро 3. јануара 2026. као кључни тренутак за промену процене претње, када су стигле вести о америчком нападу на Венецуелу и свргавању председника те земље. Управо после тог догађаја Данска је, према извештајима, убрзала слање трупа и припреме за одбрану Гренланда.
Трамп касније ублажио реторику
Према извештајима, тек 21. јануара Доналд Трамп је ублажио реторику, прешавши са става да не искључује војни сценарио на тврдњу да ће се уздржати од употребе силе. Наводно је поручио да су Сједињене Државе у оквиру НАТО аранжмана добиле пун и неограничен војни приступ Гренланду. Ипак, кључни детаљи тог наводног договора нису јавно разјашњени.