Sa zemljom koja poziva na povlačenje i regionom koji se zagreva, da li bi prisustvo američke vojske u Iraku konačno moglo doći do kraja?
O tome koliko je izveštaja bilo o tome šta Sjedinjene Države planiraju da urade u nedavnom sudaru interesa između sebe i Iraka. Odobrenje Vašingtona u regionu je na istorijskom minimumu dok i dalje pruža vojnu podršku Izraelu u njegovom ratu protiv Hamasa u pojasu Gaze, izazivajući gnev većeg dela sveta.
Hezbolah iz Libana pojačava svoje vojne napade na Izrael u znak podrške Hamasa. Grupe povezane sa palestinskom milicijom koja se nalazi u Gazi ispaljuju napade na američke vojne ciljeve, uključujući nedavni dron napad u Jordanu koji je ubio tri američka vojnika i povredio više od četrdeset.
Američka Centralna komanda je izdala saopštenje za javnost kojim je potvrdila napad i gubitak američkog vojnog osoblja na vojnoj bazi SAD, “Tower 22“, koja se nalazi u severnom Jordanu. Ovaj napad predstavljao je prvi gubitak američkih života od početka rata između Hamasa i Izraela 7. oktobra. Do sada je bilo više od 150 napada na pozicije američkih snaga u Iraku, Siriji, a sada i u Jordanu. Predsednik Džozef Bajden javno je žalio zbog gubitka tri vojnika i rekao američkom narodu da je vlada posvećena borbi protiv terorizma—izjavivši: “Držaćemo sve odgovorne na odgovarajući način i u vreme koje mi odaberemo.”
© U.S. Marine Corps photo by Sgt. Manuel SerranoNeki “jastrebovi” na Kapitol Hilu pozivaju na uzvraćanje udarca, sugerišući da je direktan napad na Iran prikladna forma odmazde. Senatori Lindsi Graham (R-SC) i Džon Kornin (R-TX) na društvenim mrežama su pozvali na napad na Teheran u odgovoru na napade. Ove primedbe dolaze iz ojačane desničarske opozicije koja želi da “pokazuje snagu” dok nije u poziciji da zapravo povuče okidač.
Nema sumnje da Bajden ozbiljno razmatra vojni odgovor protiv militanata podržanih od Irana. Ako išta, on nema izbora nego da bude ozbiljan. Godina je izbora, a spoljna politika na Bliskom Istoku može mu predstavljati Ahilovu petu. Garancija je da će Vašington koristiti vojnu silu, ali je ponovo naglasio da ne želi potpuni rat s Iranom. Pre napada u Jordanu, američka vojska izvela je vazdušne napade na saveznike Irana u zapadnom Iraku 23. januara.
Irački poziv na povlačenje
Irački premijer Muhamed Shia al-Sudani pozvao je na “brz i uredan pregovarački izlaz” snaga koalicije predvođene SAD iz zemlje. Prema Sudaniju, prisustvo preostalih 2,500 vojnika pokazuje se kao više problema nego što vredi. On se boji da će njihovo nastavak prisustva u Iraku destabilizovati situaciju—zbog američke podrške vojnog opsade Gaze od strane Izraela. Tehnički, ovi vojnici su vojni savetnici po zahtevu vlade Bagdada. Njihova svrha je da obezbede obuku i opremu i da koordinišu sa iračkom vojskom. U pravnom je pravu iračke države da zatraži da svaka strana snaga napusti zemlju—ako to želi. Ipak, irački lider nije postavio rok, i nije jasno da li i kada će to učiniti.
Nespojivo je sugerisati da će Vašington povući snage u ovom trenutku nakon što su njegove snage bile pod vatrom i pretrpele gubitke, posebno u kontekstu rata u Gazi. Izrael i drugi američki partneri mogu se osećati ranjivijima. Lideri Teherana mogu iskoristiti povlačenje Amerike da steknu jaču sliku pred svojim sledbenicima. Dugoročni cilj Irana je, u svakom slučaju, da istisne Sjedinjene Države iz regiona.
Stručnjak za Bliski Istok i profesor Joshua Landis sa Univerziteta u Oklahomi podelio je svoje mišljenje o perspektivama američkog povlačenja i kako Vašington može prvo razmotriti druge opcije.
Landis je rekao: “Bajdenova administracija će pokušati da ostane u Iraku uz manje izmene svog sporazuma s vladom. Bajden ne želi da se povuče, svakako ne pre izbora u novembru.”
Osamdesetjednogodišnji predsednik se bori da održi svoj rejting—koji se nalazi ispod 40 procenata – prema novoj Galupovoj studiji. Ako Bajden napravi bilo kakve poteze koji sugerišu da se povlači prema Iranu, mogao bi se naći u sličnom scenariju kao predsednik Džimi Karter u novembru 1979. kada su iranski studenti (inspirisani osnivačem Islamske revolucije, ajatolahom Homeinijem) napali američku ambasadu u Teheranu—i zadržali pedeset dvoje Amerikanaca kao taoce tokom 444 dana.
To je koštalo Cartera predsedništva sledeće godine na izborima protiv republikanskog izazivača Ronalda Reagana—koji se na kampanji pojavljuje kao kontrast snage i odlučnosti. Bajdenov politički protivnik najverovatnije će biti Donald Tramp, koji će takođe prikazati predsednika kao slabijeg kandidata. Bivši predsednik može podsetiti američku javnost da je naredio ubistvo iranskog vrhunskog generala, Qasima Soleimanija, u Iraku u januaru 2020.
Landis je takođe komentarisao kako bi Teheran mogao reagovati ako se Sjedinjene Države povuku iz Iraka.
“Iran bi mogao proglasiti povlačenje SAD iz Iraka kao veliku pobedu. Od početka rata u Gazi, Iran se fokusira na sve svoje napore da istisne SAD iz Iraka. Iranski napadi na američke baze izazvali su Vašington na ubijanje vodećih iračkih ličnosti.”
Ubistvo Mushtaqa Taliba Al-Saedija – višeg komandanta Dvanaeste brigade iranski sponzorisanih Popularnih mobilizacionih snaga (PMF) – od 4. januara ostavilo je premijera Sudanija bez druge alternative nego da zatraži od Vašingtona da spakuje stvari i napusti područje.
Bajdenova administracija, zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom, uvela je dodatne sankcije protiv mreže pojedinaca koji sprovode ubistva disidenata i opozicionih figura koje deluju uz zaštitu iranske vlade.
“Nastavak napora iranskog režima da cilja disidente i aktiviste pokazuje duboku nesigurnost režima i pokušaj da međunarodno proširi svoju unutrašnju represiju,” rekao je zamenik sekretara Trezora za terorizam i finansijsku obavezu, Brajan Nelson.On je nastavio: “Sjedinjene Države, zajedno sa našim međunarodnim saveznicima i partnerima, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, nastaviće da se bore protiv transnacionalne represije iranskog režima i koristiće sve dostupne alate da zaustave ovu pretnju, posebno na američkom tlu.”
Hoće li dodatne sankcije smanjiti ili odvratiti ponašanje Irana? Nije verovatno. One će samo poslužiti kao alat za iritaciju umesto da proizvedu praktične posledice. Najkonkretniji ishod doći će iz Bajdenovog poteza da zadrži, povuče ili smanji američke snage iz Iraka i bilo gde drugde na Bliskom Istoku. Teheran gleda i vidi da li je vreme na njegovoj strani.