Са земљом која позива на повлачење и регионом који се загрева, да ли би присуство америчке војске у Ираку коначно могло доћи до краја?
О томе колико је извештаја било о томе шта Сједињене Државе планирају да ураде у недавном судару интереса између себе и Ирака. Одобрење Вашингтона у региону је на историјском минимуму док и даље пружа војну подршку Израелу у његовом рату против Хамаса у појасу Газе, изазивајући гнев већег дела света.
Хезболах из Либана појачава своје војне нападе на Израел у знак подршке Хамаса. Групе повезане са палестинском милицијом која се налази у Гази испаљују нападе на америчке војне циљеве, укључујући недавни дрон напад у Јордану који је убио три америчка војника и повредио више од четрдесет.
Америчка Централна команда је издала саопштење за јавност којим је потврдила напад и губитак америчког војног особља на војној бази САД, “Tower 22“, која се налази у северном Јордану. Овај напад представљао је први губитак америчких живота од почетка рата између Хамаса и Израела 7. октобра. До сада је било више од 150 напада на позиције америчких снага у Ираку, Сирији, а сада и у Јордану. Председник Џозеф Бајден јавно је жалио због губитка три војника и рекао америчком народу да је влада посвећена борби против тероризма—изјавивши: “Држаћемо све одговорне на одговарајући начин и у време које ми одаберемо.”
Неки “јастребови” на Капитол Хилу позивају на узвраћање ударца, сугеришући да је директан напад на Иран прикладна форма одмазде. Сенатори Линдси Грахам (Р-СЦ) и Џон Корнин (R-TX) на друштвеним мрежама су позвали на напад на Техеран у одговору на нападе. Ове примедбе долазе из ојачане десничарске опозиције која жели да “показује снагу” док није у позицији да заправо повуче окидач.
Нема сумње да Бајден озбиљно разматра војни одговор против милитаната подржаних од Ирана. Ако ишта, он нема избора него да буде озбиљан. Година је избора, а спољна политика на Блиском Истоку може му представљати Ахилову пету. Гаранција је да ће Вашингтон користити војну силу, али је поново нагласио да не жели потпуни рат с Ираном. Пре напада у Јордану, америчка војска извела је ваздушне нападе на савезнике Ирана у западном Ираку 23. јануара.
Ирачки позив на повлачење
Ирачки премијер Мухамед Схиа ал-Судани позвао је на “брз и уредан преговарачки излаз” снага коалиције предвођене САД из земље. Према Суданију, присуство преосталих 2,500 војника показује се као више проблема него што вреди. Он се боји да ће њихово наставак присуства у Ираку дестабилизовати ситуацију—због америчке подршке војног опсаде Газе од стране Израела. Технички, ови војници су војни саветници по захтеву владе Багдада. Њихова сврха је да обезбеде обуку и опрему и да координишу са ирачком војском. У правном је праву ирачке државе да затражи да свака страна снага напусти земљу—ако то жели. Ипак, ирачки лидер није поставио рок, и није јасно да ли и када ће то учинити.
Неспојиво је сугерисати да ће Вашингтон повући снаге у овом тренутку након што су његове снаге биле под ватром и претрпеле губитке, посебно у контексту рата у Гази. Израел и други амерички партнери могу се осећати рањивијима. Лидери Техерана могу искористити повлачење Америке да стекну јачу слику пред својим следбеницима. Дугорочни циљ Ирана је, у сваком случају, да истисне Сједињене Државе из региона.
Стручњак за Блиски Исток и професор Јосхуа Ландис са Универзитета у Оклахоми поделио је своје мишљење о перспективама америчког повлачења и како Вашингтон може прво размотрити друге опције.Ландис је рекао: “Бајденова администрација ће покушати да остане у Ираку уз мање измене свог споразума с владом. Бајден не жели да се повуче, свакако не пре избора у новембру.”
Осамдесетједногодишњи председник се бори да одржи свој рејтинг—који се налази испод 40 процената – према новој Галуповој студији. Ако Бајден направи било какве потезе који сугеришу да се повлачи према Ирану, могао би се наћи у сличном сценарију као председник Џими Картер у новембру 1979. када су ирански студенти (инспирисани оснивачем Исламске револуције, ајатолахом Хомеинијем) напали америчку амбасаду у Техерану—и задржали педесет двоје Американаца као таоце током 444 дана.
То је коштало Цартера председништва следеће године на изборима против републиканског изазивача Роналда Реагана—који се на кампањи појављује као контраст снаге и одлучности. Бајденов политички противник највероватније ће бити Доналд Трамп, који ће такође приказати председника као слабијег кандидата. Бивши председник може подсетити америчку јавност да је наредио убиство иранског врхунског генерала, Qasima Солеиманија, у Ираку у јануару 2020.
Ландис је такође коментарисао како би Техеран могао реаговати ако се Сједињене Државе повуку из Ирака.
“Иран би могао прогласити повлачење САД из Ирака као велику победу. Од почетка рата у Гази, Иран се фокусира на све своје напоре да истисне САД из Ирака. Ирански напади на америчке базе изазвали су Вашингтон на убијање водећих ирачких личности.”
Убиство Mushtaqa Талиба Ал-Саедија – вишег команданта Дванаесте бригаде ирански спонзорисаних Популарних мобилизационих снага (PMF) – од 4. јануара оставило је премијера Суданија без друге алтернативе него да затражи од Вашингтона да спакује ствари и напусти подручје.
Бајденова администрација, заједно са Уједињеним Краљевством, увела је додатне санкције против мреже појединаца који спроводе убиства дисидената и опозиционих фигура које делују уз заштиту иранске владе.
“Наставак напора иранског режима да циља дисиденте и активисте показује дубоку несигурност режима и покушај да међународно прошири своју унутрашњу репресију,” рекао је заменик секретара Трезора за тероризам и финансијску обавезу, Брајан Нелсон.
Он је наставио: “Сједињене Државе, заједно са нашим међународним савезницима и партнерима, укључујући Уједињено Краљевство, наставиће да се боре против транснационалне репресије иранског режима и користиће све доступне алате да зауставе ову претњу, посебно на америчком тлу.”
Хоће ли додатне санкције смањити или одвратити понашање Ирана? Није вероватно. Оне ће само послужити као алат за иритацију уместо да произведу практичне последице. Најконкретнији исход доћи ће из Бајденовог потеза да задржи, повуче или смањи америчке снаге из Ирака и било где другде на Блиском Истоку. Техеран гледа и види да ли је време на његовој страни.