DA LI GLEDAMO KAKO TURSKI PREDSEDNIK ERDOGAN PREUZIMA SEVERNU SIRIJU?

U smelom potezu da, još jednom, povrati veliku snagu i uticaj nekada moćnog Otomanskog carstva, koje je bilo na vrhuncu od kasnih 1400-ih do sredine 1500-ih, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ima planove za tek palu sirijsku naciju koja je bila pod okrutnim stiskom režima porodice Asad više od 60 godina.

U podmukloj nameri da proširi svoju vlast, Erdogan, koji posmatra severnu Siriju kao produžetak sopstvene zemlje, ne bi trebalo da doživi prevelik otpor, s obzirom na njegove bliske veze sa Abu Muhamedom el Džulanijem, sadašnjim de fakto liderom zemlje, koji je zajedno sa svojom grupom Hajat Tahrir al Šam (HTŠ) zbacio brutalnog Asada.

Imenovanje novih severnih sirijskih lidera nadgleda Turska, koja ima nameru da „kontroliše severoistočni deo Sirije bogat naftom“.

Koliko god bi bliže tursko prisustvo bilo izazovno za jevrejsku domovinu, s obzirom na Erdoganovu antipatiju prema Izraelu, taj potez bi takođe značio razorni rat protiv kurdskog stanovništva, etničke pripadnosti koju prezire, a koja slučajno živi upravo u oblasti za koju se nada da će preuzeti.

Pošto se očekuje da će američke snage region napustiti onog trenutka kada Donald Tramp položi zakletvu kao predsednik, malo šta će sprečiti Erdogana da se useli i pobrine se da njegovi pipci dopru do što većeg dela zemlje. Velika prednost za Tursku biće mogućnost nesputanog korišćenja sve nafte i gasa koje može naći u Mediteranu. Ako se to dogodi, neće proći mnogo vremena pre nego što druge arapske zemlje uđu u savez, stvarajući monopol, stavljajući ostatak sveta u ogroman nepovoljan položaj.

To je razlog što Turska već snabdeva ratom razorenu Siriju preko potrebnom robom i zalihama, u nastojanju da je ekonomski podrži. Njihov plan je da obezbede struju, kao i da obnove oštećenu infrastrukturu koja je nastala u poslednjih nekoliko meseci. Druga moguća promena mogla bi biti zamena sirijske valute sa turskom lirom, kao i uvođenje turskog jezika u sirijske škole.

Milioni sirijskih izbeglica, koji su pobegli u susednu Tursku, očekuju da će biti ponovo vraćeni u svoju domovinu, zahvaljujući turskoj vladi. Nepotrebno je reći da je jedna od velikih ambicija Turske da uspostavi vojne baze širom zemlje, nešto što ne bi slutilo na dobro Izraelu, zemlji kojoj je Erdogan pretio da će napadnuti još prošle godine. Ogorčen izraelskom vojnom odbranom pokrenutom protiv Hamasa, Erdogan je stao na stranu terorista koji takođe dele slične genocidne aspiracije.

Upravo ta fantazija, o ponovnom stvaranju izgubljene imperije, podstiče sve njegove ambicije da osvoji i kontroliše zemlju koja je upravo oslobođena tiranije. Ali ako Džulani krene napred sa Erdoganom, još jednim despotom, koji žudi za apsolutnom moći, mnogo, ako ne i cela Sirija možda neće krenuti u pravcu slobode, samouprave i ljudskih prava.

U tom cilju, Erdogan nije gubio vreme, jer je Turska već „stvorila de fakto bezbednosnu zonu na severnoj granici sa Sirijom… zonu koja funkcioniše kao nezavisna pokrajina na turskom jeziku sa civilnom infrastrukturom poput puteva i bolnica“.

Takav napad bi olakšao njegovu sposobnost da jednim udarcem ubije nekoliko muva– barem kada su u pitanju Kurdi, pa čak i Izraelci. Šta bi on mogao imati bolju tačku gledišta od kretanja na teritoriju koja je na udaljenosti od dva njegova najveća protivnika?

Svi ovi uznemirujući događaji bi lako mogli da nateraju Izrael da ostane u Siriji mnogo duže nego što je očekivao, jer bi ranjiva, ugrožena Sirija bila zrela za izbor, bez prisustva Izraela. Uprkos Džulanijevoj tvrdnji da ne želi da se upušta u sukob sa Izraelom, ništa ne vredi što su njega i njegove pobunjenike „Turci obučavala i naoružavala više od jedne decenije“, tako da bi verovatno završili kao Erdoganovi proksi borci , samo kao pitanje otplate. Po iranskom modelu, zašto bi Turska bila upletena u rat kada je neko drugi na raspolaganju da radi prljavi posao za njih?

Svi veliki planovi za koje se Erdogan nada da će finansirati i doneti za Siriju, imaju cenu, koju će sigurno očekivati u vidu lojalnosti i potpunog poštovanja njegovog plana dok nastoji da „pretvori Siriju u uporište sunitskih islamista pod njegovim pokroviteljstvom“.

Niko ne može ni da zamisli kakve bi posledice sve ovo moglo da ima za Izrael, koji će sada morati pažljivo i strateški da razmotri posledice pojačanog napora da preuzme kontrolu nad Sirijom. Uticaj Turske na pobunjenike, koji su im dužni, mogao bi da postane još jedan uznemirujući front u ratu kome se Izraelu izgleda ne nazire kraj.

Sve ovo dolazi u trenutku kada su mnogi, unutar međunarodne zajednice, osudili izraelsku odbranu svog naroda, cinično je etiketirajući kao čin genocida, što je rezultiralo time da je MKS (Međunarodni krivični sud) raspisao nalog za hapšenje premijera Benjamina Netanjahua , bivšeg ministra odbrane Joav Galanta, pa čak i izraelske vojnike, za koje se može smatrati da su igrali ulogu u ratu za koji tvrde da uključuje ratne zločine. Već su mnoge od 124 zemlje članice MKS pristale da ispoštuju naloge za hapšenje, ako bilo ko od tih izraelskih lidera i vojnika kroči na njihovo tlo.

Ovaj pokušaj preuzimanja takođe se poklapa sa novim dolazećim američkim predsednikom koji je kategorički izjavio da SAD ne bi trebalo da budu uključene u strane ratove. U ovom slučaju, međutim, ovo ne bi bio bilo kakav strani rat. Ulazak neprijateljskog tiranina, na puškomet udaljenosti od Izraela, u skladu sa nuklearnim Iranom, predstavlja značajnu pretnju za jevrejsku državu i treba ga posmatrati kao ozbiljno upozorenje za ceo region.

Sve što dovodi Izrael u opasnost, sigurno će uticati na SAD koje računaju na nas da budemo stabilizacijska, demokratska snaga na Bliskom istoku, sa kojom dele mnoge interese. Možda je slučajno što se bivši guverner Majk Hakabi sprema da preuzme svoju ulogu izraelskog ambasadora, s obzirom na njegovu potpunu lojalnost i zaštitnički položaj koji je iskazao prema zemlji koju voli – onoj koja je suštinski povezana sa njegovom sopstvenom biblijskom verom.

U stvari, kako stvari stoje, sve više izgleda kao da bi Hakabi mogao da se nađe sa svojim novim šefom, mnogo ranije nego što je očekivao!