ČETIRI SCENARIJA KAKO BI SE MOGAO RAZVITI SUKOB IZMEĐU EVROPE I RUSIJE DO 2030. GODINE

Ideja o bliskom partnerstvu, koja karakteriše politiku Zapada prema Rusiji od kraja Hladnog rata, očigledno je propala. Još uvek ne postoji koherentna nova politika Rusije

Sukob između Rusije i Ukrajine nastavlja da oblikuje debatu o evropskoj bezbednosti posle više od dve i po godine švjacarski sajt NZZ u svom tekstu i napominje da je ruski predsednik Putin februara 2022 godine prešao crvenu liniju i ugrozio dotadašnji bezbednosni poredak.

Da ironija bude veća autor teksta Ulrlih Bekon navodi da je Putin kako kaže: “osporio evropski bezbednosni poredak”, čiji su centralni osnovni principi bili nepovredivost granica između suverenih nacionalnih država i zabrana agresivnog rata (Kako je zaboravio na agresiju 19 članica NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju???).

Autor se tu nije zadržao nego je otišao i korak dalje pa tako navodi da je Rusija otišla korak dalje u vođenju rata i sada vodi umesto agresorskog i osvajački rat i da je deklarisani cilj rataokončanje postojanja nezavisne ukrajinske nacije i suverene ukrajinske države.

“Time Rusija napada temelje na kojima počivaju bezbednost, prosperitet i sloboda Evrope – poredak koji je izgrađen u zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata, a koji je po završetku Hladnog rata usvojio istok kontinenta, sa NATO-om. i EU kao centralnim stubom”, piše Urlih Bekon.

On navodi da rat radikalno menja odnos Evrope sa Rusijom.

“Ideja o bliskom partnerstvu, koja karakteriše politiku Zapada prema Rusiji od kraja Hladnog rata, očigledno je propala. Još uvek ne postoji koherentna nova politika Rusije. Za sada se Evropa, predvođena Vašingtonom, složila oko dvojnog pristupa: podrške Ukrajini i sankcija Rusiji”.

Kako će se u ovim uslovima razvijati odnosi sa Rusijom u narednim godinama? Autor navodi četiri scenarija koja su zamisliva: direktan sukob sa Rusijom, tekuće tenzije, modus vivendi i promena režima u Rusiji. Vremenski horizont je 2030. godina, odnosno srednjoročna budućnost.

VOJNI ŠENGEN I MOBILNOST USPEŠNO TESTIRANI OD ROTERDAMA PREKO NEMAČKE DO POLJSKE I GRANICE SA RUSIJOM! VOJNI KONVOJI PREBACIVALI TRUPE, TEHNIKU I RATNI MATERIJAL

1. Otvoreni sukob sa Rusijom

Ovaj scenario je najneverovatniji, ali istovremeno izuzetno važan za sadašnjost – jer opisuje moguću budućnost koju sadašnje akcije moraju apsolutno sprečiti.

Rusija se značajno naoružava, ulažući velika sredstva u svoje oružane snage, a u tome je podržavaju brojni partneri: iz Kine posebno robom dvostruke namene, iz Irana sa dronovima i balističkim projektilima, iz Severne Koreje sa municijom i drugim ratom – osnovna dobra.

Istovremeno, Putin je više puta jasno stavio do znanja da ga ne zanima samo Ukrajina, već i dominantan položaj u istočnoj i istočno-centralnoj Evropi.

Frontalni napad Rusije je najmanje verovatna opcija. Međutim, izazivanje incidenta je u domenu mogućnosti; Rusija bi mogla da izvrši invaziju pod izgovorom da štiti etničke Ruse. To bi na taj način primoralo države NATO-a da ili vojno odgovore ili da nereagovanjem otkriju nevaljanost obećanja o zaštiti NATO-a – i tako oslabi evropsku bezbednost. To bi u budućnosti otvorilo dodatne mogućnosti za Rusiju.

Moskva bi mogla da preduzme ovaj korak da isprovocira slabost Zapada – ili njena pojava. Nejedinstvo na Zapadu i nova ruska politika, na primer nakon prekida vatre u Ukrajini, koja se oslanja na nove ponude Moskvi, mogu se posmatrati kao slabost.

Kako bi se ovaj scenario mogao razviti zavisiće od reakcije Zapada. Odlučan, brz otpor mogao bi obuzdati sukob i zadržati ga na nivou „incidenta“. Duže oklevanje bi, međutim, omogućilo Rusiji da zabije klin u savez – između zemalja istočne i severne Evrope koje su odlučne da zaustave rusku ekspanziju, makar i po visokoj ceni, i onih zemalja koje traže moćno-političku napravljen kompromis sa Rusijom.

2. Trajne napetosti

Drugi scenario za narednih nekoliko godina bio bi nastavak tenzija na sadašnjem nivou. Rusija nastavlja da napada Ukrajinu, postoje periodi pojačanog ratovanja i zatišja, moguće u vidu prekida vatre. Međutim, obe strane i dalje vide priliku da dobiju rat. Zbog čega ne odustaju.

Istovremeno, Rusija udvostručuje svoj hibridni rat protiv Zapada, uz dezinformacije i propagandu, kao i povremene napade koji su prikriveni. Posebno veliki pritisak vrši na Gruziju i Moldaviju i nastavlja postepenu aneksiju Belorusije.

Zapad ostaje neodlučan u podršci Ukrajini: daje dovoljno da Ukrajina ne odustane i nastavi da pruža otpor Rusiji, ali nedovoljno da bi dobila rat.

3. Novi modus vivendi

Moguće je da će Zapad u potpunosti podržati Ukrajinu. Nakon prekida vatre, Ukrajina bi bila toliko vojno obezbeđena od Zapada da bi za Rusiju bilo beznadežno da nastavi rat.

Zapad gradi ukrajinske oružane snage i snabdeva onim što je potrebno. Jer Ukrajina sada ima pouzdane bezbednosne garancije, investitori dolaze u zemlju, izbeglice se vraćaju, a Ukrajina se oporavlja. U isto vreme, Gruzija i Moldavija su zaštićene od ruskog preuzimanja.

To znači da Rusija gubi svoju vojnu opciju u svom zapadnom susedstvu. Iako može da nastavi da sprovodi hibridne operacije, to će biti odvraćano jer Zapad jača svoje oružane snage i nudi se kao pouzdan partner zemljama u regionu.

Ostaju tenzije između Rusije i Zapada. Ali jasno razgraničenje takođe omogućava Zapadu da daje ponude Rusiji – bez ugrožavanja njene jasne pozicije u oblastima bezbednosti i odbrane.

4. Promena režima u Rusiji

Četvrti scenario je malo verovatan. Putinov naslednik bi verovatno nastavio svojim kursom. Međutim, nejasno je da li će on uskoro imati sličan nivo moći i moći da kontroliše zemlju jednako efikasno kao Putin. Moguće je da Putinov naslednik ne bi imao kapacitet da brine o osvajanju susednih zemalja jer bi prvo morao da konsoliduje vlast kod kuće.

Moguće je da će doći ne samo do promene liderske pozicije, već i do promene režima – i da će opet preovladati liberalnije pozicije. Kao što je bio slučaj posle Staljinove smrti 1953. godine, u Moskvi bi moglo ponovo doći do otopljenja, a sa njom i mogućnosti za otvaranje prema Zapadu.

U takvom slučaju, Zapad bi morao da uloži napore da Rusiji da nove ponude saradnje i integracije – a da, kao što je to bio slučaj nakon završetka Hladnog rata, ne zatvara oči ili dva na pitanja teritorijalnog integriteta i suverenitet ruskih suseda. Preduslov saradnje mora biti jasno odricanje od imperijalnih ambicija.

Uticaj Zapada

Zapad se mora pripremiti za niz mogućih scenarija. Ono što se dešava u Rusiji ne može se kontrolisati spolja. Ali Zapad je u stanju da oblikuje strateško okruženje u kome Rusija deluje, što zauzvrat utiče na samu Rusiju.

Što jasnije Zapad odbacuje pokušaj Moskve da upotrebi vojnu silu i hibridni rat kako bi povratio dominantnu poziciju moći u istočnoj i istočno-centralnoj Evropi, veća je verovatnoća da će Rusija odustati od ovog projekta. Jer zemlja ima manje energetskih resursa od Evrope.

Odbrana i odvraćanje su centralni za samopotvrđivanje Evrope protiv novog ruskog imperijalizma. Sigurne granice čine dobre komšije. Ako Evropa želi da živi u miru sa ekspanzionističkom Rusijom, mora pokazati čvrstinu i odlučnost i uložiti u svoje oružane snage. To se ne može postići diplomatijom, prijateljskim rečima i prilagodbom, što se poslednjih godina iznova i iznova pokazuje. Evropa mora da oblikuje odnos snaga u svoju korist.